Da vas nešto pitam, ako smijem, voljela bih znati gdje je zapelo, voljela bih čuti vaše razloge, voljela bih vidjeti što vas je to natjeralo da odustanete, da sjednete i čekate, neka bolja vremena, neke bolje zemlje, neke bolje ljude i neke druge društvene okolnosti. Stvarno bih voljela da mi odgovorite na pitanja, zanima me, što je to toliko snažno da ste odustali, da ste pristali na ulogu žrtve života.

Dok čekam vaše odgovore, ja ću vam ponuditi moje, ja ću vam napisati stranu priče koju ja vidim, ja ću vam odgovoriti kako vi izgledate u mojim očima.

Tužan, pomalo tjeskoban mi je pogled na vas, najiskrenije. Obuzme mež kada vas vidim kako ste lako odustali od sebe, svalili krivicu na političku situaciju, na stanje u zemlji, na krizu, financijsku i moralnu, fascinira me koliko ste samo razloga uspijeli pronaći i tako olako pustili sebe. A dobro znamo i ja i ti, da su druga vremena, da je ovo neka druga zemlja i da su sve okolnosti drugačije, da biste opet bili isti. Jer to nema veze s ničim, osim vama samima, jer je to vaš izbor. Da, dobro ste pročitali, vaš izbor.
Dokaz za to smo svi mi, borci, koje vi prozivate, kojima brojite mane i tražite greške, svi mi rođeni u istom vremenu kao vi, u istim okolnostima, sa istim ograničenjima, a ipak uspiješni, mi mali ratnici života. Oni koji nisu pristali biti žrtve, nisu dozvolili da ih struja nosi nizvodno, već iz sve snage plivamo uzvodno.

Razumijem, ne krivim vas, ne možete, ne znate bolje, ali shvatite da vam za vaš jad, tugu i kamenje koje vučete za sobom nismo krivi ni ja ni društvo, shvatite da ste sami krivi. Jer čekate da se sve posloži, da sve bude kako treba, onako kako ste vi zamislili da treba biti da bi se mogli mjenjati. A to ne postoji, to se baš nikada neće dogoditi. To je zapravo jedina stvar koja čini razliku između mene i tebe, između nas i vas, mi nismo čekali, mi nismo stajali, mi smo sami stvarali okolnosti, mi smo sami mijenjali ograničenja, mi nismo odustajali. Mi smo se borili. Usprkos svemu, usprkos svima.

Postoji samo jedna stepenica koja djeli žrtvu i heroja, a ime joj je odlučnost prijatelju, odlučnost, snažna volja i hrabrost. I ne nemoj misliti da je nama bilo lako, ni da nam je danas lako, nemoj misliti da se mi nismo bojali, i ne nemoj misliti da mi svakog dana ne poželimo odustati, poželimo, jer se umorimo, jer nas slome nevolje i oluje, ali mi smo jednom davno odlučili da nećemo biti žrtve, pa odlučno gazimo dalje.

Postoji samo jedan kamen spoticanja između mene i tebe, tvoja sigurna zona, domaći, poznati teren, tvoja zona sigurnosti, o kojoj si ti ovisan, a na koju ja nikada nisam pristala. Davno sam naučila da život i promjene počinju tamo gdje navike i poznat teren prestaju. I ti možeš biti kao ja, već danas, ako skupiš malo hrabrosti, dodaš malo ludosti i kreneš.

Čemu biti žrtva, čemu gledati u zemlju, kada smo za zvijezde rođeni, hajde, kreni, pokreni se!