Ako trepnete, postoji mogućnost da nešto propustite. Možda to bude obaveštenje o opadanju vrednosti domaće valute, možda neki novi proizvod za koji se veruje da je eliksir mladosti, a možda bude nešto što će vam zalediti krv u žilama. Nešto zbog čega ćete pomisliti da se stvari koje vidite pred očima ne dešavaju, da je sve to bunilo vašeg uma, da ste možda i dalje u nekom snu, odnosno košmaru. Nažalost, jeste istina! Događa se ispred naših prozora, bez obzira na to da li trepćemo ili ne. Bitno je samo da ne zaboravimo da dišemo.
Ukoliko odlučite da svoje vreme utrošite na neku od reddit debata da li je 2020. godina izazovna za svet, shvatićete da su ljudi klonuli duhom. Da je sve ono što se dešava, na svim kontinentima zabrinjavajuće. Mnogi ljudi veruju da smo trenutno u iskušenju, na testu kao ljudska rasa, i da je ovo vreme idealno da se promenimo, sagledamo stvari iz drugog ugla i potrudimo se da svoj veliki otisak stopala ostavimo na planeti Zemlji.
Novije generacije, često slušaju priče starijih da žive o dobu kada mašine rade za njih, kada sve svoje socijalne potrebe troše na nekakve društvene mreže, ali da se na istima najmanje druže. Pošto pripadam milenijalcima, dugo sam držala stranu svoje generacije. Upadala u debatu i branila sve što ima veze sa internet erom i sa mogućnošću da u par klika saznamo ono što nas zanima. Ne mogu da kažem da je internet bajkovito mesto, naprotiv, internet je strašna, mračna, velika soba prepuna polica na kojima se nalaze enciklopedije, knjige i rečnici, i na tebi je da staneš, razmisliš i sa police uzmeš knjigu koja ti godi.
Sumirajući sve ovo, želim da se osvrnem samo nekoliko dana unazad. Otpočeli smo mesec nadajući se da je period zatvaranja po kućama završen, i koliko god bili optimistični znali smo da možda ipak naše noge neće ovog leta dodirivati plaže, brčkati se u slanoj vodi, ali smo bili spremni da od predstojećih meseci napravimo najbolji letnji scenario. Realnost nam je prosula koktele iz čaša, polomila ukrasne kišobrnačiće i zamračila sunce. Milenijalci su na mrežama otpočeli svoju prvu borbu u julu mesecu – borbu za devojčice. Ukoliko ste bili okupirani drugim stvarima, i možda samo površno pročitali blog ili instagram postove, momak koji je stasao u odraslu osobu, izgradio sebi svet u kome vlada njegov ego i okružio se ljudima koji će tom njegovom svetu laskati, rešio je da iskoristi društveni položaj u kome se nalazi i sebi dozvoli da devojačka tela obeščasti. Takav video sadržaj, momak je podelio sa narodom i na gnusan način okrivio i stigmatizovao devojčice koje su, želele da budu u njegovom okruženju.
Heroji digitalnog doba nisu časili ni časa. Word i google dokumenta su pootvarali i rešili da stanu na put mladom predatoru. Priče o manipulatorskim osobinama čoveka, iskustva devojaka i žena preplavila su sve platforme. Zajedno uz grafičke dizajnere, umetnike i pisce, glasovi su se čuli sve do sobe u kojoj se momak predator nalazi, i tako mu, njegov balon samopouzdanja, iglicom istine ispumpali.
Kada smo pomislili da je, za ovu nedelju, stresa i straha dosta, opaučio nas je još jači šamar po sred obraza. Predsednik Republike Srbije objavio je da na snagu ovog vikenda stupaju nove mere predostrožnosti u borbi protiv virusa COVID-19. Kao i studenti pre samo nekoliko dana, građani su po objavi ove vesti kratkim, mirnim koracima pohrlili ka Vladi i ispred nje rešili da sede dok im se odgovor na pitanje „kako to odjednom” ne da. Pre samo mesec i po dana, rečeno nam je da se svojim životima moramo vratiti, da je vreme da se sve nastavi normalnim tokom, da se ljudi vrate na svoje poslove, oni koji su imali mogućnosti da isti obavljaju u svojim domovima. Kako to da sada, nakon parlamentarnih izbora, ponovo brojač pokazuje veliki broj obolelih? Građani su se pitali.
Ono što se dogodilo ispred Skupštine, mogli smo da vidimo preko društvenih mreža, i jedne jedine televizije koja je prenosila događaje uživo. Nacionalne televizije igrale su igru ćutnje.
Vreme je bilo da se znak koji poziva heroje milenijalce pojavi na nebu.
Korisnici društvenih mreža su ponovo stavili beli šešir, okrenuli praznu stranu i na njoj ispisivali reči građana, prenosili vapaje zbog nepravde nad preminulim, voljenim osobama od posledica COVID-19, delile snimke momačkih iskrivljenih tela od batinjanja policije koja se nad njima iživljavala dok su mirno sedeli na klupama sa podignutim rukama u vis. Sve boli jedne noći koja je otpočela mirnim građanskim protestom, nalaze se sada na oblaku internet stranica.
Možda su nacionalne televizije rešile da prikazuju intervjue zabavnog karaktera ili filmove i ignorišu događaje na ulicama, ali su oni koji su bili izloženi podsmehu time što „imaju izmišljene poslove” doprineli građanskom buntovništvu sada, kada je to najviše potrebno. Opet su se umetnici, pisci i ljudi koji žele da svoje profile koriste za nešto više od postavljanje sopstvenih slika, udružili i sklonili zavese kojima su političke ruke prekrivale stvarnost.
Svi imamo mogućnost da svetu doprinesemo i zato nemojmo okretati glavu iako je bolno, iako je tužno i uznemiravajuće. Nemojmo dozvoliti da nas ućutkaju, sada smo svi u mogućnosti da vičemo. Za naše očeve, za naču decu, za nas. Milenijalci će kuckati po svojim tastaturama, tvitovati, objavljivati insta priče i verujte, brže će ih proširiti nego što mislite.
