Utoku je realizacija projekta glumice, pesnikinje i prevoditeljke Valentine Bakti u okviru kog će se naći jedinstvena zbirka – izbor savremene makedonske poezije i pratće je portreti pesnika koje je zabeležila Radmila Vankoska, ali i video esej o Skoplju koji su pripremili Mladen Teofilović i Đorđe Živadinović Grgur. Promocija knjige i premijera filma se očekuju tokom juna meseca u Beogradu, a Plezir ima to zadovoljstvo da domaćoj publici premijerno predstavi savremene makedonske pesnike i pesnikinje čija poezija će biti uvrštena u zbirku.
Danas je naša gošća pesnikinja i muzikološkinja Iva Damjanovski.
Iva Damjanovski je rođena 1996 u Skoplju, republika S. Makedonija. Diplomirala je na katedri za klavir na Fakultetu muzičke umetnosti univerziteta „Sv. Kiril i Metodij“ u Skoplju (2019), u klasi prof. Todora Svetieva. Trenutno je studentkinja na katedri za Muzikologiju univerziteta „Libera Università di Bolzano“, kao i na katedri Muzičke Interpretacije i Kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Skoplju u klasi prof. Marije Đoševske. Autorka je naučnog rada „Scenskoto delo na idninata: sovremeniot performativen fenomen, negoviot razvoj i komunikacija so publikata.“, objavljenog u četvrtom izdanju naučnog časopisa “Ars Academica” (2016). Takođe i rada „ELELORP 76: MUSICA NOVA MACEDONICA. Elektroakustičnata muzika vo Makedonija, nejziniot razvoj i karakteristika.“, rad predstavljen u okviru naučne konferencije 42-og izdanja manifestacije „Struška Muzička Esen“, izdat u oficijalnom zborniku konferencije. (2017) Deo je organizacijskog, rediteljskog i izvođačkog tima serije koncerata „No Hay Banda“ posvećene filmskoj muzici, u saradnji sa Akademskom scenom Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta „Sv. Kiril i Metodij“ u Skoplju (2017- 2019), a takođe je i organizator, reditelj i izvođač na koncertnim projektima „Monohromatika“ (deo programa manifestacije „Denovi na Makedonska Muzika“, 2018 ) i „Monolozi“ (deo programa festivala „Zlatna Lira“, 2018). Trenutno radi honorarno kao korepetitor na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Skoplju, a tokom 2023 ostvarila je stručnu praksu na Centru za Muziku na Kolarcu. Njena prva kompozicija za klavir naslovljena „Breath“ bila je objavljena u kompilaciji „Klavirsko Nebo 3“, u izdavaštvu produkcijske kuće „Pop Depresija“. U 2021 održava svoj prvi solistički koncertni projekat „As we danced we gave substance to shadows“, na kome, osim klavira, po prvi put nastupa svirajući teremin, a tokom 2022 održava recitale “Žena – Tvorec”, “Stalking Heads”, radi live soundtrack za 4 filma na programi Festivala Nemog Filma u organizaciji Makedonske Kinoteke, deo je organizacijskog jezgra festivala „Sinestetika“, podkast „demobilizacija“ i nastupa na nekoliko festivala sa sastavom „Alembik“ (MOT, Filmski festival „Ѕirni“ itd.). Dobitnica je nagrade „Igor Isakovski“ za najbolji debitantski poetski rukopis u 2017. za stihozbirci „Tie“ (2017, Blesok), koja je doživela svoje drugo, dopunjeno izdanje u 2019 (PNV Publikacii). 2020 izdata je i njena druga knjiga poezije – „Dvoumenje“, za koju joj kasnije bila dodeljena nagrada „Braќa Miladinovci“ u okviru festivala „Struške Večeri Poezije“. Njena je poezija bila zastupljena u reviji „Rukopisi 40“ (2017), kao i u panorami „32 makedonski poeti. Glasovi na noviot vek.“ (2018, PNV Publikacii). Dobitnik je treće nagrade konkursa „Antevo Slovo“ za najbolju neobjavljenu pesmu (2021), i laureat je iste u 2022, kao i specijalne nagrade međunarodnog takmičenja „Castello di Duino“ u Trstu za najbolju neobjavljenu pesmu sa značajnom socijalnom ili humanističkom porukom (2021). Učestvovala je na mnogim poetskim događajima u Makedoniji i regionu. Njena je poezija prevođena na srpski, grčki, hrvatski, slovenački, engleski, albanski, španski, italijanski i bengalski jezik.
Pripremila: Valentina Bakti
Postoji li trenutak iz tvog detinjstva ili rane mladosti koji je na neki način sugerisao da ćeš postati pesnikinja u odraslom dobu?
