BLOG O IZUZETNIM ŽENAMA IZ NAŠE ISTORIJE

Kakva ženska je blog o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno. Ovaj blog je proizvod saradnje dve talentovane ženske, autorke tekstova Jelene Mitrović i ilustratorke Sonje Bajić koje su udružile svoje kreativne snage i kreirale onlajn arhivu posvećenu posebnim ženama iz naše istorije. Arhivu iz koje se uči, u kojoj se pronalazi inspiracija za osvajanje novih sloboda, ali i čuva od zaborava nasleđe o kome se retko govori. Ukoliko do sada niste čitali o izuzetnim ženama koje su nam u nasleđe ostavile prava koja danas uživamo, predlažem vam da obavezno posetite pomenuti blog.

ŽENSKE, MOŽETE LI DA NAM ISPRIČATE KAKO STE DOŠLE NA IDEJU DA POKRENETE BLOG O ZNAMENITIM ALI UGLAVNOM ZABORAVLJENIM I SKRAJNUTIM ŽENAMA IZ NAŠE ISTORIJE?
Sonja: U Francuskoj, na tabli sa imenom ulice piše ko je osoba čije ime nosi ulica bila… prva žena u akademiji nauka, glumica, naučnica. Prođem tako često pored spomenika nekog naziva ulice, pročitam kraći tekst o nekoj znamenitoj ženi sa naših prostora i zapitam se kako je moguće da ne znam ko je ona bila?! I koliko takvih interesantnih žena ima kod nas o kojima baš ništa ne znamo. Prošlog novembra, Jelena i ja smo diskutovale o svemu tome, razmenile par sajtova i dogovorile se da počnemo nešto što tada nije imalo ime. Projekat „žene” je bio radni naziv u početku, a ime smo dobile na ulici u jednoj kraćoj interakciji sa prolaznicima.

Jelena: Ideja se javila po ugledu na jedan sličan inostrani blog. Pošto se o našim znamenitim ženama generalno malo govori (ili se selektivno pažnja poklanja samo odabranima), mislile smo da bi ovako nešto bilo super ideja. Ovakva tematika meni lično do sada nije bila primarna sfera interesovanja, tako da mi je sama zamisao bila izazovna. Ne znam da išta slično kod nas postoji. Većina žena o kojima pišemo su zaista u sferi nepoznatog i mislim da je važno raditi ovako nešto.

PIŠETE O ŽENAMA O KOJIMA NISMO UČILI IZ ISTORIJSKIH UDŽBENIKA, NJIHOVI POJEDINAČNI USPESI NISU ADEKVATNO PROPRAĆENI I SPORADIČNO SMO ČULI TEK ZA PONEKU KOJA SE ISTAKLA SVOJIM JUNAŠTVOM U RATU, ALI I TU SU INFORMACIJE PRILIČNO ŠTURE. O ŽENAMA KOJE SU KROČILE PUT I VREDNO RADILE NA OSTVARIVANJU PRAVA U KOJIMA DANAS UŽIVAMO MALO SE ZNA I GOVORI, A PODACI SU NE SAMO ŠTURI VEĆ I PROTIVREČNI. ŠTA VAS JE MOTIVISALO NA OVO ISTRAŽIVANJE I ŠTA JE BIO VODEĆI CILJ PROJEKTA KAKVA ŽENSKA? KOJI SU BILI NAJVEĆI IZAZOVI SA KOJIMA STE SE NA OVOM PROJEKTU SUSRELE?
Sonja: Prvi impuls je bio da bacimo svetlo na žene koje su prosto bitne. Šta znači bitne? To su žene koje su doprinele da živimo i radimo u sredinama u kojima živimo i radimo. Borba za ženska prava je uvek aktuelna tema ali mislim da ju je lakše razumeti kada vidite i razumete žene koje su počele i nastavljale tu borbu ili borbe. Većina ovih žena iz naših priča se bori za obrazovanje i jednaka prava malog i velikog, za promovisanje ideja i nauke. Svaka priča je motivacija sama po sebi, bilo da je reč o glumici ili naučnici. Istraživanje je proces na koji smo bile spremne, i u kojem svaka na svoj način uživamo. Pronalaženje načina da dopremo do mlađe publike je i dalje velik izazov!

Jelena: Motivacija su bila što lična ubeđenja, što radoznalost, jer se i mi same upoznajemo sa ženama o kojima objavljujemo priče. Bilo je potpuno prirodno da ćemo da realizujemo ideju jednom kad se javila, nije bilo ni trenutka razmišljanja.

Mislim da je ovo jedna od onih tema o kojima se mora javno govoriti i predstavljaju neiscrpan izvor motivacije i podsticaja. Jer ko si ti da nešto ne uradiš u svom životu ako je tamo neka devojka u mlađim godinama od tvojih uzimala pušku u ruke da se bori za bolje društvo. To su u principu naši vodeći ciljevi – informisanje i inspiracija. Što se tiče izazova do sada nismo imale većih od tih da je za neku ženu malo teže nabaviti literaturu, ali se uvek na kraju snađemo.

PISALE STE O ŽENAMA KOJE SU BILE PREDVODNICE U SVOJIM OBLASTIMA, PROGRESIVNOG RAZMIŠLJANJA, HRABRIM ŽENAMA KOJE SU ZA SVAKO POSTIGNUĆE MORALE DA SE IZBORE SA VEOMA REPRESIVNIM I KONZERVATIVNIM DRUŠTVOM, BROJNIM PRITISCIMA I OTPOROM ČAK I MEĐU PRIPADNICAMA ISTOG POLA. MEĐU NJIMA SU SE NAŠLE MNOGE FANTASTIČNE DAME KOJE SU BILE PRVE U SVOJIM OBLASTIMA, ŽENE KOJE SU PO SVOM RAZMIŠLJANJU BILE ISPRED SVOG VREMENA I NISU PRIZNAVALE NAMETNUTO STANJE I OČEKIVANJA KOJA JE OD NJIH PATRIJARHALNO DRUŠTVO IMALO. VERUJEM DA KADA STE ZAGAZILE DUBOKO U ISTRAŽIVANJE DA SU SE NOVA IMENA SAMO NIZALA. KAKO BIRATE KOJE ŽENE ĆE SE NAĆI NA SAJTU, KOJI SU KRITERIJUMI KOJE ONE MORAJU DA ZADOVOLJE?
Sonja: Od početka naša odluka je bila da pišemo o ženama koje su iz sekularnog sveta, što će reći da pišemo o ženama koje su sve postigle sa svoje dve ruke, svojom glavom, željom i sposobnostima. Pre nego što ćemo krenuti u istraživanje napravile smo listu žena i odatle krenule. Tokom istraživanja smo se razočarali u podatke o nekim ženama i o njima smo odlučili da ne pišemo. Razbile smo neke mitove za koje smo mislile da su istorijske činjenice…skratile listu, naišle posle na neke nove divne i inspirativne žene, čitaoci nam poslali nova imena… Biranje je jedan dugačak proces od početka bio i još uvek traje. Zajedničko za sve žene sa sajta je da su heroine i da su se puno borile da se pronađu i da pronađu nešto za nas.

Jelena: Kao što si i sama rekla, biramo one koje su bile prve u nečemu, koje su pružale bilo kakav otpor tom okruženju koje ih je kočilo. Takođe, nekada malo „prošaramo” spisak, pa tu bude i neka umetnica, glumica, koja je u svoje vreme važila za vanserijski talenat. Kako god okrenemo, radi se o neustrašivim i upornim ženama i devojkama koje se nisu dale pokolebati.

