Odlučio sam da pišem o temi koja će nas sve podsetiti na naše slavne i značajne arhitekte, na njihovu neprolaznu zaostavštinu koja i dan danas krasi naš glavni grad. Takođe, pisaću i o danas aktuelnim i uspešnim arhitektama i njihovim dostignućima. Sigurno ste mnogo puta šetali Beogradom diveći se raskošnim zgradama i kreativnim idejnim rešenjima ne obraćajući pažnju ko je odgovoran za njihov izgled. Zato sam odlučio da ovim putem odam počast slavnim vizionarima.
Postoje ljudi za koje se s pravom može reći da bi bez njih Beograd izgledao sasvim drugačije, a jedan od njih je svakako poznati ruski arhitekta Nikolaj Krasnov. Ovog čuvenog arhitektu koji je mnogo dao Beogradu pamtimo po najpoznatijim zdanjima koja su izgrađena po njegovim nacrtima. Mnogi Beograđani ali i gosti Beograda i dalje uzdišu kada prođu pored zgrade Vlade Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, zgrade Patrijaršije, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a projektovao je i brojne zgrade koje se nalaze u užem centru grada, čime je ostavio najveći trag koji arhitekta može da ostavi.
Ponosni smo i na čuvene arhitekte poput Aleksandra Bugarskog koji je izgradio jednu od najlepših zgrada Beograda, Narodno pozorište 1868. godine ali i Stari dvor, zatim na Svetozara Ivačkovića koji je osmi-slio zgradu Ministarstva pravde na Terazijama 1883. godine, Konstantina Jovanovića koji je 1889. godine realizovao zgradu Narodne banke koja podseća na građevine italijanske renesanse. Čuveni arhitekta iz Zemuna, Jovan Ilkić ostavio nam je u nasledstvo hotel „Moskva“, a arhitekte Nikola Nestorović i Andra Stevanović izgradili su Beogradske zadruge i Narodni muzej. Arhitekta Branko Tanazević je izgradio zgrade Telefonske centrale 1908. godine i Ministarstvo prosvete 1912. godine, a Dragutin Đorđević zgradu Srpske akademije nauka i umetnosti.
Najznačajnija imena srpske arhitekture su među pomenutima i Danilo Vladisavljević (Vojni bolnički kompleks u Beogradu), Ivo Kurtović (zgrade Spoljnotrgovinske komore i Narodne biblioteke u Beogradu), Milorad Pantović (gigantske hale na beogradskom Sajmu), Branko Pečić (palata Beograđanka), Slobodan Janjić i Uglješa Bogunović (zgrada Politika i TV toranj na Avali), Dragutin Milutinović (Železnička stanica Beograd), Josip Osojnik i Slobodan Nikolić zajedno su projektovali i izgradili Vojno medicinsku akademiju, Svetislav Ličina projektovao je objekat Filozofskog fakulteta, Stojan Maksimović (Sava centar i hotel Interkontinental), Branislav Jovin osmislio je pešačku zonu Knez Mihailove ulice, Dragoljub i Ljiljana Brkić realizovali su projekat sportskog centra Pionir…
Takođe, voleo bih da pomenem velikog arhitektu i profesora Ranka Radovića koji je objavljivao tekstove u dnevnim listovima ali i knjige u zemlji i inostranstvu, priredio više serijala o arhitekturi na televiziji Beograd, održavao cikluse javnih predavanja i uređivao više stručnih časopisa među kojima se izdvaja glasilo Saveza arhitekata Jugoslavije. Arhitekta Ranko Radović je realizovao više projekata među kojima je i spomen kuća bitke na Sutjesci.
U nastavku bih želeo da vam predstavim arhitekte koji su danas na vrhuncu svojih karijera, iza njih je veliko iskustvo i pregršt uspešnih projekata i realizovanih zdanja koja su projektovali i izgradili u Beogradu.
Goran Vojvodić
Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1986. godine). Od 1992. godine radi u sopstvenom birou, a 2007. godine sa suprugom osniva Biro.VIA, a radi i kao vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Gospodin Vojvodić je učestvovao na preko 30 izložbi (među kojima su i Međunarodno bijenale arhitekture, Venecija, Italija; XXI Svetski kongres arhitekture, Berlin, Nemačka; Izložba srpske Savremene umetnosti; Arhitektonske izložbe u Parizu, Moskvi, Pragu, Barseloni, Beču…), a dobitnik je i brojnih nagrada za uspešno realizovana arhitektonska dela u zemlji i inostranstvu.
