Navikli ste da smo mi te koje postavljamo pitanja, pa smo u rođendanskom Pleziru odlučile da okrenemo stvari i budemo te koje će odgovoriti na nekolicinu blic pitanja. Posle dve godine druženja vreme je da nas malo bolje upoznate.
foto: Andrijana Kovrlija
Teodora Kovrlija
Kada nisam online i ne pišem možete me naći… ?
Ako ne računamo provođenje vremena sa dragim ljudima i kućnim ljubimcima, verovatno kako sklupčana čitam neku knjigu, gledam film ili seriju, odgovaram na pristigle razglednice ili pisma – to je čaroban svet koji sam otkrila zahvaljujući jednom tekstu koji smo objavili u Pleziru, tekstu o Postcrossing-u (jeste pisanje ali nisam online :D).
Dan mi je ispunjen ako… ?
Ako imam vremena za jednostavne stvari i svoje male rituale poput ispijanja omiljenog čaja, igranje i maženje sa mojim psima.
U poslednje vreme na repeat vrtim… ?
Možda će vas ovo iznenaditi, ali ne slušam određenu muziku na dnevnoj bazi. Prija mi muzika dok radim ali više u formi podloge koja mi neće odvlačiti pažnju i u tom slučaju najčešće slušam 8tracks i shodno raspoloženju odaberem muzički pravac i izvođače.
Film/pozorišna predstava/knjiga koju ovih dana preporučujem…?
Izbegavam da preporučujem ali evo ovako – film koji mi je prvi pao na pamet kao vredan pomena je Wild Tales – crna komedija sastavljena iz šest priča i svaka je bolja od prethodne. Za pozorišnu predstavu bih verovatno odabrala neki mjuzikl iz Pozorišta na Terazijama (Mama Mia, Čikago, Cigani lete u nebo..), a knjiga neka bude Knjiga Vladislava Radaka, mladog pisca čiji ste intervju mogli da pročitate u junskom broju Plezira. Distopijska budućnost civilizacije za koju možda ipak ima nade. 😉
Moj guilty pleasure…?
Čokolada Najlepše želje.
Najviše sam uživala radeći na broju/članku…?
Bilo je mnogo zanimljivih tekstova (biću neskromna) i sagovornika za ove dve godine, ali recimo da mi je dosta prijao broj posvećen komičarima i intervjui sa Njuzovcima(Njuz.net) i Buksovcima(The Books of knjige).
Prve dve godine u Pleziru su mi donele…?
Poznanstva sa kreativnim, talentovanim ljudima iz različitih branši i divno druženje i puno smeha sa mojim devojkama iz redakcije.
Od naredne Plezirske godine očekujem…?
Da nastavimo u pravcu u kom smo krenule, da Plezir postane dnevni ritual ljudi koje smo imale u vidu kada smo osmislile naš koncept i naravno, da naše pisanje bude još kvalitetnije.
Minja Cvetković
Kada nisam online i ne pišem, možete me naći (kako)…?
Uvek pišem. Ako nisu tekstovi za Plezir, onda je master. Ako nije master, onda su članci za fakultet, a ako nije ni to onda je popunjavanje neke prijave, intervjua, ili šta god, u svakom slučaju, uvek se nešto nađe. Tako da, kada nisam online i ne pišem to znači da verovatno spavam.
Dan mi je ispunjen ako…?
Ako se u toku njega nekoliko puta nasmejem, onako iz srca.
U poslednje vreme na repeat vrtim?
La Femme „Sur La Planche“, novootkriveni bend koji me je zarazio svojim ritmom.
Film/knjiga koju ovih dana preporučujem…?
12 Angry Men, klasik s kraja pedesetih koji preporučujem za kišne dane koji nam dolaze. Kada je knjiga u pitanju, tu sam predvidiva i preporučujem apsolutno bilo šta od Bukovskog.
Moj guilty pleasure…?
Od jutros pa do sad (tačno je 17:05h) sam pojela okruglo 246 grama Boni top bombona. Ako to nije malo sramotno, ali istovremeno i potpuno užitak, ne znam šta je.
Najviše sam uživala radeći na broju/članku…?
Recimo ovako – broj posvećen bradonjama je bilo naročito zanimljivo raditi, najveći izazov je bilo pisanje teksta o cyberbulling-u, a intervju iz kojeg sam najviše naučila je bio onaj koji sam radila sa Srđanom Šveljom o street style-u.
Prve dve godine u Pleziru su mi donele…?
Mnogo novih poznanstava, naučenih stvari, zanimljivih razgovora i meni lično najbitnije – dve divne osobe u mom životu koje verovatno ne bih upoznala da se nismo pre dve godine sastale razgovarajući o ideji pokretanja online magazina.
Od naredne Plezirske godine očekujem…?
Od sebe očekujem da se još više posvetim Pleziru, zatim se nadam da će naši dosadašnji čitaoci nastaviti da uživaju u brojevima koji slede i da će im se pridružiti i novi. Meni lično najslađe – očekujem da mi redakcijski razgovori u sitne sate i uz jutarnju kafu i dalje pune inboks.
Nina Simonović
Kada nisam online i ne pišem, možete me naći (kako)…?
Fotkam skrivene ćoškove Beograda i otkrivam (nova) mesta s dobrom kafom i još boljim pivom. Zimujem u pozorištu, letujem na Filmstreetu.
Dan mi je ispunjen ako…?
Popijem dobru kafu, iskreno se smejem i uhvatim poneki zrak sunca.
U poslednje vreme na repeat vrtim?
Solstafir – Melrakkablus, Woodkid – Iron i Stray Dogg – Smile.
Film/pozorišna predstava/knjiga koju ovih dana preporučujem…?
Ruska arka / Švabica (JDP) i Zli Dusi (Narodno pozorište) / Mišel Uelbek – Platforma
Moj guilty pleasure…?
Ponekad, ali samo ponekad, đuskam uz pesme Taylor Swift. Zabavne su. There. I said it! A onda posle toga pustim Rammstein da spere osećaj srama.
Najviše sam uživala radeći na broju/članku…?
Decembarski Bradati broj for life! 🙂 Kao i intervju sa ruskom fotografkinjom Katerinom Uspenskom, objavljen u ovom broju.
Prve dve godine u Pleziru su mi donele…?
Prijatelje. Sreću. Još prijatelja. I još sreće.
Od naredne Plezirske godine očekujem…?
Osmehe. Sunce. Još bolju zabavu. Još bolje rifove. Još bolje Nas.