GDE PRONALAZITE ODGOVARAJUĆU GRAĐU ZA TEKSTOVE I VERODOSTOJNE IZVORE? VERUJEM DA VELIKI PROBLEM PREDSTAVLJA I VIZUELIZACIJA USLED MALOG BROJA FOTOGRAFIJA I LOŠEG KVALITETA ISTIH. KAKO PREVAZILAZITE OVE PROBLEME, DA LI STE IMALE NEKU POMOĆ? KAKO NASTAJU POMENUTI PORTRETI?
Sonja: Portreti su mahom bazirani na fotografiji. Kažem mahom jer su ljudi do Drugog svetskog rata eventualno imali po jednu fotografiju sebe. Često se desi da fotografije nekoga prosto nema. Istražujemo po knjigama, enciklopedijama i po internetu. Za sada smo uglavnom uspevale da nađemo građu!

Jelena: Baza su enciklopedije u kojima ima tekstova i o ženama o kojima pišemo. Pošto su tu uglavnom hronološki podaci o njihovim životima, uvek bude još jedna knjiga u kojoj ima više ličnijih podataka. Između ostalih knjiga, fantastična istraživanja kojima se služimo su „Dvadeset žena koje su obeležile dvadeseti vek u Srbiji” i „Znamenite žene Novog Sada”. Na našem sajtu se nalazi i spisak literature koju koristimo za tekstove, tako da svakoga ko je zainteresovan za više uvek upućujemo na to.

Takođe, nekih važnih Jugoslovenskih imena nema u knjigama, tako da se u tim slučajevima oslanjamo na novinske intervjue koje su te žene davale, a koje je sajt Yugopapir preneo u onlajn oblik, što je isto jedna sjajna realizacija odlične ideje.

POSTOJE LI NEKE PRIČE I DAME KOJE SU VAM POSEBNO DRAGE I NA ČIJE USPEHE BISTE ŽELELE DA SKRENETE PAŽNJU I OVOM PRILIKOM?
Sonja: Ja se iznova i iznova fasciniram ovim ženama! U zavisnosti od toga šta radim razmišljam o njihovim različitim pričama… Milena Pavlović Barili i Anica Savić Rebac su divne lirske figure. Draga Dejanović je žena koja je uvek podvlačila moć obrazovanja i koja je u davnom 19. veku bila u kontaktu sa bitnim borkinjama za prava žena širom sveta. Taj neki zajednički girl power na par kontinenata bez world wide weba mi je sjajan i nezamisliv! Savka Subotić je verovala u male zanate i žensku radinost i učila žene kako da primene svoje rukotvorine u ekonomske svrhe! Ja danas znam toliko sjajnih i talentovanih žena kojima možda baš treba jedna Savka da ih podstrekne!

Jelena: Ja se slažem sa Sonjinim odgovorom i na ovakvo pitanje uvek dodam partizanke, jer su meni lično one nezaobilazne kada govorimo o ženama za uzor, pošto je njihova hrabrost i odlučnost bila neverovatna. One su u sebi imale neviđenu upornost, jer je njihova borba nastavljena i u godinama posle rata, u mnogim sferama društva.

PROJEKAT STE NAJAVILE KAO PROJEKAT KOJI ĆE TRAJATI GODINU DANA, DA LI STE OSTALE PRI TOJ ODLUCI ILI NAMERAVATE DA NASTAVITE SA RADOM I ISTRAŽIVANJEM I NAKON ISTEKA OVOG ROKA? KOLIKO LIČNOSTI ĆE PO ZAVRŠETKU PROJEKTA BITI OBUHVAĆENO?
Sonja: Plan je da se obuhvate 52 žene jer imamo 52 nedelje. Mi imamo toliko ideja šta bi sa ovim dalje ali videćemo kako se sve složi!

Jelena: Ostale smo pri toj ideji, jer ipak ovo radimo pored regularnih poslova i pored još dosta stvari kojima se bavimo u slobodno vreme. Po završetku će biti objavljeno ukupno 52 žene, za svaku nedelju tokom godinu dana po jedna.