Jesam li u odrasloj dobi? Jesam li postala pesnikinja? Verujem da nije bio jedan trenutak. Kada sam imala oko sedam godina ubola me je pčela. Ništa mi nije bilo, ali sam tada saznala da pčelice umiru kad nekoga ubodu i to me je mučilo danima. Napisala sam pesmu o toj pčelici. Htela sam da joj na taj način kažem da mi je stvarno žao, da ispravim nepravdu, ipak se sve to desilo sasvim slučajno. Možda je to neki takav trenutak, kad sam pokušala da pesmom pružim smisao ružnom. Još uvek to pokušavam.
Da li se sećaš svoje prve pesme?
Da. Bila je pesmica o Božiću. Imali smo zadatak da napišemo božićnu pesmicu kad sam bila u prvom razredu osnovne i to je bila prva pesma koju sam napisala. Nakon toga sam počela da pišem puno i imala sam cikluse: pesme o životinjama, o muzičkim instrumentima… Tako mi je bilo zanimljivo da se igram jezikom i još uvek je to glavni razlog zbog čega pišem. Još uvek neko dete u meni piše. Sada samo zna više reči. Moja prva „ozbiljna” pesma je opet bila o zimi i zove se „Naiva”. Nju sam napisala kad sam imala petnaest godina.
Ko su bili tvoji prvi poetski i književni mentori, autori koji su te oblikovali u osobu i stvaraoca kakva si danas?
Mislim da je to bila moja majka, kao baš prvi književni mentor, iako nije nikad ništa izdala. Moja majka je pisala puno u mladosti i još uvek piše, ali nije objavljivala. Ona me je savetovala oko knjiga kad sam bila mala… Tako sam otkrila Dostojevskog, Kamija i Janevskog, a nakon toga su došli i Plat, Ibzen, Rilke… Ipak, sigurno su na moje pisanje uticale i očeve muzičke preporuke: Pink Floyd i Tom Waits.
Ruke
Vreme i ja
Trčimo pšeničanim poljem.
Trčimo držeći se za ruke,
kotrljamo se
i okrećemo se ukrug
i dok žurimo
zemlja ispod naših bosih nogu
pretvara se u asfalt,
a pšenica u glad.
Vreme i ja
još uvek trčimo,
samo što nam sada krvare stopala
i više se ne držimo za ruke.
Iva Damjanovski
Koga bi izdvojila kao današnje uticaje i zašto?
Nažalost dnevne novosti još uvek jako utiču na mene. Iako mislim da su me ranije inspirisale, sada učim da ne utiču toliko na mene. Gradovi utiču na mene, Skoplje pre svega, trotoari utiču na mene, nepravde, neobjašnjivi činovi dobrote, Viktor. Moja velika fobija od laži snažno utiče na moje stvaranje, pretnja nuklearnog rata, slike Habla, matematika, moja sestra. Što se tiče konkretnih autora možda me trenutno najviše inspirišu Laurie Anderson, ZUSE Z22, Black Country, New Road, Kieszlowski.
Šta je neophodno da prepoznaš u jednoj pesmi i pesniku, da bi rekla ovo je kvalitetna poezija?
Da govori istinu. Ne kažem da bude iskrena, jer to nije dovoljno. Može se biti iskren, a da se ne govori istina, da čovek može da sebe slaže i da ubedi sebe u nešto ili jednostavno da ne razmišlja puno o stvarima i da onda neznanjem laže. On je tada iskren koliko on može biti, ali je to ipak laž. Kvalitetna poezija uvek govori istinu.
Možeš li da približiš našim čitaocima kako izgleda tvoj kreativni, stvaralački proces?
Pa, najpre se desi neko otkriće, stih koji se rodi i onda ja mislim o njemu nedeljama i polako pišem pesmu u glavi. Zatim se desi neki trenutak, uglavnom u tri posle ponoći kada ne mogu da spavam i konačno sednem (ili legnem, ili se vozim taksijem ili zapalim cigaretu ili šta god) i to zapišem. Ostavim je pa joj se vratim nakon nekoliko dana da vidim da li mi se još uvek sviđa. Ukoliko mi se dopadne, tek se tada osmelim da je nekom i pokažem.
Između čega se najviše dvoumiš?
Trenutno između Beograda i Skoplja. Uvek je nešto između čega se dvoumim. Ne mogu da zamislim lakoću nedostataka dileme. To je dobro, iako može biti i vrlo mučno. Naši nas izbori definišu. Svakim dvoumljenjem postajem više svoja.
Dvoumljenje
Sva sunca
su crvena i okrugla
pre zagrevanja.
Kao sve glave
šibica
pre paljenja.
Zato sam ponekad zbunjena,
da li pališ zoru
ili samo cigaretu.
Iva Damjanovski
Projekat su podržali Krokodil Engaging Words, Goethe-Institut Skopje, a finansira ga EU.
