Klasici svetske književnosti su čudesne knjige koje imaju moć da promene način na koji mislimo i živimo. Mudrosti i pouke koje nalazimo u ovim remek-delima upravo predstavljaju to „magično svojstvo” knjiga koje su izdržale test vremena i za koje se može reći da nemaju „rok trajanja”.
Zbog čega generacije čitalaca sa neskrivenom strašću čitaju Tolstojevu „Anu Karenjinu” ili Igoove „Jadnike”? Šta je to privlačno u očima Floberove Eve Bovari i zašto čovek savremenog doba može lako da se poistoveti sa Servantesovim Don Kihotom ili Hemingvejevim starcem Santjagom iz romana „Starac i more”?
Iako živimo u digitalnom svetu i čini se da Internet i elektronski uređaji pretenduju da u potpunosti zamene knjigu, istina je malo drugačija. Zapravo, digitalizacija je ljubiteljima književnosti otvorila mnoga vrata. Zahvaljujući razvoju tehnologije knjige su danas dostupne online i postoje u audio formatu. Stvorile su se veće prilike i za poslovanje kad je u pitanju prevod, pa je tako sve više prevodilačkih agencija koje posvećeno prevode klasike. Do knjige je danas lakše doći nego ikad pre.
Jednostavno je – više se prevodi, više se čita, a na listama knjiga koje treba pročitati bar jednom u životu uvek se nalaze – klasici. Kakvu vrednost imaju savremena čitanja remek-dela književnosti i koje benefite donose čitaocu modernog doba?
Klasična književna dela nas osnažuju i oplemenjuju
Čitanje na um deluje kao redovno vežbanje na telo. Kada vežbamo čuvamo zdravlje i jačamo; kada čitamo, čuvamo i održavamo čestitost. Džozef Adison
Život u savremenom društvu ima svojih izazova i čini se da nikad kao danas nije bilo teže ostati veran unutrašnjim vrednostima i svom moralnom kompasu. Sa previše sadržaja na televiziji i Internetu koji čoveku današnjice stoje na raspolaganju, pitanje je: čemu onda služe knjige?
Međutim, upravo klasična književna dela visoke umetničke vrednosti mogu postati naša snaga za prevazilaženje poteškoća u životu. Teme ovih dela su univerzalne i relevantne za svako doba i zbog toga govorimo o njihovoj bezvremenosti. Bilo da čitamo uzbudljivu i tragičnu sudbinu grofa Monte Krista ili duboko proživljavamo patnju junakinja sestara Bronte – dobijamo pronicljive, kompleksne i jedinstvene istine i iskustva.
Ljudske misli i osećanja predstavljene u klasičnim književnim delima postaju prave životne lekcije za svakog čitaoca. Uče nas da posedujemo unutrašnju snagu i vrednosti koji nam pomažu da prebrodimo sukobe ili probleme. Čitanje o junaku koji je u teškoj situaciji doneo pravi izbor svakako ohrabruje da i mi postupimo ispravno. Na ovaj način, književnost nas čini snažnijim i plemenitijim osobama.
Klasici nam pomažu da razumemo istoriju i druge kulture
Što više čitaš, više ćeš znati. Što više naučiš, na više mesta ćeš otići. Dr Sus
Klasici književnosti iz prošlih vremena su svojevrstan prozor u različite kulture. Umetnička dela su poput neke vrste durbina koji gleda u prošlost i otkriva nam istoriju na drugačiji, ličan način. Kada želimo da saznamo o događajima iz nekog perioda ljudske civilizacije, uvek se možemo okrenuti istorijskim izvorima i udžbenicima. Međutim, književna dela imaju tu moć da nam donesu saznanja o istim događajima, ali i o čoveku kao njihovom glavnom akteru.