Autor je upravne zgrade KSJ, sportsko-poslovnog centra Gemax, poslovnih objekata Anex, Francuskog kulturnog centra, rekonstrukcije objekta Beogradske filharmonije, Porsche SCG ali i mnoštva stambenih i rezidencijalnih objekata, restorana i izložbenih salona.
Upravna zgrada Porsche Beograd, koju bih izdvojio kao izuzetnu građevinu koja pleni jednostavnošću, gospodinu Vojvodiću i njegovim saradnicima donela je tri velike nagrade. Fasada ovog zanimljivog objekta je vrlo statična i uprošćena, poigravajući se formom, autor je želeo da napravi utisak šare kakvu ima barkod.
Dejan Babović
Dejan Babović je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1988. godine. Radio u “Energoprojektu”(1989-91), PP “Mecon”(1991-93), u statusu samostalnog autora u ULUPUDS-u (1994-2004), a od januara 2005. godine u sopstvenom birou pod nazivom “Autorski Atelje BABOVIĆ”.
Član je Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a od 1992. godine. Predsednik Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a (2005-2009), član odbora nagrade “Ranko Radovic” (2007-2009). U dosadašnjoj karijeri je realizovao preko dvesta projekata javnih i privatnih objekata različitih gabarita. Njegovi najznačajniji projekti su benzinska stanica (Sheer Box), arhitektonsko i enterijersko rešenje poslovne zgrade Srbija Autoput u Kumodraškoj ulici u Beogradu (2008-10), restoran Devetka… Za projekat stambeno-poslovnog objekta na Dedinju, Dejanu je dodeljena godišnja nagrada kluba arhitekata za 2006. godinu. Ovaj interesantan objekat je verovatno jedan od najboljih Dejanovih projekata, u kome je spojio odlike post moderne i sve prednosti savremene materijalizacije, a prostor odiše jednostavnošću uz podršku osnovnim geometrijskim formama bez suvišnih detalja.
Zorica Savičić
Zorica Savičić je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Projektovala je stambene komplekse, javne objekte, poslovne zgrade, pozorišta, muzeje i paviljone, a trenutno radi kao profesor na Fakultetu za umetnost i dizajn.
Tokom poslednjih dvadesetak godina osvojila je brojne nagrade i priznanja na domaćim i međunarodnim konkursima, uključujući više od 10 prvih nagrada. Zbog velike stručnosti i znanja, ali i zbog činjenice da često pruža šansu studentima i mladim arhitektama da pokažu svoje znanje u praksi, Zorica je jedna od najomiljenijih arhitekata u Srbiji. Sa svojim saradnicima ostvarila je veliki uspeh na konkursu za arhitektonsko rešenje pozorišta u Subotici, tvrđave Kastel u Banja Luci ali i na nedavno završenom konkursu za idejno rešenje tri centralna trga (Trg Nikole Pašića, Terazije i Trg Republike) gde je osvojena prva nagrada.
Branislav Mitrović
Branislav Mitrović je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1990. godine do danas Branislav radi na Arhitektonskom fakultetu kao redovan profesor.
Projektovao je i uradio više od 140 arhitektonskih konkursa na kojima je dobio preko 90 nagrada među kojima su i dve nagrade za životno delo. Njegovi najznačajniji projekti koje je projektovao sa svojim saradnicima u Beogradu su Terazijska terasa, Hotel u Čika Ljubinoj, sportski kompleks Tašmajdan, Delta sport centar, Gradska galerija na Trgu Republike, rekonstrukcija javne garaže Zeleni venac, poslovni objekat u Gospodara Vučića, poslovni objekat HVB Banke, porodična kuća u ulici Koste Vojinovića (nagrada 34. Salona arhitekture, nagrada Ranko Radović 2012.), stambeni kompleks u ulici Dimitrija Tucovića, porodična kuća u ulici Nake Spasić, blokovi 25 i 26, stambeni objekat u Kumanovskoj, Palata Zepter, porodična kuća u ulici Miloja Đaka.
