Utoku je realizacija projekta glumice, pesnikinje i prevoditeljke Valentine Bakti u okviru kog će se naći jedinstvena zbirka – izbor savremene makedonske poezije i pratće je portreti pesnika koje je zabeležila Radmila Vankoska, ali i video esej o Skoplju koji su pripremili Mladen Teofilović i Đorđe Živadinović Grgur. Promocija knjige i premijera filma se očekuju tokom juna meseca u Beogradu, a Plezir ima to zadovoljstvo da domaćoj publici premijerno predstavi savremene makedonske pesnike i pesnikinje čija poezija će biti uvrštena u zbirku.
Danas je naša gošća književnica i društvena aktivistkinja Ana Golejška Đikova.
Ana Golejška Đikova je rođena 8.8.1987. u Skoplju. Diplomirala je na Katedri za opštu i komparativnu književnost, (ne)slučajan pesnik, zaljubljenik u performans, u grad i u uživanja po gradu. Socijalni aktivista sa iskustvom u nevladinom sektoru. Radila je sa decom i sa omladincima na projektima iz različitih oblasti. Više godina je deo priče Retvitni obrok, neformalna inicijativa koja pokušava da promoviše svest o nepotrebnom bacanju hrane i stvaranju viška otpada. Oscilira na književnoj sceni, često kao interpretator stihova, svojih i tuđih. Nastupala je na nekoliko poetskih festivala u Makedoniji i u regionu, njena poezija je objavljivana u više antologija makedonske poezije i u više stranih i domaćih književnih časopisa. Objavila je dve knjige poezije: „Ljubav na ulici“ (Kultura, 2013) i „Napisani dom“ (Antolog, 2018). Objavila je i tri slikovnice za decu: „Vesela zgrada“ (2019, Ars Lamina) u saradnji sa ilustratorom Draš, te „Lisica pletilica“ (Art i art-studio Batev, 2020) i „Hlebić koji raste“ (Art i art-studio Batev, 2020) u saradnji sa ilustratorkom Ivanka NiBa. Bila je vitalni deo književnih čitanja „Astalne projekcije“, koje je zajedno sa Đokom Zdraveskim organizovala u kafeu „Menada“ u Skoplju od 2014. do 2018. godine. Živi i radi u Skoplju.
Pripremila: Valentina Bakti
Postoji li trenutak iz tvog detinjstva ili rane mladosti koji je na neki način sugerisao da ćeš postati pesnik u odraslom dobu?
Sve je počelo serijalom „Bušava azbuka” i od uzbuđenja da od slova mogu da stvorim reči, zatim smisao, a kasnije da napišem i nešto više od toga. Kada sam naučila da čitam, upijala sam dečije zbirke naređane na policama kod kuće. Pamtila sam i obožavala rime, bile su mi muzika za uši, i sada su! Sledeće je: čitanje svuda i kod svakog. Gde i da sam odlazila, nalazila sam knjige. Samo da ima da se čita.
Ko su bili tvoji prvi poetski i književni mentori, autori koji su te oblikovali u osobu i stvaraoca kakav si danas?
Moji baba i deda. Njihove reči, dijalektne igre, ispevane pesme i umeće prepričavanja ispunile su mi srce i um tako da neću zaboraviti ko sam, gde treba da idem i šta treba da budem. Zatim, Kočo Racin, Nikola Vapcarov, Aco Šopov, Blaže Koneski…
Šta je neophodno da se prepoznaš u jednoj pesmi i pesniku, da bi rekao ovo je kvalitetna poezija?
Mora da mi dođe nešto. Suza u oku, topla nelagodnost oko stomaka, ili kakvo strujno kolo, impuls u mozgu. Mora da je igra, poštena igra, jer reč ume biti opasna ukoliko nije na pravom mestu u igri. Volim kad se prepoznam u tuđoj boli ili u tuđoj sreći. Tako znam da sam običan čovek, sa neobičnom mogućnošću da ulazi i izlazi iz pesama. Svojih i tuđih.
Podeli sa našim čitaocima omiljene stihove svog omiljenog pesnika/pesnikinje?
Uf, kakav težak izbor!
Mnogo volim pesmu „ Melancholia Eterna“ snažne Ljiljane Dirjan:
Ne ja
već se moje vreme
seća tebe
Kakva je danas poetska scena u Makedoniji?
Raskošna i raznovrsna. Ima nade, mnogo relacija, mladih talenata sa drugačijom poetikom koju smo gradili moja generacija i ja, ali to je dobro. Zapravo, odlično je, ciklus se menja.
Radujem se što mladi imaju svoje projekte i organizuju lepe događaje, recimo, Andrej Medić Lazarevski i Ivana Jovanovska kreiraju sjajan događaj „Poetska epizoda” i uz njih imamo prilike da iznova čitamo nove mlade ljude.
Oseća se život, a to je najvažnije za jednu kreativnu zajednicu, da diše.
Možeš li da približiš našim čitaocima kako izgleda tvoj kreativni, stvaralački proces?
Prosto se desi. Dođe mi u san, dok sam na nekom nemogućem mestu (toalet, dok čekam autobus, sahrana), pa zapisujem na rukama, na papirićima ili direktno objavljujem na Tviteru ili Fejsbuku. Socijalne mreže su odličan prostor da smestim nešto što mi dođe u trenutku, kao i svaki dupli lav, želim sve da pokažem.
Nikada nisam krila svoje pesme, čemu poezija ako se ne pušta u etar.
Nemam stvaralački proces, samo trenutke.
Otkrij nam recept za budućnost i recept za svoju omiljenu salatu?
Osnovni recept za budućnost je da posadiš ljubav, a možda i mladi luk, da bi imao sutra šta da jedeš. Omiljena salata mi je: mladi spanać, mladi luk, kozji sir, urme, med i malo balsamika.
U kojim trenucima sebe najviše voliš?
Svakog dana se volim, ko će koga, ako ne svoj svoga. Ozbiljno. Ja sam ljubav.
Da li na sceni više voliš partnere ili pantere?
Na sceni jako cenim partnere, obožavam ih, i imam ih desetak u mojoj muzičkoj bandi „VIS Trkalezna masa“. Oni su i najbolji panteri u mojoj muzičkoj džungli.
U poeziji, partner na sceni sa kojim najlepše plivam je Đoko Zdraveski.
I partneri smo i panteri, samo da se dobro nosimo jedni sa drugima, zato što scena ume da bude nemilosrdno privlačna.
Šta je najsmelije što si uradila u ime poetičnosti?
Pevala sam poeziju Blažeta Koneskog u rep verziji. U jednom trenutku sam pomislila da možda nije prikladno i da ću na taj način naružiti njegovo delo, ali je ipak presudila misao da to uradim iz ljubavi i magije. Lukaš je svirao, a ja sam pevala „Sternu.” Prekrasno iskustvo. Obožavam da radim stvari za koje govore da nisu dozvoljene. Možda ću jednog dana izgoreti, a možda ću postati besmrtna.
Koje su boje tvoje nade?
Sve Nađine boje. Duga sa zlatno-bakarnim sjajem, kao njene lokne.
Oblivion
šta će se desiti ako sutra umrem
žaliće me tri do pet dana
najpre će me spominjati
posle će me zaboraviti
ali ja njih neću
gledaću ih kao što srna gleda u lovca
spremna da pobegne.
~ ~ ~
rođena sam da povezujem
svetove
zato je u meni čvor
Ana Golejška Đikova
Vatra ili sutra?
Ne postoji sutra bez vatre u obrnuto.
Projekat su podržali Krokodil Engaging Words, Goethe-Institut Skopje, a finansira ga EU.
