Kafa je voće i to voće se na berzi nalazi na visokom drugom mestu, odmah posle nafte. U sebi sadrži kofein koji je alkaloid i što se u više vode rastvara, to je jači. Tako jedan ristreto (koji se smatra najjačom kafom) zbilja nije jači od obične kafe, one domaće. Srpske, turske, domaće, kave, kahve ili kafe.
Iako uglavnom dolazi sa tla Afrike i Južne Amerike, kafa nas asocira na Italiju. Prvi kućni aparat za kafu je predstavljen 1948. godine na Milanskom sajmu, a danas se mladencima umesto miksera i tostera poklanja aparat za kafu. Njega verovatno neće proslediti nekim drugim, budućim mladencima, kao što je slučaj sa mikserom.
Prva kafana je svoj naziv dobila po tome što se u njoj služila samo kafa. Kakva ironija, danas u kafani retko gde možeš da poručiš pravu domaću kafu.
Jutra mi počinju uz kafu. Budilnik me budi fizički, a uz kafu se budi duša. Kao da sa njom osvešćujem dan i ideju da sam budna. Miris koji je poziv na buđenje, i ukus koji poput gimnastike razmrdava celo telo. A kao krajnji plezir sledi „prevrtanje šolje“ i „gledanje“ u sudbinu. Volim da se igram opisujući simbole tog dana, koji su nastali od jake kafe.
„Kafa je šifra“ za muvanje, za terapiju, za priliku da nas neko sasluša. Uz kafu se otvaraju sve čakre i energija može slobodno da teče. Kafa je simbol bliskosti i dozvola da pred nekim budemo svoji, iskreni i ranjivi, bez bojazni da će nas taj neko osuditi. Zato je jako važno sa kim pijemo kafu.
„Hoćemo li na kafu?“ u prevodu znači „Hej, trebaš mi i želim da provedem vreme sa tobom“.
Dok je polako ispijate, razgovor, nove ideje i razmena dobre energije počinju.
Kao što je školski čas kod dosadnog profesora kao grobnica, tako je i kafa sa ljudima koji vode monolog, iscrpljujuća rabota. Ukoliko nema nečega što i nas gali, greje ili ako u razgovor nismo uključeni, ni saslušani, onda zaista to vreme bude uludo protraćeno. Mnogi se tako zanesu pa koriste kafenisanje za monologe i ni ne sete se da pitaju: „Hej, a ti kako si?“.
Međutim, tu su oni sa kojima vreme proleti za čas. Ne samo što nisi sveo i imaš osećaj umora i težine nego ti je raspoloženje još bolje, energija probuđena, a glava puna ideja. Takva kafenisanja treba negovati. Ne „nemam ja vremena za ove dosadnjakoviće“ nego „nemam ja ŽIVOTA za takvo dangubljenje“. Na koliko smo samo kafa pristajali iz straha od odbacivanja ili da udovoljimo nekome?
Kada odabereš saveznika za kafu, mnogo toga bude lepše i lakše. A najdraža su mi ona kafenisanja sa ljudima kojih više nema u ovoj dimenziji, ali ih se sećaš s radošću jer znaš da si imao to vreme, uz kafu. Hvala kafi i kafenisanju!
Sećam se svoje prve kafe. Nije bila ukusna. Ali ipak sam nastavila da je pijem.
Kafu sam pila ne bih li videla tu svoju simpatiju kako mi u crnom socu izjavljuje ljubav. Tobož šolja zna moju sudbinu i ja joj verujem.
I danas prevrćem šolju. To vam je kao neki ritual i zanat. Vi znate da opisujete oblike iz šolje i da ih povežete u neku priču. Budete omiljeni u društvu, jer hej, vi znate nešto čarobno.
Svaki put kada se spremam da učim, prvo pristavim kafu. Kada želim da odahnem od nekog posla, skuvam kafu. Pitam se šta li rade ljudi koji ne piju kafu i koji je njihov izgovor za odmor.
Kada je sama pijem, dođe mi poput eliksira.
A s kim ti piješ kafu u doba Korone?
Računa se i kafenisanje na daljinu, putem aplikacija. Kafa je baš poput internet mreže, ona povezuje ljude.
Da li tvoju kafu prati i dobra muzika?
Možda te pesma „Kafu mi draga ispeci“ od Cuneta Gojkovića podseti na bezbrižno detinjstvo, na one dane kada si se pitao zašto roditelji piju kafu. Ili ti glas Frenk Sinatre ubrzava pokrete prilikom zakuvavanja kafe uz „The coffee song“. Možda je Lena Kovačević „Cafe, cafe“ dobar izbor za mirno ispijanje i zamišljanje dana ili ako se jedva razbuđuješ, onda je N.O.H.A. „Tu Cafe“ malo etno, malo drum, uz kafu dobitna kombinacija.
