Postoje ti neki divni ljudi koji vam svaki dan obojen ustaljenim obavezama i rutinom unesu malo čilog i vedrog. U sredu, 21. septembra, obavezno svratite u Topolsku 18 na dnevnu dozu Čilo&vedro koje slavi prvu godinu od kada je počeo da boji dosadna autobuska stajališta Beograda najlepšom poezijom.
Pre svega da vam poželimo srećan prvi rođendan i da ga slavite još mnogo, mnogo godina! Ispričajte nam kako se rodilo Čilo&vedro i ko mu pomaže da raste?
Čilo&vedro: Hvala, zaista od srca! Čilo&vedro se prosto morao desiti! Ideje su se osećale tesno po dušama, pa su morale hitno da iskoče. Uhvatio neizdrž nas tri, da što pre razbacujemo toplinu i optimizam oko nas, kao konfete :).
Kakvu poeziju i koje pisce nam poklanjate na čitanje?
Čilo&vedro: Životnu, onu koja takne, žacne, pipne, i tu se udobno smesti.
Kako ste se opredelili za ručno ispisivanje? Da li vam to oduzima mnogo vremena i da li imate neka određena mesta i termine u okviru kojih radite, ili se sve dešava spontano i u hodu?
Čilo&vedro: Mi uvek glasamo za ručno! Mnogo volimo različite rukopise, čitavu jednu priču iza stila ispisanih reči. Nabijena, debela, razvučena, utisnuta slova se motaju po papiru i šalju emociju koje smo prvo mi proživele, pa spakovale za naredne susrete.
Kako ljudi reaguju na vaš rad? Javljaju li vam se da podele utiske?
Čilo&vedro: Uglavnom pozitivno! S druge strane, nekima nije jasno zašto to radimo, zašto baš mi, da li je to zaista sad potrebno kad ima pametnijih stvari. Uh što volimo da širimo ljubav. 🙂
Kakvi su planovi za dalje?
Čilo&vedro: Mnogo toga! Da budemo više na ulicama, da svaki dan za nekog uradimo nešto lepo i neočekivano, da razmrdavamo sve ono dosadno, bajato, naviknuto. Ta potreba da radimo ove stvari nas duboko hrani i grozničavo bodri da idemo dalje, više, i naravno dublje. Jer mi zaista verujemo u ljubav.
