Magrit Knits – klot i frket u modernom ruhu

Ukoliko volite da imate unikatne komade za koje znate da nisu masovno proizvedeni i da je neko u njihovu izradu uložio puno svog truda i vremena, radovi Maje Vučeković koja stoji iza brenda Magrit Knits će vam se sigurno svideti. Maja je spojila svoju ljubav prema arhitekturi i zanimljivim formama sa talentom da svojim rukama može napraviti gotovo sve što joj padne na pamet.

Kada je počelo tvoje druženje sa pletivom, koliko dugo se baviš štrikanjem i heklanjem?

Bilo je to pre mnogo godina, nisam sigurna da li sam već bila krenula u školu. Ali, kako sam više volela da seckam papir, na pletenje sam zaboravila. Na kratko sam ga se prisetila u srednjoj školi, a onda mnogo više kao student.

Šta si prvo napravila?

Prvi projekat je, naravno, bio ambiciozan: džemper za mog brata. Nisam stigla dalje od prednjice, sa sve nejednakim petljama. Kasnije, u srednjoj školi, napravila sam sasvim pristojan prsluk od nekoliko boja.

Po struci si arhitekta, kako si odlučila da pletenje postane važan deo tvojih prihoda?

Ne sećam se tačno kako se to desilo i kada je pletenje postalo neizostavni deo dana. Samo sam jednog dana shvatila da ne mogu da zamislim da ću ikada prestati to da radim. Kao ni da crtam i zamišljam prostore. Arhitektura i pletenje imaju mnogo zajedničkih osobina: kreativnost, matematiku, slobodu oblika i izazov materijala.

Koje motive najčešće koristiš?

Volim da radim jednostavne mustre, kao i one u kojima ima geometrijskih motiva. Ponekad mi se dopadne i neki motiv lišća. Boja je takođe važna. Dugo sam volela zelenu, pa crvenu u malim količinama, sada žutu. Zapravo mogu reći da me više interesuje kombinovanje boja, te sam se odlučila i na to da sama bojim prediva. Interesuju me i nove konstrukcije pletenina, asimetričnost.

Da li praviš šnit po kome praviš ili usput prilagođavaš veličinu i izgled predmeta koji praviš?

U pletenju je najvažnije napraviti uzorak, kako bismo znali da li mustra odgovara materijalu i sa koliko petlji da počnemo. Dobro je uzorak i oprati, da bismo znali šta od toga materijala možemo da očekujemo. Retko se koriste šnitovi, već šeme umanjenog modela sa dimenzijama, koje težimo da postignemo.

Ukoliko koristim uputstvo, retko se desi da ga ispratim do kraja, uvek nešto moram da promenim, ili zbog promene veličine, ili mi se moj način čini jednostavnijim, ili imam novu ideju.

Zima je godišnje doba koje se javlja kao prva asocijacija kada se spomene vuna i pletenje, koje zimske aksesoare najvise voliš da praviš i šta se najčešće naručuje?

Najbrže i nekako najlakše se rade kape, a i najčeće naručuju. Volim da radim i čarape, da izučavam različite konstrukcije izrade pete. Za sebe najviše volim da radim džempere. Ali, dosta pletenja ima i leti. Trebalo bi zapravo da tada pletemo zimske stvari, a zimi letnje, da bismo ih taman završili do sledećeg godišnjeg doba. To je teže postići, pa radje uživam u pletenju pamukom raznih letnjih stvari, majica, kapa za prelazni period i slično.

Primetila sam da je pletivo postalo naročito popularno u enterijeru. Prekrivači, navlake za jastuke, ćebad, odelca za šolje i slično, da li praviš ovakve stvari po narudžbini?

To je zaista divan deo pletenog sveta. Da, napravila i navlake za jastuke i prekrivače, nekoliko za bebe i decu, a mnogo toga još je u planu. Od akrilika se može plesti i za eksterijer i mobilijar.

Čula sam da pletenje ima terapeutsko dejstvo. Ima li u tome istine? Meni se čini da bi mene činilo izuzetno napetom pokušavanje da pohvatam kojim redom koji prst pomeram i šta radim..

Mislim da je ovo dvojako … Kada želimo da se opustimo, pletenje jeste zaista pogodno, naročito ako se plete u društvu. Ipak, ako smo jako nervozni, može se desiti da se to prenese na rad. Za učenje je potrebna koncentracija, a ovo često upoređujem sa sviranjem klavira – i kod njega prvo ide jedna pa druga ruka, a ovde jedan pa drugi prst. Bitno je ne odustati.

U poslednje vreme je pletenje postalo veoma popularno među hipsterima, među mladim devojkama i onima koji cene ručni rad, koliko je ovo uticalo na vaše okupljanje u Ateljeu Milene Čvorović?

Verujem da je to pomoglo, pletenje je sada modernije nego što je bilo pre 10ak godina, ili bolje reći aktuelno na drugačiji način. Ipak, i dalje je nažalost predmet podsmeha, ali se nadam da smo i to delom promenili. Mogu da nam se pridruže i početnici i oni koji žele da se prisete ranije naučene veštine. Zaista nema pravila – od studenata, zaposlenih žena, mama, penzionera… Bitna je želja da se nauči i druži.

Šta preporučuješ početnicima koji su prvi put uzeli igle u ruke, šta je najlakše napraviti?

Najlakše je napraviti šal ili oblogu za jastuk, malu torbicu. Krenuti od jednostavne mustre i uživati u procesu.

Od 2006. godine vodiš svoj blog. Koliko je on uticao na brend Magrit knits?

On ga je na neki način i definisao i učvrstio, jer je idealna podloga za prezentaciju i komunikaciju. Omogućio mi je kontakte sa drugim pletiljama u Srbiji i van nje, što je zaista lepo iskustvo. Ipak, mora se redovno pisati.

Osim bloga, na internetu si veoma aktivna na društvenim mrežama, tvoje radove možemo videti ina facebook strani MagritKnits. Da li imaš neku strategiju za prisustvo na društvenim mrežama?

Društvene mreže otvorile su nam jedan sasvim drugačiji svet i svaki kreativac jednostavno mora da ih iskoristi. Kada ljudi žele da vide naš rad, oni će nas prvo potražiti na Facebooku. Nažalost, to znači i da mi provodimo dosta vremena na ovim mrežama, dopunujući sadržaj i odgovarajući na poruke. Kao i kod bloga, važno je biti konstantan i redovno objavljivati nove slike i postove i biti pozitivan.

Otvorila si i Facebook grupu Zaplet. Čemu je ona posvećena?

Otvorena je sa namerom da se na još jednom mestu nađu ljubitelji pletenja i heklanja, koji bi se i okupili uživo, a i zajedno učestvovali u humanitarnim akcijama. Odziv je uvek dobar, bude nekoliko kesa pletenih kapica, džempera, haljinica, čarapica, a trudimo se da dodje do dece kojima je ovo potrebno.

Trenutno je aktuelna tvoja zimska kolekcija koja je, čini mi se, vrlo prilagodljiva rezličitim stilovima i uzrastima. Odakle crpiš inspiraciju za nove kolekcije?

Najviše iz okruženja i šetnje. Ne bih znala da objasnim proces, ali posle šetnje pored reke odmah znam šta bih mogla sledeće da napravim. Takodje, dosta se informišem i kakve su teksture i boje aktuelne ove sezone. Moda u pletenini se malo sporije menja, ali težnja ka novim konstrukcijama i oblicima, krojevima, uvek postoji.