Sa prvim zracima sunca na instagramu kreće utrkivanje za titulu najvećeg hedoniste. Ako nemaš sliku sa naočarima za sunce iz bašte nekog kafića nisi u „trendu“, a ovo je samo jedan od primera na kome se vidi da je život na društvenim mrežama obojen u ružičasto. Kako je naša realnost siva ekonomija, jasno je da tu nešto ne štima. Nećemo se sada preterano baviti kritikom, ni mnogo pametovati. Dokle god nam društvene mreže služe kao vid relaksacije i poboljšanje raspoloženja njihov uticaj ne može biti toliko negativan samo nemojmo se zavaravati i gubiti kontakt sa realnošću.
Kako bismo razmotrili onlajn trendove u pomoć smo prizvali influensere koji su u virtuelnom svetu na našim prostorima stekli zapaženost i poverenje. U pitanju su Radomir Kostić široj publici poznatiji kao Sen Trope i Ignjat Kotlaja pod pseudonimom Ignjat se zovem. Njihovi profili, iako po sadržaju različiti imaju isti cilj. Oni svakodnevno izmame osmehe hiljadama ljudi, ali i podstiču humanost koju ističu kao svoju vodeću misiju. Ono što je nas dodatno zanimalo jeste i njihov stav o popularnom marketingu na instagramu.
U kom trenutku je počeo da raste broj pratilaca?
Sen Trope: Pratioci su počeli da pristižu prošlog leta kada smo Vitez Koja, Gospodar Pršljenova, Kajmak Delija, Boki Trajković i ja oformili virtuelnu porodicu. Naime, odlučili smo da naše tvitove prezentujemo na Instagramu, mreži koju koristi sve više ljudi, a koju ne koristi moja tetka iz Slankamena.
Ignjat: Prije nekih nepunih godinu dana kad sam otključao profil jer mi je bilo malo glupo da ga držim zaključanog kad su mi već druge društvene mrežice skroz na public, što se ono kaže i eto, nakupilo se nešto ljudi. Mada nije to nikakav broj s obzirom ko i šta sve danas ima petocifrene i šestocifrene brojke kad su pratioci u pitanju.
Da li sebe smatraš uticajnom osobom na društvenim mrežama?
Sen Trope: Zavisi kako doživljavate uticajnost. Do sada mi se nije desilo da mi na šalteru pošte kažu „Tebe prati mnogo ljudi na društvenoj mreži, pa ovog meseca ne moraš platiti struju i vodu, sledećeg internet, telefone i kablovsku, časte te distribucija, komunalno i operateri“. Sa druge strane, prija kada te zamole za sliku, jave da im postovima izmamiš osmeh na licu i saznaš da si podstakao ljude koji te prate da sms porukom doniraju sredstva za lečenje bolesnih ili budu društveno odgovorni.
Ignjat: Apsolutno NE. Nisam uopšte kompetentan da govorim o tome jer sam neupućen šta to znači. Kao što rekoh nemam mnogo pratilaca i danas svaka hostesa koja iole drži do sebe ima mnogo više pratilaca nego ja. Tako da ne vjerujem da utičem na bilo šta, ali ima odjeka ponekad kad se radi o konkretnim stvarima. Drago mi je kad se udomi neka životinja ili kad se razne akcije humanitarnog karaktera na taj način pročuju među ljudima.
Da li nedostaje prirodnosti i autentičnosti u virtuelnom svetu?
Sen Trope: Ideja je najskuplja. Biti poseban, dosledan sebi i konstantno se nadograđivati je ključ uspeha. Nas petorica (Vitez Koja, Gospodar Pršljenova, Kajmak Delija, Boki Trajković i ja) smo se oduvek trudili da pratimo tu formulu. Najdosledniji su Kajmak, Gospodar i Boki čije tvitove dnevno pročita više desetina hiljada korisnika instagrama. Koja je dečko sa izraženim smislom za humor, uvek nanjuši dobru foru i plasira je kao trend. Moje klipove gleda ceo Balkan i dijaspora. Toliko o našoj autentičnosti. O drugima sve najlepše uvek.
Ignjat: Nema toga mnogo, praktično samo u naznakama jer ljudi se, makar kod nas, trude da na tim đavoljim mrežama budu ono što bi voljeli da drugi misle o njima da su ili ono što sami žele, a nisu niti jedno od navedenog. Fali toga dosta. Čak se i ja foliram, kao i svi. Doduše, u kontra smeru jer se svu trude da budu prefinjeniji u tom virtualnom svijetu, a ja obrnuto.
Kada su krenule ponude za reklamiranje?
Sen Trope: Shodno rastu broja pratilaca, povećava se i broj onih koji izraze želju da ostvarimo poslovnu saradnju. Samo nemojmo biti u zabludi da su u pitanju ogromne novčane sume. Pristojne jesu ali ne doručkujem kavijar.
Ignjat: Ne znam kada konkretno, valjda kad su postali malo gledaniji ti video zapisi koje kačim jer sam lenj da pišem po fejsbuku pa onda snimim nešto kratko i bez ikakvog uređivanja objavim. Pojedincima se to dopalo, nije ih mnogo, ali broj pregleda nije zanemarljiv pa su pojedinci, firme ili kompanije vidjeli priliku da se oglašavaju preko mog profila. Ako pitaš šta su nudili, svašta. A ako pitaš šta sam prihvatio, ništa. Postoje ljudi koji žive od toga. Ja se time ne bavim i mislim da nije korektno da nekome uzimam hleb iz usta, što se kaže.
Mnogo ljudi smatra da se instagram pretvorio u onlajn buvljak. Šta ti misliš o tome?
Sen Trope: Onlajn buvljak? Sviđa mi se definicija. Delimično se slažem, no opet, velike kompanije u svetu mnogo ulažu u internet oglašavanje. Retko ko je u prilici da nasledi lanac hotela te stoga pokreće sopstveni onlajn biznis. Ja to cenim. Danas onlajn butik ručno pravljenih stvari, za deceniju možda čuveni brend. Nikad se ne zna.
Ignjat: Nemam loše mišljenje o tome, naprotiv, društvene mreže su odlične i kao sredstvo za oglašavanje onih koji nude razne usluge, kao i izvor informacija za korisnike istih. Besplatne su plus svi na njima svjesno ili nesvjesno provedu dosta vremena, kud ćeš bolje. To što nisam dio toga ne znači da nekad neću biti, ako mi se nešto svidi ili se nakanim da sam pokrenem nešto, što će se teže desiti jer nemam mnogo vremena ni elana, ali nikad se ne zna.
