Postoje prostori koji upravo zbog svog izvanrednog dizajna predstavljaju prava umetnička dela. Oni su dokaz da je za uređenje enterijera neophodna inspiracija, domišljatost, originalnost i kreativnost u izrazu. Zbog toga što dizajn označava mnogo više od pravilnog rasporeda nameštaja i odgovarajućeg odabira boja, logično je pitanje koje se nameće: da li dizajn enterijera treba smatrati umetničkom kategorijom?
Kao što i sam naziv govori, glavno zaduženje stručnjaka za dizajn enterijera jeste planiranje dekora za naše domove i kancelarije. Koliko puta vam se dogodilo da zakoračite u neku prostoriju i zastanete zatečeni njenom lepotom? Rešenja za prevazilaženje stereotipa u prostoru pokazatelji su da dizajn ima moć da transformiše prostor u pravu umetničku formu.
Principi umetničke estetike dizajna
Ukoliko umetnost definišemo kao izražajno sredstvo čiji je cilj stvaranje specifične estetike, onda sasvim izvesno možemo tim određenjem obuhvatiti i dizajn enterijera. Zapravo, da bi se stvorio zaokružen i potpun dizajn ponekad se koristi kombinacija različitih estetika – od najosnovnijeg do najkompleksnijeg koncepta.
Bez obzira na to za koji se pristup dizajner odluči, elementi koji čine prostoriju moraju se dopunjavati i imati pravi raspored. Poštovanjem proporcija i kreiranjem sklada izbegavaju se neusklađene boje i haotičan izgled. U tom smislu, možete reći da je cilj dizajnera da stvori estetiku koja opčinjava. Arhitektonska vizualizacija na profesionalnom nivou jedan je od načina da se to postigne. Kroz ovaj proces dizajner pronalazi najbolje estetsko i funkcionalno rešenje za konkretan prostor.
Pored pravljenja idealnog rasporeda nameštaja, biraju se materijali i boje i određuju svi detalji. Potom se utvrđuje opšti odnos veličine između dva različita objekta i pronalaženje idealnih proporcija. Krajnje rešenje je vrhunski umetnički izraz očitan u prostoru.
Dizajn enterijera kao ogledalo kreativnosti
Dizajneri enterijera su proučavaoci prostora koji pronalaze načine za korišćenje boja, svetlosti i oblika, a njihov glavni alat u tom procesu je – kreativnost. Razvijeno kreativno razmišljanje je neophodno da bi se maksimalno iskoristio potencijal svake sobe. Osim što je ogledalo kreativnosti, konačan dizajn treba da reflektuje dinamiku i energiju prostora. Svi elementi u sobi moraju biti kompatibilni i da zajedno ostvaruju harmoniju.
Dizajner u tom procesu igra glavnu ulogu, jer pomaže da se oblikuje osnovna ideja. Koristeći svoju kreativnu imaginaciju i brojne praktične alate, poput 3D rendera, on uspostavlja pravilne odnose među elementima. Primera radi, da bi se ispoštovala proporcija, klub sto treba da ima dve trećine dužine kauča, odnosno sofe uz koju stoji. Što nas dovodi do sledećeg – dizajn enterijera je:
Kreiranje dijaloga i specifične dinamike
Dizajn enterijera treba da donosi osećaj reda. Ovo se postiže stvaranjem dijaloga između svakog elementa u prostoru. Da bi se ostvarila apsolutna povezanost i koherentnost ništa se ne sme prevideti i prepustiti slučaju. To znači da su podjednako važni veliki komadi nameštaja i dekoracija.
Bilo da se pravi izbor slika, skulptura, biljaka ili tepiha – on ne sme biti nasumičan već u skladu sa stilom prostorije u celini. Stoga, dizajner ima bitan zadatak da uskladi sve ove detalje i ostvari specifičnu dinamiku jedinstvenog karaktera.
U tom smislu, veoma je važno postizanje pravilnog ritma. Kao što je u muzici ritam nit koja povezuje sve strofe i refrene, tako i u dizajnu enterijera postoji sličan obrazac. Istovremeno, ritam igra veliku ulogu u načinu na koji ljudi percipiraju prostor, kako sa estetskog gledišta, tako i u pogledu funkcionalnosti.
Veština usklađivanja boja
Još jedan od važnih aspekata u procesu dizajna enterijera i uspostavljanja harmonije u prostoru jeste pravilno raspoređivanje boja. Da bi prostorija postala pravo remek-delo od izuzetnog značaja je izbegavanje napetosti i sukobljenih boja.
Dizajner poseduje znanja o bojama i nijansama, te odlično razume koje se slažu sa određenim stilom, kakvu atmosferu mogu stvoriti u sobi i slično. Jarke nijanse žute, crvene, narandžaste, zelene i ljubičaste odlično idu uz boho stil. Zemljane boje, crna, bela i siva dočaravaju industrijski stil. Bela i krem boja su često favorizovane jer mogu učiniti da soba izgleda prostrano. U modernim domovima može se koristiti i pametno osvetljenje koje dolazi u različitim bojama i nijansama.
Boje u enterijeru igraju veliku ulogu u već pomenutom dijalogu između elemenata. Uz pametno kombinovanje sa oblicima, boje mogu istaknuti u prvi plan željene predmete i tačke i tako od sobe napraviti umetničku formu svoje vrste.
Tehnike dekorisanja
Osim harmonično uklopljenih boja, tkanina i stilova, dobar dizajn se odlikuje jednako usklađenim dekorativnim predmetima. Nameštaj i boje igraju najveću ulogu u postizanju harmonije i ritma, podrazumeva se. Međutim, upravo su detalji – čak i oni najmanji – koji čine razliku između zabavnog, vedrog i dosadnog doma. Dobro osmišljeno mesto za svaku vazu, sliku ili skulpturu učiniće od nje pravu umetničku minijaturu.
Svrsishodnost i funkcionalnost
Postoji izvesna umetnost i u kreiranju ravnoteže između visoke estetike i funkcionalnosti. Dizajneri enterijera su i umetnici i inženjeri koji u isto vreme stvaraju lep i praktičan životni prostor. Nije uvek lako pomiriti ove dve strane, međutim prava veština krije se upravo u dobrom osećaju za praktičnost i očuvanju nadahnutog pogleda na svet, tj. prostor koji treba urediti.
Dobar dizajn nema rok trajanja
Kao i svako vanvremensko umetničko delo i dizajn enterijera ne bi trebalo da ima rok trajanja. Zapravo, očekivana i poželjna osobina dobrog dizajna je dugotrajnost. To znači da u uređenju prostora treba pronaći ravnotežu između praćenja trendova i staromodnih ideja. Čak i u modernom, konzumerističkom društvu, moguće je da dizajn traje godinama ukoliko je urađen u skladu sa klasičnim načelima umesto po ugledu na aktuelne trendove.
Nakon proučavanja različitih karakteristika dizajna enterijera, neporecivo je da se ova disciplina u svakom pogledu podudara sa umetničkim principima. Urađen kako treba, dizajn enterijera oblikuje pravu umetnost življenja.