Poznavanje istorijskih činjenica može biti korisno, ali prava vrednost skriva se u otkriću kako je istorija menjala živote ljudi. Možete iz istorijskih knjiga učiti datume Napoleonovih pohoda na Rusiju, tokove bitaka i vojne strategije, ali pravo razumevanje ovih događaja ćete pronaći tek kada pročitate Tolstojev roman „Rat i mir.” Na sličan način romani Džejn Ostin nam pomažu da razumemo englesku kulturu, romani Perl Bak nam otkrivaju kulturu Kine i nasleđa istočnjačkog sveta.
Književnost ne prepričava istoriju, već predstavlja zanimljivu varijantu života. Savremeno čitanje klasika nudi nam uvid u različite aspekte ljudskog karaktera i u to kako je čovek živeo, u šta je verovao i kako se ponašao u prošlosti.
Književna dela obogaćuju naš rečnik
Tri dana nemoj čitati knjige i tvoje će reči izgubiti lepotu. Kineska poslovica
Nije tajna da čitanje obogaćuje naš rečnik i tako unapređuje komunikativne veštine. Međutim, čitanje klasičnih romana ima veliku prednost u odnosu na trivijalnu literaturu zbog svog predivnog jezika i umetničkog stila. Dikensovi romani, dela Fjodora Dostojevskog ili pak Markesov magični realizam – sve ove knjige imaju nešto zajedničko. U njima su složene ljudske misli i osećanja izraženi jedinstvenim rečima i frazama koje unapređuju naš vokabular i sposobnost govora.
Posebni benefiti čitanja u savremenom dobu očitavaju se upravo u poboljšanim veštinama komuniciranja. U svetu koji se oslanja na elektronsku komunikaciju i pisani sadržaj od neprocenjive je vrednosti kada umete da se lepo izrazite. Bilo da pišete motivaciono pismo za upis na fakultet, zahtev za stipendiju ili se prijavljujete za bolji posao, ove veštine će vam i te kako značiti. Pored toga, sasvim je izvesno da ćete sposobnost kritičkog i analitičnog mišljenja podići na viši nivo čitanjem klasika.
Čitanje klasika unapređuje naše socijalne veštine
Knjige su najtiši i najstalniji prijatelji. One su najprihvatljiviji i najmudriji savetnici i najstrpljiviji učitelji. Čarls Eliot
Prema studiji objavljenoj u magazinu Sciense, čitanje klasične literature nam pomaže da ojačamo svoje socijalne veštine. Klasična književna dela razvijaju našu emocionalnu inteligenciju i daju osećaj bolje socijalne percepcije. Kada čitamo romane koje imaju snažne protagoniste, to nesumnjivo utiče na stepen naše lične etike i poboljšava sposobnost procene ličnosti drugih ljudi (kao i našeg sopstvenog karaktera).
Umetnička dela nam pomažu da lakše prepoznamo i razumemo osećanja i misli drugih ljudi. Razvijanje empatije čini da budemo otvoreniji za saradnju i kompromise, uči nas strpljenju i ljubaznosti. Sve ove osobine vode altruizmu i velikodušnosti – gradimo vrednu ličnost i postajemo osoba koja doprinosi zajednici i menja svet na bolje.
Klasici nam daju bolji pogled na život
Ideje koje su mi promenile život dobila sam čitajući. Bel Huks
Na kraju, uz sva saznanja, otkrića i veštine koje čitanje donosi u naš život, jedan od najznačajnijih uticaja i benefita jeste drugačiji i bolji pogled na svet. Književni klasici obogaćuju našu ličnost na nebrojeno mnogo načina, a sticanje novih perspektiva o životu, ljubavi, sreći i čoveku uopšte predstavlja veliku i neotuđivu dragocenost.
Ideje, misli i osećanja koje u nama probude umetnička dela postaju naše apsolutno vlasništvo koje nam niko ne može oduzeti. Ujedno, čitanje klasika književnosti predstavlja jedinstven način da se i u savremenom dobu povežemo sa najvećim umovima čovečanstva i njihovim pogledom na život. Čini se kao dobra motivacija da zavirimo u novu knjigu, zar ne?