POSTOJI LI MOGUĆNOST DA SVE OVE PRIČE BUDU UVRŠTENE U JEDNU ZBIRKU KOJA BI SIGURNO BILA NEŠTO ŠTO BI SVAKO OD NAS POŽELEO NA SVOJOJ POLICI?
Sonja: Mislim da bi bilo divno kada bi mogle skupiti sve priče na jedno mesto i da bi ta zbirka bila super poklon kako za dame tako i za gospodu! Tražimo izdavača i nadamo se da ćemo uskoro imati lepe vesti!

Jelena: To je i naša želja i naš plan takođe, ali za sada nemamo detaljnijih informacija, tako da će blagovremeno svi zainteresovani biti obavešteni preko naših profila na društvenim
mrežama.

DA LI POSTOJE NEKE PRIČE KOJE NISU NAŠLE MESTO NA SAJTU IZ BILO KOG RAZLOGA, A MISLITE DA BI BILO VAŽNO SPOMENUTI TA OTKRIĆA I PODELITI IH SA ČITAOCIMA? DA LI BISTE ŽELELE DA NAM UKAŽETE NA NEKE ZANIMLJIVE DAME ZA KOJE MOŽDA NISMO ČULI ILI DAME KOJE SU BILE DALEKO VIŠE OD ONOGA ŠTO O NJIMA ZNAMO IZ ZVANIČNE ISTORIJE?
Sonja: Društvene mreže nam govore da se po statistici više čitaju žene „za koje smo već čuli” nego manje poznata imena! Meni je žao što je tako jer mi baš pokušavamo da bacimo svetlo na potonje! Ali opet, drago mi je da sada svi koji čitaju znaju sada da je Klara Feješ bila antifašistkinja, da je Milka Grgurova glumica, a da je Marija Trandafil dobrotvorka – oko toga više nema zabune! Nailazile smo na neka imena sa uličnih tabli i iznenadili smo se stavovima nekih od tih dama. Njihove priče se nisu složile sa našim konceptom.

Jelena: Postoji svega nekoliko priča sa kojima smo se susrele i od kojih smo odustale, a da su inicijalno bile na spisku. Prosto, celokupna priroda projekta je takva da ima subjektivan momenat, što smo otvoreno i rekle u uvodniku na sajtu, tako da odlučujemo da prenesemo one priče koje su pre svega nama lično fascinantne i interesantne. Čitateljke i čitaoci će se sigurno iznenaditi što se poneko očekivano ime neće naći na našem blogu do kraja, ali kada se radi o važnim otkrićima svakako ne preskočimo ženu za čije se ime tako nešto vezuje, naravno ako je informacija utemeljena. Što se tiče zanimljivih žena za koje možda niste čuli preporučujemo da pratite naš blog jer baš o takvima pišemo.

PRILIKOM RADA NA PROJEKTU KAKVA ŽENSKA IMALE STE PRILIKU DA SPOZNATE BORBU ZA ŽENSKA PRAVA IZ VIŠE RAZLIČITIH ASPEKATA I DA KROZ BIOGRAFIJE OVIH POSEBNIH ŽENA NAPRAVITE PARALELU IZMEĐU FEMINIZMA I FEMINISTIČKOG POKRETA NA OVIM PROSTORIMA I FEMINIZMA U OSTATKU SVETA. ŠTA BISTE ISTAKLE KAO NAJSNAŽNIJI UTISAK?
Sonja: Saradnju i podršku među ženama i jasno isticanje da su nauka i obrazovanje najbitniji za napredak. Odlična knjiga o feminizmu na našim prostorima od 19. veka na ovamo je i knjiga jedne od „ženskih” – Nede Božinović – „Žensko pitanje u Srbiji u 19. i 20. veku”.

