Ako volite dobru satiru našeg savremenog društva (a hajte iskreno, ko je ne voli) njegovo ime vam nije moglo proći nezapaženo. Aleksandrov britak jezik će vas naterati da se smejete onome što nas okružuje, a smejete se od muke jer znate da čovek govori istinu. Kako je jedan od začetnika stand up-a na našim prostorima, definitvno treba posetiti neki njegov nastup
Svako se iz drugačijih razloga ograđuje humorom u životu. Na koje emocije kod ljudi ti ciljaš svojim nastupima i koliko se tvoji skečevi baziraju na istinitim događajima iz privatnog života?
Smeh je verovatno najuniverzalnija reakcija kod čoveka. Smejemo se i kad smo srećni i kad smo tužni i kad smo uplašeni. Moj najveći izazov je da taj smeh izazovem pričom o temama kod kojih ne bi bilo lepo smejati se. Mislim da se tad ljudi i preispituju, proveravaju svoje granice pristojnosti i svoje sisteme vrednosti. Stoga, material koji izvodim i nije baziran na ličnim iskustvima. Napišem nekorektnu ili crnu tabu foru, a onda stavim sebe ili nekog sebi bliskog kao protagonistu.
Koliko i na koji način stand up čuva dete u tebi? Kako se to dete nosi sa trenutnom situacijom u zemlji i (sve više) degradiranim vrednostima?
Dobro sam razmislio o ovom pitanju. Verujem da mi stand up pomaže da očuvam balans između deteta i odrasle osobe, da hodam po toj tankoj liniji i na kraju – izborim sa problemima koji me okružuju. Taj balans pomaže da se razdvoji bitno od nebitnog i da se prepoznaju prave vrednosti.
Ima li istine u tome da se ljudi najviše smeju onim stvarima koje ih najviše pogađaju i onima sa kojima se možda poistovećuju? Da li u tome leži ključ uspeha stand up komičara?
Komičar će biti uspešan ako je duhovit. Može on da izabere teme sa kojima će se publika poistovetiti, ili kojima će pogoditi publiku, ali ako nije duhovit, onda se stand up veče pretvara u javnu tribinu.
Da li si nekada imao neprijatan nastup u smislu neprihvatanja od strane publike, postoji li kod tebe strah od prazne sale i kako se nosiš sa tim situacijama?
Prazna sala ne mora da znači i neuspešan nastup. Prazna sala više pogađa komičare na nivou sujete, finansija i sličnih stvari, ali je bilo slučajeva da se 50 ljudi sasvim lepo zabavlja u sali koja prima 300. Neprijatnih nastupa je bilo, čak i u punim salama i moram da priznam da se sa tom vrstom neuspeha nosim jako teško. Tada je jako koristan balans iz drugog pitanja.
Imate li potpunu slobodu da “opletete” po stvarima koje vam se ne sviđaju u društvu ili je cenzura pokucala i na vrata vas komičara?
Za sada uspešno koristimo tu, u teoriji, a i u ustavu predviđenu slobodu da glasno kažemo šta mislimo.
Da li si nekada u nastupu otišao toliko daleko da te je publika izviždala i poželela linč?
Još ne. Ali nikad ne reci nikad.
Dešava li se da u nastupima potkačiš i nekog kolegu iz branše? Koga ili šta prozivaš sa najvećim zadovoljstvom?
U poslednje vreme to nam je postala poslastica. Još od snimanja emisija za “Comedy Central”, za segment koji smo nazvali “Isprozivancija”. Za sada, najviše fora je nastalo između kolege Dinčića i mene, i uvek je lepo čuti nesto na svoj račun.
Ko je po tvom mišljenju najduhovitija osoba na javnoj sceni, a da uopšte nije komičar po profesiji?
To bi morao da bude profesor Jovan I. Deretić. Njegovim pričama mogu satima da se smejem.
