Smeštena na preseku ulica Svetozara Markovića i čuvene Nemanjine. Otvorena za sedmu umetnost, neobične zvuke i performanse, kada se pretvara u daske koje život znače. Postoji već deceniju i po i nastavlja u istom maniru. Repertoari uvek u izlogu neposredno do sporednih vrata koja dolaze iz ulice Marković Svetozara, dok glavna vrata svoju poziciju čuvaju u Nemanjinoj. Eksterijer zgrade ni po čemu ne odaje tajne svojih unutrašnjih prostorija koje zapravo i čuvaju najlepše priče sveta kulture. Ovog vikenda stoti rođendan jednog od najuticajnijih muzičkih pravaca koji ne prestaje da živi i rađa nove zvezde, obeležen je u prostorijama Akademije 28.
Na obali reke Misuri na prelasku iz osamnaestog u devetnaesti vek, do tada nepoznata melodija počinje da ispunjava sparni vazduh. Prelazak hladnog Atlantskog okeana nije pokvario njenu formu. Suština ista. U kombinaciji sa lokalnim folklorom i evropskim instrumentima, tradicionalna afrička muzika postaje oblik koji će postaviti temelje za neke druge muzičke stilove samo nekoliko godina kasnije. Sving, sinkope, polu ritmovi, bluz note i improvizacija. Upravo to će ove neobične, a opet jasne note udaljiti od ideala klasične muzike uvek skladne, jasne i po utvrđenom redu. Bol. Senzualnost. Strofa. Dvanaest taktova. Džez.
Od Nju Orleansa do Evrope
Regtajm, Nju orleans Džez, hot džez, diksilend pomenimo samo neke podvrste džeza, koje se ne zadržavaju samo među tadašnjim porobljenim stanovništvom, već svoj put pronalaze i do bele zajednice. Početak dvadesetog veka obeležavaju masovne selidbe afroamerikanaca u severnije delove američkog kontinenta. Naseljava se Čikago, Pitsburg, Detroit. Poput nomada koji su navikli da sve svoje nose sa sobom, tako džez kreće na putovanje sa njima i kreće sa osvajanjem skrivenih klubova i ulica novih gradova. Amerika ulazi u Prvi svetski rat. Džez na ovaj način plovi i do Evrope. Osoba zaslužna za to je general Hejvord. Pod njegovom direktivom regrutuje se Džejms Riz Jurop vodeći čovek džez orkestra iz Harlema. Dolazi i do formiranja prvog vojnog džez benda.
Vek postojanja
I dok daleke 1917. godine svet ulazi u samu završnicu Velikog rata, a na ulicama Moskve i Petrograda bukte revolucionarni zvuci, na američkom tlu se rađa prva džez gramofonska ploča – Livery Stable Blues, diksilend džez benda koji stvara pod velikim uticajem Luja Armstronga.
Prigušena Velika sala i zamišljena lica. Dim i boce vina. Po neka lampa u uglu, ušuškano i intimno. Komešanje saksofona i kontrabasa, koje zamenjuju bubnjevi i gitara. I dok se mešaju tonovi bluza i fri džeza publika se njiše i plovi melodijama jednog od savremenih autorskih bendova koji su mešavina džeza, fanka i surfa. Obeležava se vek od izdavanja prve gramofonske ploče sa elementima džeza.
Putokaz kojim se vraćamo
Dvadesete godine prošlog veka bile su doba u kome radio kao sredstvo masovne komunikacije dobija na značaju. To će dodatno ubrzati širenje ove muzike, a mnoga imena sada već velikih zvezda ovog pokreta stupiće na scenu. Svaka sledeća etapa imaće neko svoje obeležje. Dolazi doba swinga. Tridesete su godine međuratnog perioda kada umetnost živi zlatne dane. U tom periodu džez prestaje da se vezuje za crnačko stanovništvo. Pojavljuje se na sceni prvi rasno mešoviti džez bend koji će imati tu privilegiju da nastupa u Karnegi Holu, u Njujorku. Muzika ruši granice. Ne poznaje boju kože ili konfesiju. Ona ostaje putokaz kojim se vraćamo odakle smo došli.
Svako vreme imaj svoju vrstu džeza
Četvrtu deceniju slika bibop gde se kreativna sloboda povećava. Čarls Parker, Dizi Gilespi, Bad Pavel postaju zvezde u usponu čije se stvaralaštvo provlači i izranja na površinu. Džez postaje jezik komunikacije i sredstvo koje diktira stil života. Istočna obala Amerike postaje pozornica kul džeza i hard bopa (odnosno bibopa). Prvi Njuport džez festival otvora vrata Nini Simon, Majls Dejvisu i mnogim drugim vokalima koji će nastaviti da se uspinju muzičkom lestvicom.
Veliku ulogu šezdesetih godina odigraće antiratni pokret kao odraz pobune rata u Vijetnamu. Nastaje hipi pokret, studentske demonstracije koje poput groznice zahvataju ceo svet. Tu pukotinu koristi džez i ulazi u svaku poru društva. Avangardni elementi i spajanje nekoliko stilova postaju odlična podloga za pravac koji se javlja na Jamajci – rege.
Prelomna tačka je odlazak velikog Luja Armstronga, čiji se uticaj i dan danas oseća među savremenim džez umetnicima. Ekspanzija kompakt diskova. Ploče se povlače. Džezomanija se širi. Iako su osamdesete pretežno godine novog talasa, panka i roka, džez ne odustaje već stvara nove puteve. Smooth džez na čelu sa Šade, Molokom, Bjork, Norom Džouns, Ejmi Vajnhaus…
Jazz stands for freedom
Senzualnost i mistična energija ne jenjavaju. Svaki takt je nova poruka. Svaki pokret je nova priča. Ono što odoleva vekovima jesu iskrene emocije koje prenosi ova muzika. Jer emocije se ne mogu sakriti. One su tu. U tuzi kiše. One su se osećale u pesmama na plantažama američkim. Prenosile su se radio prijemnicima, u skrivenim i zagušljivim klubovima zalutalih ulica. Emocije su tu i na improvizovanoj sceni naše Akademije 28. Emocije su u Fish and Oil grupi.
Džez ostaje muzika duše i srca. Improvizovana muzika koja ne poznaje granice.
