Ima nešto magično u obeležavanju jubileja. Uspomene koje naviru, sećanje na neka druga vremena. Jubileji su one tačke u životu kada svi zastanemo na trenutak da bismo videli gde smo stigli, dokle smo stigli i kako ćemo dalje.
Poslednje subote u maju na terenima Partizan, na Kalemegdanu, zagrebačka pank grupa Hladno pivo proslavila je tri decenije postojanja. Stvarati nešto kreativno, biti poštovan i cenjen za to što radiš jeste najbolja nagrada. Nije bilo lako svirati svih ovih godina. Bile su to godine velikih turbulencija u ovom delu sveta. Nestaje jedna velika država, ratne sekire padaju, a nacionalizam u onom svom najoštrijem obliku menja nešto što smo ranije znali kao bratstvo i jedinstvo.
Počeci
Četvorka koja će utabati put grupi koju danas poznajemo pod imenom Hladno pivo sastaje se sredinom osamdesetih godina. U početku sviraju obrade pesama tadašnjih velikih grupa poput Stonsa, Pistolsa i drugih izvođača koji su tada osvajali top liste u muzičkom svetu. Prvi koncert grupa održava 21.05.1988. godine, u mestu Kumrovec, malom zagorskom mestu. Prve tuče i neredi izbijaju već na tom njihovom prvencu koji će pratiti svaki njihov sledeći koncert. Šutke, rečeno žargonskim jezikom tako postaju njihov zaštiti znak. Godina koja je prelomna za ovu grupu jeste 1989. kada dva člana odlaze na odsluženje vojnog roka. Podsetimo se, tada je odlazak u vojsku bio dužnost i obaveza. Neposredno pre odlaska u vojsku, bend snima svoj prvi demo koji je činila skupina od šest pesama. Posle jednogodišnjeg prekida, grupa nastavlja da stvara hit za hitom. Tada nastaju pesme poput Trening za umiranje, Pjevajte nešto ljubavno, Princeza. Njihov prvi album Džinovski izlazi 1993. godine i osvaja publiku ne samo u Zagrebu već i u susednoj Sloveniji, tako da je grupa neposredno nakon izlaska albuma imala desetak zakazanih koncerata u ovim državama.
Važna je publika
Hladno pivo pripada panku kao muzičkom žanru, ali vremenom njihov zvuk postaje mekši. To ne znači da zaboravljaju svoj prvobitni pravac. Taj izlazak iz tvrdog pank zvuka dešava se negde početkom novog milenijuma kada kreću da koketiraju sa drugim muzičkim pravcima. U godinama koje će uslediti nizali su se hitovi, albumi i koncerti koji su punili dvorane. Nisu bend koji živi u televizijskim studijima. Oni ostaju ono što su uvek bili – svoji.
Koncerti Hladnog piva ispunjeni su pozitivnom energijom koja se može osetiti i pre samog početka sviranja. Nikada nisu težili da ostvare status kulturnog i popularnog benda. Njima je uvek bitna publika. I to su dokazali svih ovih godina.
Da im je publika verna pokazuje i ovaj rođendanski koncert pred beogradskom publikom. Uprkos lošoj organizaciji raspoloženje nije jenjavalo ali ni želja da se ponovo čuje ovaj bend. Red koji se stvorio na Kalemegdanu može se meriti sa onim redovima tokom hiperinflacije devedesetih godina. Jedan ulaz i hiljade i hiljade obožavalaca koji žele da čuju omiljene stihove zagrebačke grupe. Iako je trebalo da koncert počine u 21h kako je i najavljeno samo mali broj ljubitelja ovog zvuka mogao je da uživa u predgrupi „(Ne)normalni“ koji su svirali autorske pesme.
Hladno pivo punih trideset godina ruši sve moguće granice, nacionalne, verske i generacijske. Baka sa unukom, mladi bračni parovi, ljudi srednjih godina, tinejdžeri – svi su oni cupkali u mestu, stiskajući kartu i mrmljajući nešto sebi u bradu. Bilo je i onih manje trpeljivih, a glasnih koji su nestrpljivo jurili ka ulazu. Bračni par od četrdesetak godina prisećao se prvog koncerta Hladnog piva kome su prisustvovali. Mogla se čuti seta i nostalgija u glasu. Za ženu je to bilo nešto uzbudljivo, energično, a za muškarca dobra šutka.
Svi pevaju nešto ljubavno u svetu glamura
Nakon 45 minuta čekanja i kretanja brzinom puža svi fanovi su ušli i na binu su, kao druga najavljena predgrupa, izašli „Savršeni marginalci“ i izazvali apsolutno oduševljenje publike, jer su svi tek u tom trenutku shvatili da je to u stvari sam bend „Hladno Pivo“ i da su sami sebi predgrupa.
„Mi smo „Savršeni marginalci“ i želimo da čujete kako je „Pivo“ zvučalo dok nisu postali komercijala“, rekao je Mile Kekin i izazvao smeh i odobravanje publike. „Sada ćete čuti šta su svirali na njihovom prvom koncertu u SKC-u“ dodao je Mile i zapevao „Pjevajte nešto ljubavno“. „Savršeni marginalci“ su otpevali deset pesama sa početka karijere „Piva“, a potom su momci ređali najveće hitove – „Mojoj majici“, „Svijet glamura“, „Ne volim te“, „Šamar“, „Samo za taj osjećaj“, „Zimmer Frei“, „Messi“, „Soundtrack za život“, „Trening za umiranje“ i mnoge druge.
Bilo je nečeg posebnog u vazduhu te majske večeri. Seta, energija, ljubav, želja, puno piva i to onog hladnog i osećaj slobode. Posle više od dva sata pravog spektakla i dva bisa koncert je završen u žestokom ritmu, a sedam hiljada ljudi je pevalo: „Nije sve, nije sve tako sivo, kad imaš s nekim otić` na pivo“.
Sa posebnim žarom u očima, publika je ostala još neko vreme na mestu održavanja koncerta, sabirajući utiske nakon ovog spektakla, jer bio je to veliki spektakl, ispunjen iskrenom i velikom ljubavlju prema muzici, što se osetilo u svakom bitu i stihu. Nije bilo tuče, nije bilo polivanja, bilo je nečeg ljubavnog.
fotografije: Ivan Miladinović
