Uoči nastupa na šestom stand up festu imali smo prilike da se družimo sa mladim komičarom Nenadom Stefanovskim.

Kakva je situacija što se stand up-a tiče u Makedoniji, da li postoji razvijena stand up scena?
Možda i nisam baš kompetentan da govorim na tu temu, jer živim u Beogradu već 15 godina, ali i za nju važi isto što i za stand up scenu u čitavom regionu. Stand up scena u zemljama bivše Jugoslavije i dalje je u razvoju i usponu. Koliko sam uspeo da ispratim, u Makedoniji ima 5-6 aktivnih komičara, što je najviše komičar po glavi stanovnika u svetu. Šalim se, naravno, ali ima komičara koji imaju zavidne karijere, na čelu sa Saškom Kocevim.

Kako si odlučio da se okušaš u stand up-u i da li si imao prethodnog iskustva na sceni?
Oduvek sam imao preteranu želju za blebetanjem, stvaranjem dobre atmosfere i zasmejavanjem ljudi kako u školi tako i na poslu, i imam netrpeljivost prema nepravdi i neistinama. Ali to je nešto što niko ne napise u svojoj biografiji kada traži posao. Jednog dana sam shvatio da mogu sve to da radim, a da pritom ne dobijem opomenu pred otkaz ili telegram od direktora za moje roditelje. Sada je zapravo suprotno. Moram da širim pozitivnu energiju. Moje prvo iskustvo je školska priredba na kojoj sam odbijao da recitujem pesmu o rodnoj grudi, igram kolo ili plešem uz tada aktuelnu “Makarenu”, već sam insistirao da na bini izvodim skečeve mojih idola iz mladosti, ekipe K 15. K 15 je humoristična emisija uz koju sam odrastao pa verujem da je to i izvor mog interesovanja za bavljenje humorom. U osnovnoj i srednjoj školi sam odigrao par predstava u sklopu dramskih sekcija. Jedna od uloga koju sam odigrao, a meni će ostati u sećanju jeste Ministarka Živka.

Najbolji nastup koji si imao do sada i šta je presudno da bi se stvorila hemija sa publikom?
Ja na publiku gledam kao na porotu. Na jednu veoma iskusnu porotu koja može bez velike poteškoće da oceni koliko mi verujemo u to što govorimo. Stand up je pravi samo kada govorite o dobrim ili lošim stvarima, isključivo iz sopstvenog ugla ili iskustva. Svako mišljenje ili situacija koju prepričavate, a pritom ne proizilazi iz ličnog iskustva, publika vrlo brzo primeti i još brže izgubi interesovanje za onim što govorite. Dakle, tu porotu morate ubediti u to što govorite, a nagrada za to su smeh i aplauz. Meni najteža, ali i najdraža bina jeste ona na kojoj i najčešće nastupam, a to je naravno u klubu Ben Akiba u Beogradu. Tako da svaki nastup koji tu dobro prođe je za mene najbolji. Publika koja će mi ostati u sećanju, jeste u Nišu i Kragujevcu, pa bih te nastupe posebno izdvojio.

Čijem nastupu na šestom stand up festu se najviše raduješ?
Odakle da počnem? Mislim da ovaj festival obiluje kvalitetnim imenima i programom. Pre svega Open mic (takmičenje Otvorenog mikrofona) je nešto čemu se uvek radujemo i što uvek donosi nešto novo. Zatim dva dana vrhunskog stand up-a u Domu Sindikata. Najbolji komičari naše organizacije, najbolji komičar Makedonije – Saško Kocev kome se posebno radujem. Moći ćemo naglas da ogovaramo na makedonskom sve komičare oko nas, a da nas pritom niko ne razume. Zatim tu su i najbolje komičarke iz Hrvatske, Slovenije i kao šlag na torti – Stiven K Amos.

Nastupaš na festivalu poslednjeg dana uz još četiri komičara. Šta publika može da očekuje i zašto bi trebalo da dođu na šesti stand up festival?
Četvrtog dana festivala se vraćamo odakle ceo festival i počinje, u naš domaći klub Ben Akiba. Mnogi ljudi će kupiti karte za ceo festival pa neće biti lako ostaviti dobar utisak nakon tako kvalitetnih dva dana u Domu Sindikata. Ali se radujem prilici da ispričam kompilaciju mojih najboljih i novih fora. Ovaj festival je nešto što je mene nateralo da se prijavim na svoj prvi open majk i počnem da se bavim ovim predivnim poslom. Za one koji se lome oko odluke da li će se ikada popeti na binu, možda će baš Šestival biti prelomni trenutak. Za druge pak, koji više vole da uživaju u humoru, mislim da ne bi trebalo nikako da propuste ovaj događaj. Po ceni jedne karte možete kupiti recimo jednu pljeskavicu, a smeh dokazano sagoreva kalorije.