BUDUĆNOST KOJA JE VEĆ STIGLA
Dvadeset prvi vek je vek novih tehnologija. Borba između tradicionalnog i savremenog vodi se gotovo na svim poljima, pa tako nije zaobišla ni onu najosnovniju – sam život. Tačnije, prostor u kojem se živi. Dok najveći broj ljudi udobno uživa u svojim domovima nesvestan brzine promena koje se upravo događaju, izvestan broj ljudi bavi se pojedinostima vezanim za uvođenje interesantnih i korisnih noviteta u životni prostor i način stanovanja. Noviteta koji bi čovekovu svakodnevicu mogli da promene iz korena. U skladu sa tim, zainteresovali smo se za fenomen „pametnih kuća” i zapitali koliko je njihova realizacija moguća u našim uslovima. Na ovu temu nam je govorio Dimitrije Kotur, master inženjer elektrotehnike i računarstva koji je trenutno saradnik u nastavi na katedri za Energetiku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a uporedo je i na doktorskim studijama iste katedre.
ŠTA SU KONKRETNO PAMETNE KUĆE? RECI NAM MALO VIŠE O NJIMA.
Da li vam se nekada dogodilo da ste izašli iz kuće, a da se ne sećate da li ste isključili šporet? Ili ste se vraćali umorni sa nekog puta, a znate da vas u bojleru čeka hladna voda? U ovakvim situacijama, sigurno ste se potajno nadali da ima nekog kod kuće koga možete nazvati da ga zamolite da isključi šporet ili uključi bojler. Ali kako bi to izgledalo da taj neko koga zovete nije osoba već sama vaša kuća?
Pametne kuće su objekti koji poseduju veliki stepen automatizacije kao i mogućnost komunikacije između članova domaćinstva sa samim aparatima i uređajima u kući. Cilj implementacije pametnog sistema u kući je pre svega da se olakša život ljudi koji borave u njoj. Svaka pametna kuća poseduje neki „inteligentni sistem’’ u smislu softvera pomoću kojeg se vrši pametno upravljanje uređajima u domaćinstvu.
Tako je moguće implementirati mogućnost da se u slučaju otvaranja prozora u prostoriji, automatski gasi klima uređaj čime se vrši ušteda električne energije. Sa druge strane, kuća ima mogućnost da prepozna kada je cena električne energije jeftinija na tržištu i da se tada vrši paljenje vaše napunjene veš mašine. Pored velike automatizacije, pametna kuća mora da poseduje mogućnost komunikacije između korisnika i samih aparata u domaćinstvu. Uz pomoć pametnog frižidera možete u svakom trenutku pratiti preko vašeg mobilnog telefona koje sve namirnice imate, kada im ističe rok trajanja kao i da dobijete upozorenje u slučaju da je nekoj namirnici ostalo još par dana.
Pametne kuće imaju brojne aplikacije, i možemo reći da što više aplikacija ona poseduje, kuća je „pametnija’’. Ovde ću nabrojati neke najzanimljivije. Pametna kuća ima mogućnost da se pomoću aplikacije poveže sa vašim pametnim telefonom pomoću kojeg možete upravljati njom. Tako na primer, u slučaju da izlazite iz kuće, o tome možete obavestiti vašu kuću koja će isključiti sve rizične aparate (kao što su peć, šporet i slično), sve aparate koji nepotrebno troše energiju (npr. bojler i sijalice) i proveriće da li ste zaključali vrata.
Ako vam se desi da se vraćate sa puta, pomoću ove aplikacije možete obavestiti pametnu kuću da vam na vreme uključi bojler ili da na vreme rashladi prostoriju leti pomoću klima uređaja. Na ovaj način, dok vi stignete kući sve će već biti spremno. Svaka pametna kuća pre svega mora posedovati komunikacionu infrastrukturu koja povezuje sve uređaje u njoj. Ovo se najčešće izvodi pomoću interneta. Sa druge strane, neophodno je posedovati i pametne uređaje kojima je moguće pristupiti pomoću internet veze. Nadam se da vam je sve gore navedeno dočaralo otprilike šta predstavlja pametna kuća. Zbog toga što za razliku od klasičnih kuća, pametna kuća pruža mogućnost komunikacije ukućana sa njom i mogućnost komfornijeg života, ona se zove pametna kuća.
DA LI POSTOJI ŠANSA DA SE IZGRADNJA PAMETNIH KUĆA POVEĆA U SRBIJI U BLIŽOJ BUDUĆNOSTI?
Kao što sam već rekao, pametne kuće zahtevaju dobru telekomunikacionu infrastrukturu koja se najčešće povezuje internet vezama. Srbija taj uslov poseduje, sada sve samo zavisi od samih korisnika da li imaju dovoljno finansijskih sredstava da tako nešto implementiraju u svom domaćinstvu. U Srbiji već postoje pametne zgrade tako da je ugradnja pametne kuće isto već moguća.
KAKVA JE ENERGETSKA EFIKASNOST PAMETNIH KUĆA?
Energetska efikasnost je jedna od osnovnih karakteristika po kojoj se prepoznaju pametne kuće. Ove kuće su vrlo energetski efikasne pre svega zato što koriste uređaje sa velikim stepenom energetske efikasnosti. Kao što sam ranije već spomenuo, pametne kuće pomoću svoje automatizacije omogućavaju da se energetska efikasnost dodatno poveća. To obuhvata automatsko isključivanje klima uređaja kada se otvori prozor, optimalno podešavanje ugla roletni tako da se poveća osvetljenost prostorije itd. Sa druge strane, blagovremenim isključivanjem aparata u domaćinstvu takođe se povećava energetska efikasnost.