Jelena: Istorijski, osnovni zahtevi feminističkog pokreta su bili isti svuda. Eventualno bi moglo da se govori o tome da su neke od naših feministkinja s kraja 19. i početka 20. veka imale različita gledišta o tome koji zahtev ima primat nad drugim i na koji način oni treba da se realizuju. Ali imajući u vidu i tadašnje društvo na ovim prostorima i raznorazna previranja koja su se dešavala, one su zaista pratile svetske tokove i internacionalne feminističke pokrete i išle u korak sa njima.

KAKAV JE VAŠ STAV O FEMINIZMU DANAS, MISLITE LI DA BI ŽENE O KOJIMA PIŠETE BILE PONOSNE I ZADOVOLJNE STANJEM U DRUŠTVU KAKVO JE DANAS?
Sonja: Mislim da nam sve žene o kojima pišemo poručuju da je borba neprestana. Kada pročitate njihove priče, vidite da su one uradile šta su mogle i da su dale sve od sebe. Na nama je da nastavimo te priče i da slavimo njihovu zaostavštinu!

Jelena: Zanimljivo pitanje, ali nisam sigurna da li bi bile zadovoljne ili ne. Ako bi posmatrale iz ugla svog vremenskog perioda, sigurno da bi bile zadovoljne što su zadovoljeni neki od osnovnih zahteva za koje su se borile. Ali, sigurno da bi imale mnogo razloga za nezadovoljstvo i pobunu ako bi živele danas, jer su to žene koje su imale želju da menjaju, a to je ljudska osobina koja nije vremenski određena i ograničena. Na kraju, ne postoji period koji je savršen i bez materijala za promenu.

BUDUĆI DA SE BLIŽI KRAJ GODINE ŽELELI SMO DA BAREM SIMBOLIČNO OSVETLIMO NEKE POZITIVNE PRIČE KOJIH ĆEMO SE RADO SEĆATI I PO KOJIMA ĆEMO PAMTITI 2016. GODINU. PO ČEMU ĆETE VAS DVE PAMTITI GODINU ZA NAMA?
Sonja: Po novim kontaktima i sjajnim ljudima koje sam upoznala kroz ovaj i druge projekte koje radim. Vidite kako se zajednica oko vas i sa vama širi i kako svako daje svoj mali doprinos da nam sutra bude bolje! To je ono spajanje tačkica koje smo sakupili!

Jelena: Pamtiću je po započinjanju bloga Kakva ženska, divnim reakcijama ljudi koji nas čitaju i prate, po mladim devojkama koje su nam se oduševljeno javljale, i po tome da smo se same još jednom uverile u to da kada se nečemu istinski posvetiš možeš da postigneš ono o čemu nisi ni razmišljala.

NAKON RADA NA PROJEKTU KAKVA ŽENSKA KAKVI SU VAŠI DALJI PLANOVI, DA LI NAMERAVATE DA NASTAVITE VAŠU ZAJEDNIČKU SARADNJU I U NEKOM BUDUĆEM PROJEKTU? ŠTA JELENA I SONJA BELEŽE NA SVOJU LISTU ŽELJA I PLANOVA U 2017. GODINI?
Sonja: Nas dve uvek pregovaramo o nekim budućim projektima! Imamo par ideja, ali bi volele da od Kakve ženske napravimo jednu celinu i da pokušamo da je razvijemo na neki sledeći nivo – nivo publikacije, izložbe… Videćemo!

Ja želim da nam svima 2017. donese dobre i vredne ljude, sjajne knjige, želju da radimo na sebi i pozitivan stav. I da, treba da se setimo da treba ponekad da stanemo i sami sebi kažemo „kakva ženska!”. – Hajde da u 2017. više slavimo male pobede!

Jelena: Nismo o ovome razmišljale pošto još uvek nismo privele kraju ni ovaj prvi projekat na kojem sarađujemo, ali ne bih se iznenadila da i u budućnosti nešto zajedničkim snagama realizujemo, pošto smo utvrdile da smo tandem koji radi posao.

Share

• Tweet
• Pin It