Kako na svet gledaju Milenijalci, a kako Generacija Z? Gde im se mišljenja poklapaju, a gde razilaze? Razlika između naših predstavnica je devet godina, a to koliko se oseća ili ne oseća generacijski jaz, čitajte u skrinšotu sredom!
Inspiracija: žurka
16h:
Z: Skidanje muzike je možda i najmanje dinamičan posao, pritom,
uvek se setim neke pesme u pet do dvanaest i onda je dodam.
Najgore kad izvajbujem uz skroz random muziku i onda
krenem da skidam tek-haus umesto popa koji vrtim. Užas hah!
17h:
M: Da mi je znati zašto sam pristala da izađem večeras,
kad sam lepo mogla da odmorim uz neki film.
18h:
Z: Poslednja pesma dodata, zaista je dosta!
Da iskuliram pa da vidim šta ću obući.
19h:
M: Dobro, otići ću na kratko. I šta uopšte obući za žurku?
Nemam osećaj više – i kupovinu nove odeće izbegavam,
zato što radim od kuće. Sa druge strane, u staroj odeći se više ne osećam lepo.
Ne osećam se kao Ja.
20h:
Z: Okej, šminkanje pa da spakujem opremu i
jedno tri puta promenim šta ću obući,
taman imam malo manje od sat i po za to.
Udah – izdah, uvek sam malo nervozna pred žurku,
zato ide spremanje – puštam muziku
i ne odgovaram na poruke dok ne završim sa poslom.
21h:
M: Nekad mi je najzabavniji deo izlaska
upravo šminkanje i ulepšavanje.
Uvek mi je smešno kad muškarci misle da se sređuje i za njih – ne,
radimo to isključivo da bismo se osećale dobro.
E sad, druga je stvar što smo im baš tada privlačnije, kad imamo više samopouzdanja.
22h:
Z: Veče je počelo, ljudi ima već.
Uvek sto ili dva do DJ pulta ostavim za moje društvo,
nekako mi bude lakše, a njima je uvek zabavno
kako su pored DJ-a, što je meni preslatko.
22h:
M: Jedna od dobrih stvari pandemije i ona koja mi najviše nedostaje
je zatvaranje klubova sat pred ponoć.
To je bilo savršeno!
Nema dovoljno vremena za očijukanje,
ali barem znaš da ćeš u normalno vreme u krevet.
Sad mi se već spava, a prerano je da odem kući.
23h:
Z: Puštam More than Friends, ljudi vajbuju, što je strava.
Džin-tonik je moje go-to piće kada vrtim,
pijem ga i tražim sledeću pesmu, stavljam slušalice i fokusiram se
na ono što čujem iz njih jer trešti već puštena pesma.
01h:
M: Okej, prijalo je biti među ljudima,
svetlima i muzikom u mraku. A ni ovaj pomfrit nije loš.
Samo još da budem dovoljno disciplinovana da skinem šminku i
očistim zube koncem pre spavanja, i dan konačno može da se završi.
02h:
Z: Nikad nemam neku pesmu za kraj, nego tako puštam po osećaju.
Nije mi dobro kad pomislim na gašenje zvučnika,
pakovanje opreme i kablova.
Samo da dođem kući, skinem svu ovu šminku i da legnem.
15h:
M: Upravo zbog ovoga ne izlazim – ceo dan
mi posle propadne u oporavljanju.
Kako li bi tek bilo da sam poremetila jetru,
a ne samo raspored spavanja.
Ali, ne bunim se što ću ovaj dan provesti u izležavanju.
16h:
Z: Malo sam se razvlačila sa ustajanjem,
ali sam ubrzo shvatila da je subota i da treba
napraviti planove za večeras.
Kuvam kafu i pišem drugarici da vidim gde bismo mogle izaći.
Pišu: Miljana Vidosavljević i Anita S. Dakić
