Upoznajte dečka koji se našao na prolećnoj, martovskoj naslovnici Plezir magazina. Fotografije su delo Aleksandre Skorupan, a rezultat jednog uzbudljivog dana na hipodromu.
O muškoj modi, današnjim muškarcima i stilu razgovarali smo sa Aleksandrom Rankovićem, domaćim blogerom od koga bi dobar deo muškaraca imao šta da prepiše i nauči kada je poznavanje mode i stila u pitanju. On ruši predrasude o modernim muškarcima i pokazuje da su za gentlemana najvažniji stav i maniri
Šta za tebe znači dobar stil?
Stil sveobuhvatno predstavlja izraz stanja duše. Veoma mi je važno kakav utisak odajem u susretanju sa ljudima pa se trudim da zadržim ono prepoznatljivo, stil koji odaje sigurnog, stabilnog i snažnog muškarca.
U Srbiji ali i regionu postoji mali broj kvalitetnih muških blogova. Šta te je navelo da počneš da bloguješ?
Razmišljao sam ranije o broju blogova koje pišu muškarci na našim prostorima i drago mi je što ne postoji masovna produkcija. Susreli smo se poslednjih godina sa pojavom nekog vida mržnje usmerene ka novim blogerkama zato što je taj hobi postao sredstvo lične promocije.
Uvek sam bio naklonjen onom klišeu gde ostajem veran kvalitetu, a ne kvantitetu.
Nakon jednog davno održanog takmičenja u stajlingu, pod nagovorom svog prijatelja, osvanuo je Style by Adrian koji u to vreme nije imao jasnu viziju svog cilja i koji se kasnije izborio za svoje mesto u prepunoj blogerskoj zajednici.
Tvoj pristup modnom blogu se dosta razlikuje od uobičajenog koji podrazumeva outfit postove ili pak modne tekstove na dnevnoj bazi. Naime tvoji postovi su ne tako redovni, ali u potpunosti modno zaokruženi. Kako nastaju male modne priče koje smo imali prilike da vidimo?
Hvala na divnom komplimentu!
Moje ideje za editorijale nastaju u nezamislivim situacijama gde odmah uzimam papir i olovku (nekada u pola noći) i sve stikere lepim na zid pa mi spavaća soba izgleda na kraju kao investigation prostorija. Nakon toga kreće okupljanje fenomenalnih ljudi koji često sudeluju u ostvarivanju moje zamisli i svim snagama guramo da to izgleda odlično i da pokažemo da Srbija ima nezamenljive talente.
Najviše volim dan samog snimanja zato što nastojim da održavam dobar vajb između tima i od toga napravim pravu zabavu.
Da li si zadovoljan postignutim i kakve su reakcije čitalaca i ljudi iz tvoje okoline?
Jesam. Povremeno dobijam mejlove od nekolicine ljudi koji mi pišu da u mom radu nalaze inspiraciju. Ja sam, najprostije rečeno, srećan čovek ukoliko znam da sam nekom pružio ideju ili ga oslobodio okova nametnutih uticajem društva. Srbija nije Beograd, a moji čitaoci dolaze sa različitih strana unutrašnjosti gde mi pišu o teskobi koja ih prati ukoliko odstupaju od nametnutih trendova u svom gradu. Nastojim da im ukažem na to da su oni ti koji kreiraju naš sledeći dan!
Koliko ti je muzika važna i da li ima uticaja na scene koje u glavi smišljaš dok nam pričaš svoje modne priče?
Odrastao sam u porodici koja ima istančan ukus, pa samim tim muzika je neizostavni deo našeg života. Ona je bila oduvek primarni izvor inspiracije, a najviše se to može osetiti u editorijalima Notorious i Let them eat cake.
Muzika je moj pokretač.
Tvoj stil je za vreme otkad bloguješ dosta evoluirao, čini se da si i ti usput sazrelio. Ko ili šta je uticalo na ovu očiglednu promenu?
Pronalazio sam se isuviše dugo, istraživao, ramišljao ko sam ja i kada sam došao do odgovora kakav čovek želim biti nastala je promena koja je ukazala na to da sam sazreo.
Povremeno sam proučavao ostale blogove i video tu velike sličnosti između momaka čiji način odevanja mogu videti na ljudima koje srećem na putu do prodavnice.
Hteo sam nakon toga napraviti nešto prepoznatljivo, koncept koji bi privlačio čitaoce da iznova posećuju Style by Adrian.
Na ulicama najčešće srećemo muškarce u trenerkama, patikama, gotovo uniformisane i obučene bez ikakve ideje ili pak one koji su jasno opredeljeni za neki stil i ponovo uniformisani (rokeri, pankeri, hiphoperi..). Stiče se utisak da moderni muškarci pored sve bogatijeg izbora više ne umeju da se obuku kao pravi muškarci. Šta ti misliš u čemu je problem? Da li su masovno nezainteresovani za modu ili se samo trude da ne iskaču iz mase?
Smatram da je strah dominantan faktor u rasuđivanju. Strah od toga da li će postati predmet ismevanja u društvu koje je obeleženo predrasudama. Nakon ovoga se postavlja pitanje da li je čovek sa takvim strahovima pravi muškarac?
Kako vidiš domaću modnu scenu i mušku modu?