KAKO SE OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE MOGU INTEGRISATI U CELU TU PRIČU?
Obnovljivi izvori energije predstavljaju jednu od najaktuelnijih tema današnjice i njihova integracija u sistem zapravo predstavlja najveći problem sa kojim se susreće moderna energetika. Obnovljivi izvori energiju mogu proizvoditi samo kada za to postoje raspoloživi resursi. Tako na primer, iz solarnih sistema ili preciznije fotonaponskih sistema, električnu energiju dobijate samo kada je vreme vedro i kada je zračenje veliko. Sa druge strane, vetroelektrane proizvode električnu energiju onda kada duva vetar. Cena električne energije na tržištu nije konstantna i menja se iz sata u sat. Fotonaponski sistemi se danas često prave kao krovne instalacije na privatnim kućama. U toj situaciji, domaćinstvo predstavlja i potrošača i proizvođača električne energije. Interes svakog potrošača je da energiju kupuje onda kada je ona najjeftinija, a da je prodaje onda kada je najskuplja. Uz pomoć pametnih kuća, u domaćinstvima koja poseduju fotonaponski sistem i neki sistem za skladištenje energije moguće je na optimalan način vršiti skladištenje energije onda kada je proizvodnja iz fotonaponskog sistema velika, a cena na tržištu niska, da bi se kasnije ta energija prodala mreži onda kada je njena cena najviša. Kako je cena na tržištu električne energije uglavnom najmanja onda kada je i najveća proizvodnja iz obnovljivih izvora, na ovaj način domaćinstva koja poseduju pametni sistem mogu imati višestruku korist.
KOLIKO NOVCA BI BILO POTREBNO DA SE INSTALIRA OVAKAV SISTEM, A KOLIKO NOVCA BI UŠTEDELI?
Odgovor na ovo pitanje nije jednoznačan. Najjeftinije instalacije pametnih sistema koštaju oko 1500 evra. Naravno, što veći luksuz želite, to će cena biti veća. Pored instalacije same komunikacione infrastrukture, kupovina pametnih uređaja dodatno može povećati investicione troškove. Tada investicija prevazilazi uštedu koju dobijate, tako da u tom slučaju više ulažete u svoj komfor i luksuz življenja. Primera radi, pametni frižider može koštati i do 6000 evra. Iako takav frižider ima najveću klasu energetske efikasnosti, on vam za vreme svog života sigurno neće uštedeti račune za električnu energiju.
KAKVA JE VAŠA ULOGA, A KAKVA ULOGA ARHITEKTI I GRAĐEVINACA?
Pametne kuće imaju za cilj da povećaju komfor života ljudi, povećaju energetsku efikasnost objekta, smanje emisiju ugljendioksida i indirektno utiču na zaštitu životne sredine. Možda neskromno zvuči, ali elektroinženjeri tu imaju najveću ulogu da izvrše povezivanje samih uređaja na neki pametni kontrolor pomoću kojeg će se vršiti njihovo povezivanje. Sa druge strane, čak iako je kuća automatizovana, ne možemo je baš nazvati pametnom ako je izolacija u njenim zidovima loša, ako je rasipanje energije preveliko, pa čak iako je njen izgled estetski loš. Zbog toga kolege sa arhitekture i građevine treba da se pobrinu da sam izgled kuće, kako unutrašnjost tako i spoljašnjost budu estetski lepe, da izolacija bude dobra, pa čak i da oblik kuće bude takav da se vrši malo rasipanje energije. Sa druge strane, kolege
sa mašinstva se često bave klimatizacijom koja bi trebala da bude što efikasnija i koja će praviti uštedu za potrošnju električne energije. Tu ne treba zaboraviti ni tehnologe koji imaju zadatak da naprave nove materijale koji bi bili bolji i jeftiniji od prethodno korišćenih na tržištu. Ovde se vidi da prilikom izgradnje pametne kuće posla ima za ljude različite struke. Iskoristio bih priliku da napomenem da upravo na jednoj takvoj kući radimo i mi sa Elektrotehničkog fakulteta u saradnji sa kolegama sa raznih fakulteta Univerziteta u Beogradu na takmičenju koje predvode kolege sa Arhitekture. U pitanju je međunarodno takmičenje Solar Decathlon Middle East 2018 koje se za dve godine održava u Dubaiu, i naš zadatak je da napravimo jednu održivu i pametnu kuću koja će se za dve godine preseliti u Dubai i biće deo svetske izložbe Dubai 2020. Čak i u ovoj priči može se videti koliko je ljudi zapravo neophodno da bude uključeno u razvoj jedne pametne kuće.
KAKVU KORIST IMA POJEDINAC, A KAKVU ČITAVO DRUŠTVO KADA SE NAPRAVI PAMETNA KUĆA?
Pojedinac ima višestruku korist, pre svega sa aspekta povećanja komfora i luksuza života, a onda i sa uštedom novca za plaćanje računa prilikom kupovine električne, pa i toplotne energije. Sa druge strane, sistem indirektno ima veliku korist zbog smanjenja ukupne potrošnje električne energije čime se smanjuje energetska zavisnost jedne države a i smanjuju investicije u nove elektrane. Sa druge strane, pametne kuće koje same proizvode električnu energiju i poseduju sisteme za skladištenje energije indirektno utiču i u regulaciji održavanja balansa između odnosa proizvodnje i potrošnje u jednom sistemu.
