„Sloboda je put ka spasenju na kom nam je jedino spoljašnje i unutrašnje ograničenje ljubav.“ Kaže mi Đole koji je iz Kragujevca i ima dvadeset osam godina, dok sedimo i uz rakiju pričamo o studentskim protestima kojima smo prisustvovali u Kragujevcu, gde nam je srce bilo puno, a nada odjeknula gradom. Kragujevac je zaista (U)stao.
„Zašto misliš da nam je ljubav ograničenje?“, pitam ga začuđeno.
„Ako moja sloboda ugrožava ljude koje volim, to i nije sloboda. Ako ne ugrožava, onda jeste.“
Za razliku od njega, Milica Marković, studentkinja Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, slobodu je opisala kao pticu bez društvenih normi. Žene sa kojima sam razgovarala na protestu, više puta su ponovile da za njih slobodu oličavaju mladi ljudi koji su nam uzdrmali ljušture.
Širok je pojam sloboda, ali ima nešto u toj reči što budi sva čula i pozva na delovanje. Mnogi od nas joj na neki način težimo, tražimo je, i u svojim okvirima stvaramo. Kako god da je individualno definišemo, ideja slobode ima veliku privlačnost.
Kragujevac je lep grad, a ono što ga je te subote učinilo još lepšim bili su tišina i nada ljudi koji na licima nisu mogli da je sakriju, baš kao ni želju za slobodom.
Svi do jednog mirno su ćutali, a ta tišina zvučala je moćno kao besni vapaj koji je u sebi izgovarao svako za svoju slobodu. Svako za slobodu ove zemlje.
Te subote sam koračala ulicama koje su oformile deo mog identiteta i tog dana volela svakog čoveka, ženu, dete i psa koji su se našli na ulici mog grada. Osećao se miris slobode u vazduhu.
Šta prvo pomislim kad mi kažu sloboda? Iste sekunde – život bez lekova. Skrcala bih ovaj život da sam zdrava. Toj slobodi ja težim. U momentima je dosegnem i nema ničeg lepšeg, a u drugima pak, ne mogu ni da joj vidim obris. Ali to je život, valjda.
A onda sam videla snimak koji mi je promenio percepciju slobode i isterao van sav gnev koji se u grudima taložio mesecima. Snimak na kom mlad čovek pokušava da ubije kolima još mlađu devojku koja stoji na trotoaru odajući mirno poštu za 15 ljudi koji su živote izgubili 1. novembra.
Gde smo to zalutali tražeći slobodu? Kada su društvene norme počele da se uvijaju oko nas i opravdavaju ovakve postupke? To je mogao biti svako od nas.
Đole je bio u pravu, sve dok naša sloboda ugrožava druge, to i nije sloboda. Milica je bila u pravu, sve te ptice našeg života koje lete, sa nadom da će ispraviti društvo da ne bismo morali da sanjamo zdravu konstrukciju načela sa kojim živimo. I žene sa kojima sam razgovarala bile su u pravu, naša sloboda su mladi, inteligenti ljudi koji sami osvajaju svoju slobodu. Slobodu govora, dela, traženja pravde u sistemu koji je toliko truo da bi mu crvi pozavideli.
I kada neko kaže – ne tiče me se, ovo nije moja borba, zar mislite da ćete promeniti nešto mirno se okupljajući? Ja mu kažem – ostani slep i gluv. Ako je sve što se dešava nedovoljno, ako se stvorio toliki razdor između mladih i starijih da ih stariji napadaju umesto da stanu tik uz njih, onda u takvom društvu samo moralno slep i gluv preživljavaju. Atmosfera stvorena u našoj zemlji i jeste puko preživljavanje. Kako drugačije držati na uzdi toliko ljudi i manipulisati njima ako im ne daš hleba i igara. Ako učiniš sve da kupuju hleb i 200g sira u prodavnici jer za više nemaju, oni sigurno neće puno razmišljati o borbi, već o tome kako će preživeti ovaj mesec.
Nimalo poštovani političari, posao je sjajno obavljen, obavili ste nas u crno. Ali ono što ste zaboravili su generacije koje su uz vašu vlast rasle, i nisu znale za druge sem za vas. Zaboravili ste da su im glave pune vaših lažnih obećanja, manipulacija, korupcije i uništavanja svih institucija. Srdžba tih mladih ljudi je opravdana i ona će vam doći glave. To što vi grčevito držite, i što se jedni iza drugih krijete će vas na kraju srušiti. Krv na vašim rukama se ne spira jer vaši postupci mirišu na neljudskost. Sa vaše „protivničke“ strane je mladost u punom jeku. Pametna, organizovana, snažna mladost koja želi svoju zemlju natrag. Pravdu na sto! Istinu na svim televizijskim kanalima, a ne da moja stara majka traži po internetu šta se zemlji dešava. Vaše bahatosti vas sada stiskaju uza zid. Vi bacite kobre na mladost ove zemlje, pa hajde da se tako igramo. Razbacajte nas, kako kažete, za par sekundi, ali mi ćemo se brzo vratiti u prvobitni položaj odbrane slobode. Jer to je sve što je ostalo.