Naši dizajneri se bore sa problemom finansija koje ih ograničavaju u izboru materijala i promocije njihovog brenda, a kupovna moć i osvešćenost srpskog naroda je na nezavidnom nivou.
Imamo pregršt kreativnih ljudi koji u poslednje vreme donose avangardnu modu, međutim smatram da to nije najbolji izbor za ove prostore.
Muška moda nije vredna pomena.
Rad kog dizajnera bi izdvojio i čiju odeću bi privatno nosio?
Rick Owens sigurno, zbog postapokaliptične mode koju godinama predstavlja.
Šta oblačiš kada imaš lenj, opušten dan i nisi raspoložen za sređivanje?
Imam mali broj takvih dana. 🙂 Ni tada ne odstupam od svojih načela. Kapetan ostaje veran svom brodu.
Koga bi od naših muškaraca izdvojio kao osobu od stila?
Rekao bih da je to naš fotograf Miodrag Obradović.
Gde najčešće kupuješ odeću i detalje?
Znate, volim ponekada da izdvojim vreme i krenem u potragu za odećom kao u potragu za zlatom.
Kupujem često dizajnersku i second hand odeću ili svratim do Kalenić pijace gde nalazim super naočare kakve niko nema u gradu.
U tržni centar uđem dva puta godišnje kada me muka natera da kupim nešto osnovno.
A nakit… Nadam se da neću sada biti pretenciozan, ali imam svoje ljude koji mi prave nakit na osnovu mojih ideja i zamisli. Tužite me, ali volim jedinstvene stvari.
Koliki značaj pridaješ aksesoaru i bez čega ne napuštaš kuću?
Aksesoari su od velike važnosti za sveukupan izgled. Nikada stan ne bih napustio bez sata i prstenja koji nose ime Milanovog brenda “Iskra”. Zimi je to uglavnom šal. Skoro sam pogledao šta imam u ormanu i uvideo da imam više šalova nego majica, a najmiliji mi je jedan koji vučem kraj sebe već deset godina. Njega je štrikala moja baka koja je izvrsna u tome!
Šta nikada ne bi obukao na sebe?
Nikada ne bih nosio neke uniseks komade ili nešto što sjaji. Ne bih takođe nosio odeću od sintetičkih materijala kao ni stvari iz New Yorkera.
Koji je tvoj stav o kozmetičim tretmanima i nezi za muškarce, kakva je tvoja bjuti rutina?
Imam zdrav stav o tome i odajem veliko poštovanje muškarcima koji vode računa o tome, ali ja sam vam pomalo van tih trendova. Umijem se sapunom i namažem lice kremom.
Ništa mi više nije potrebno.
Veliku pažnju posvećujem doduše svojoj kosi i bradi. Moj frizer ima svoj salon/berbernicu koji je star preko sto godina (porodična linija) i on vodi računa o tome. Pravi manly ugođaj.
Takođe koristim samo dva parfema godinama. Jedan je “V Valentino” , a drugi “YSL Opium”. Oba imaju drvenaste mirisne note.
Šta si želeo da budeš kad si bio mali?
Pilot!
Maštao sam o tome da budem pilot, jer čitavog života sam bio na avio relaciji BG-PG i imao sam priliku da posetim kokpit nekoliko puta. Osećaj pokretanja velike mašine i osećaj odgovornosti nad velikim brojem ljudi su bili razlozi moje želje.
Međutim, život me je okrenuo u drugom pravcu kada sam imao neke zdravstvene smetnje ranije.
Studiraš novinarstvo, da li sebe nakon završenih studija vidiš kao novinara ili kao modnog urednika i stilistu?
Novinarstvo studiram već dve godine uspešno. Imam sjajan tim profesora koji mi postepeno otkrivaju sve divne i manje blistave strane ove profesije. Moj cilj jeste biti glavni i odgovorni urednik muškog časopisa koji bi u sebi sadržao izuzetno zanimljive teme.
Kao budući novinar, pretpostavljam da pratiš većinu domaćih štampanih i elektronskih medija. U kojoj redakciji bi mogao da se zamisliš i voleo da se nađeš ?
Moram da čitam sve, a to zamara. Što više čitam prag tolerancije ka vestima i izveštajima, reportažama, komentarima i kolumnama mi postaje niži. Voleo bih svoj rad ostvariti među ljudima koji se ne bave politikom ili tabloidnim novinama.
Kada se ne baviš blogom i obavezama na fakultetu, kako se relaksiraš? Da li imaš neki film ili knjigu koju iznova čitaš, a koje bi želeo da preporučiš čitaocima Plezira?
U takvim momentima ne znam šta bih pre radio kako bih okrepio telo i duh. Družim se sa svojim psom Lanom, pogledam (iznova) American horror story ili ‘Allo ‘Allo, slušam soundtrack filma Amelie i čitam zaista iznova dve knjige.
Prva je prvenac Mladena Petrovića “Art deko u rečima”, a druga je “Dnevnk Fride Karlo”. Ukoliko iko može da dođe do Art deka svakako bi bilo poželjno da obrate pažnju na to.
Kakvi su ti dalji planovi vezani za blog?
Blogujem, dakle postojim. Šalim se, naravno. Nastojim da zabavim svoje čitaoce i predstavim novine, a uskoro kreću nove saradnje sa određenim brendovima pa ću gledati da to savršeno uklopim u koncepciju bloga Style by Adrian.
Aleksandra možete pratiti putem:
