Organska hrana polako zauzima police u našim prodavnicama i sve je više onih koji uprkos lošoj finansijskoj situaciji biraju da se hrane zdravo. Ako zdravu ishranu posmatrate kao investiciju u vašu budućnost, biće vam jasno da je kupovina organske hrane dobra računica. Kovanica da zdravlje nema cenu možda jeste kliše ali u ovom slučaju ilustruje ono što sam želela da vam kažem.
Najveći problem popularizacije organske hrane je nepoverljivost i neobaveštenost građana. Uprkos naporima proizvođača i ljudi koji se bave promocijom organske hrane da ljudima objasne koje su dobrobiti organske u odnosu na konvencionalno proizvedenu hranu, čini se da i dalje ima puno nedoumica i sleganja ramenima na pitanja o organskoj hrani. Ono što bih istakla kao veoma pozitivno i korisno su promocije tipa“ kupi organsko, budi prijatelj sebi i svojoj okolini“ koje se povremeno sprovode u organizaciji nacionalnog udruženja „Serbia organica“ u Univerexportu, kao i različiti sajmovi i festivali posvećeni zdravoj hrani i zdravom životu. To je odlična prilika da se kupci malo bolje upoznaju sa organskim proizvodima i da im oni budu tu pred očima pa je i veća verovatnoća da će se zainteresovati za kupovinu istih. Dugo je situacija bila takva da osim ukoliko niste sami bili zainteresovani da pronađete i kupite za sebe i svoju porodicu organske proizvode, niste ni mogli doći do njih. Alternativa su vam bili proizvođači preko preporuke, tu i tamo neka stidljiva tezga sa organskim proizvodima i online naručivanje.
Dobrobiti organske, prirodne, ne tretirane hrane su višestruke i verujem da nije potrebno praviti mnogo poređenja u odnosu na konvencionalno proizvedenu hranu. Neke od osnovnih karakteristika organske hrane su odsustvo pesticida i teških metala, takođe, ovi proizvodi ne sadrže aditive, konzervanse, veštačke boje, antibiotike i hormone. Osim toga, organski proivodi imaju karakterističan ukus, miris i boju za datu vrstu koje smo upotrebom konvencionalnih, tretiranih namirnica odavno zaboravili..
Prilikom kupovine organskih proizvoda trebalo bi da postoji doza opreza budući da ima proizvođača koji dodaju oznake eko, bio, org i slično bez adekvatnog sertifikata. Ukoliko proizvod ima sertifikat neophodno je da ima odgovarajuću etiketu koja potvrđuje njegovu ispravnost.
Ova etiketa garantuje da je proizvod prošao kroz proces kontrole i da je sertifikovan u skladu sa strogim regulativama od strane sertifikacionog tela koje kontroliše Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Postoje i poljoprivredni proizvodi koji su još uvek u tzv. prelaznom periodu (period konverzije koji obično traje od 2 do 3 godine), ali se već proizvode metodama organske poljoprivredne proizvodnje. Oni još uvek ne mogu da budu označeni kao organski i da se obeleže nacionalnim znakom pa i to treba imati u vidu.
Ukoliko niste u materijalnoj situaciji da kupujete isključivo organske proizvode, koji su i kod nas, kao i svuda u svetu skuplji u odnosu na konvencionalne, možete napraviti listu prioriteta kada je voće i povrće u pitanju. Neke kulture prirodno imaju bolju zaštitu (deblju koru) pa je manja mogućnost da su pesticidi doprli do proizvoda. Takođe, postoje i oni koje biljne štetočine i paraziti ređe napadaju pa je upotreba pesticida na njima manja.
Proizvodi koji su često na meti štetočina pa je upotreba pesticida u njihovom uzgoju u velikoj meri prisutna, a pri tome oni i prirodno imanju tanju kožicu ili su bez kore, spadaju u one koje bismo vam preporučili da kupujete organske. Kod njih je hemijsku kontaminaciju ili jako teško ili nemoguće ukloniti. U ovu grupu se ubrajaju krompir, paprika, zelena salata, krastavac, tikvice, kelj, čeri paradajz, spanać, celer, jagode, nektarine, breskve, jabuke, grožđe.
Sa druge strane voće i povrće koje ima deblju koru koja se pre jela uklanja čime je rizik od zagađenja pesticidima minimalan su banana, mango, ananas, dinja, avocado, kivi, crni luk.. U voće i povrće koje štetočine retko napadaju, pa u njihovom uzgoju nije potrebno mnogo pesticida , ubrajaju se kupus,brokoli, špargle, plavi patlidžan..
Ono na šta sam prvenstveno želela da se osvrnem u ovom tekstu je dostupnost organskih proizvoda u Srbiji. Najbolja solucija (i verovatno najjeftinija) je naručiti direktno od proizvođača, tj. sertifikovanog gazdinjstva, ali ukoliko to niste u mogućnosti postoji više načina kako možete doći do željenih proizvoda. Jedan od najjednostavnijih je online kupovina preko sajtova koji su specijalizovani za prodaju i promet organske hrane. Oni funkcionišu po principu sezonske ponude namirnica, vi odabirate veličinu korpe koja odgovara potrebama vašeg domaćinstva, a proizvodi vam stižu na kućnu adresu. Neki od dostupnih su pravoizbaste.rs, organskafarmalaf.rs i organicbgdelivery.com.
Zelene pijace i festivali bio hrane su takođe mesta gde je moguće kupiti organske proizvode. Osim toga megamarketi Maxi, Merkator, Tempo i Univerexport su u svoju ponudu uvrstili deo organskih proizvoda, zatim lanac drogerija DM u svojoj ponudi takođe ima organske proizvode, uglavnom žitarice, mleka, poslastice, čajeve…
Lista dostupnih prodajnih mesta po gradovima (postoji mogućnost da sam neko mesto izostavila pa bih volela da se i čitaoci uključe u kreiranje liste i u svojim komentarima preporuče prodajna mesta):
Beograd-
Pijaca organske hrane –vikendom pre podne (Jurija Gagarina, Blok 44 Novi Beograd),
Prodavnica Crvenkapa (Blok 44, levo od pijace),
Centar organske hrane i domaćih proizvoda (Maksima Gorkog 27, kod Kalenić pijace),
Biošpajz (Kalenić pijaca, Njegoševa bb),
Macrobiotic (Kičevska 30),
Nutricia (Skadarska 47),
Maslina (Katanićeva 2)
Novi Sad-
Prodavnica Moj salaš (Narodnog Fronta 22),
Kolodar (Danila Kiša 14),
Bio zdrava hrana (Rumenačka 5),
Organic house (Miše Dimitrijevića 24),
Subotica-
Bioteka (Trg Oktobarske revolucije 7),
Sunčev cvet (Petra Drapšina 17)
Niš-
Beyond (Voždova 76b)
Kada su sela i manja mesta upitanju, organski proizvedene proizvode je vrlo lako pronaći. Najviše ako se uzme u obzir činjenica da u manjim mestima svi svakog znaju i zna se vrlo dobro ko šta proizvodi i ko šta radi. Međutim, u većim mestima je problem. Često se desi da odeš na pijacu i da te trgovci varaju reklamirajući određene namirnice kao organske da a da one to zapravo nisu. Takođe je jako česta pojava da trgovci proizvode prodaju kao svoje dok su zapravo upitanju nakupci. Pitanje je dakle, ko nam garantuje da su određeni proizvodi koji se mogu naći po pijacama u gradovima zaista organski?