Kraj je avgusta i veliki prvi septembar se bliži – za mame čija deca prvi put polaze u školu, ovo je zaista uzbudljivo i u isto vreme zastrašujuće doba godine. Ako vam je ikad trebao dokaz teorije relativnosti vremena, ovo je idealna životna „ilustracija”. Deluje kao da ste pre desetak dana izašli iz porodilišta sa tom kiflicom u rukama, a danas kupujete prvi ranac za školu.
Kao mame, osećamo nervozu i uzbuđenje zbog adaptacije na vrtić, prilagođavanja na nove drugare u obdaništu, i uopšte, zbog odvajanja naših mališana od nas. Čini se da ništa ne može da nas pripremi za taj važan dan kada počinje đačko doba. Međutim, koliko god bila velika knedla u grlu zbog polaska u školu, činjenica je da mame igraju važnu ulogu – mi smo tu da motivišemo, ohrabrimo i podsetimo dete da će sve biti u redu. Da bismo to mogle zaista i uraditi, važno je da se osećamo dobro. Ključ je, naravno, kao i u svakom drugom bitnom „projektu života” – u pripremi.
Krenimo od praktičnih koraka
Priprema, pozor, start! Školska godina počinje i za sve mame koje su prvi put došle na ovu stazu, najbolje je zamisliti kao da ćete trčati maraton. Da biste što lakše prošli trku na duge staze, dok se ne osetite spremno da obradite sve te emocije, fokusirajte se na pripremu i planiranje.
Dobar početak je pravljenje liste potrebne školske opreme. Detetu će biti potreban anatomski ranac za prvi razred koji je prilagođen dečijim leđima. Možda ne možemo uvek da olakšamo teret na tim malim ramenima, ali svakako treba da im damo podršku. Ergonomski dizajn školske torbe, udobne naramenice i naravno, dovoljno prostora za sve sveske i udžbenike više je nego poželjno.
Na listu obaveznog pribora dodajte dalje sveske i blokove za crtanje, olovke i bojice, uvijače za sveske i knjige, nalepnice, kao i obavezan „sitan” pribor – gumice za brisanje, rezače, lenjire.
Kupovina nije jedini deo praktične pripreme za školu. Uključite u svoj plan i pametno organizovanje vremena, razmislite o rutinama koje želite izgraditi i posvetite se uređenju prostora u kom će dete učiti i sticati radne navike.
Organizacija vremena
Jedan od glavnih razloga za nervozu i brigu koje gotovo sve mame dele jeste organizacija vremena. Da nas ne bi preplavio strah od novine i nepoznatog, važno je da se napravi plan za dan ili celu nedelju unapred. Da li to znači pripremu ručka za tri dana, pakovanje školske torbe i izbor odeće uveče pre spavanja? Možete uključiti u ovu rutinu pripremanja sve što mislite da će vam olakšati snalaženje kroz radnu/školsku sedmicu.
Korisno je, primera radi, da izaberete sredinu nedelje za pranje veša. Neće biti uvek lako izboriti se sa gomilom odeće koja se prlja brzinom svetlosti kad počne škola međutim, moguće je izbeći sav taj stres ponedeljkom zbog omiljene majice koja se nije osušila. Ukoliko se izdvoji vreme za pripremu odeće za čitavu nedelju unapred, manja je verovatnoća za rasprave i nervozu. Okačite odevne kombinacije na vešalicama od ponedeljka do petka i nema brige i jutarnje gužve.
Slično je i sa planiranjem obroka. Kreiranje menija sa detetom je pametan potez. Kada postoji dogovor o zdravim grickalicama, doručku i ručku, nema svađe, a ni bojazni da školarac neće pojesti obrok u školi.
Važno je da učimo decu da budu nezavisna i da se ujutro sama pripreme. Rutina je tu ključna, a što više učimo dete da preuzme odgovornost za sebe, to će jutra (i život) biti lakši. Možda neće tako biti od prvog septembra, ali treba težiti ka tome da se đak prvak budi na sopstveni alarm, da se spremi za školu, spakuje doručak i lagano pripremi za polazak na časove.
Rutine nakon škole su podjednako važne kao jutarnje navike. Detetu treba da bude jasno kakva su naša očekivanja o tome šta bi trebalo da se desi kada stigne kući. Primera radi, da pojede užinu, odmori se i uradi domaći zadatak ili kako god da isplanirate. Prve dve nedelje može biti poprilično zahtevno, ali od rutine će svi imati dugoročne benefite. Za organizaciju višeg nivoa napravite mesečni planer važnih događaja. Tako nema šanse da u novonastaloj školskoj „gužvi” propustite bitne datume i rođendanske proslave ili da isplanirate izlete i putovanja.
Radost, nervoza, strah – šta sa svim tim emocijama?
Školski ranac spreman, nove patike i odeća složeni, soba uređena, vreme isplanirano – ali onaj čvor u stomaku je i dalje tu, zar ne? U jednom trenutku moramo se pozabaviti i ovim pitanjem – kako se zapravo osećamo povodom polaska našeg mališana u školu? Briga, nervoza, uzbuđenje, radost, strepnja, širok je dijapazon emocija koje preplave roditelja. Da bismo se s lakoćom nosili sa svim izazovima koji nas očekuju, važno je da osvestimo i prihvatimo sva osećanja.
Postajemo ažurirana verzija mame iz vrtića. Biće sve manje držanja za ruku, dok dopuštamo našem detetu da bude sve slobodnije. No, iako imamo poverenje da će se vinuti visoko u ovoj školskoj avanturi, važno je da mu pokažemo da delimo njegovu strepnju od nepoznatog.
Kako ću stići na vreme tako rano ujutru? Kako da pripremim užine? Da li treba da se javim da volontiram kao dežurna mama i učestvujem u školskim projektima? Kako će biti na rođendanskim zabavama i sastancima kada ne poznajem druge roditelje?
Detetov početak je i mamin početak, cela porodica se prilagođava i uči, dok mališan stiče samostalnost. Dobro je i da se prisetimo svog polaska u školu, da saosećamo sa detetovim emocijama, sada iz odraslog ugla. Pakovanje ranca noć pre prvog dana u školi, nalet adrenalina kada ulazimo u veselu učionicu punu dece, blaga trema dok slušamo pozdravni govor učiteljice, prilika da steknemo nove prijatelje – ceo paket emocija je uključen u ovu pustolovinu. Kao mame možemo (i treba!) da podelimo sa našim malm đakom oduševljenje zbog svega što ga čeka. Važno je da pokažemo radost zbog tema o kojima će učiti, zbog školskih i životnih lekcija koje će tek savladati, ali i zbog druženja sa vršnjacima.
Ujedno, treba prigrliti osećaj promene. Bilo je divno imati bebu i predškolca u kući, ali svi se menjaju i rastu, i naše dete i mi. To je i suština divnog roditeljskog putovanja, zar ne?
