7 koraka za 7 eko dana

Jako volim sunčana jutra, kad na časovniku pokazuje 06:20h. Ustajanje mi je uvek lakše uz zrake koji mi prvo padaju na lice, a zatim uz muziku koja začini dan. Obično je to nešto od Sade, Coldplay ili neki lagani instrumental, koji prati moj senzibilitet.

Moja omiljena, i jedina rutina, jer ne volim ništa što se u to pretvori, jeste baš ta jutarnja – od tuširanja, do nanošenja preparata za negu lica. Ono što sam uvrstila pod obavezno i označila ga sa bold, je najmanje jedna šolja vode odmah po završetku navedenih koraka. Organizam oseća zahvalnost, a onda bar dve isceđene voćke u koje ponekad dodam vodu, ali ono što ne preskačem je metalna slamčica. Pre svega zato što tada malo sporije pijem, a to mi je jako važno, jer ja u svemu negde žurim i kada nigde ne idem. Ranije ih kod kuće nisam koristila, a ni van, jer nisam fan nes kafa. Samo kratko. Ponedeljak može biti ugođaj, vidite?

Početak sedmice je nešto u šta se odmah odmorno uključimo i pravimo strategije i planove. Meni se čini da mi je često ponedeljak. Stalno sam u notesu i beleškama.

Oh, šta za ručak? Večita dilema i pitanje u prepodnevnim časovima. Kod mene je uvek nešto lagano. S obzirom na to da ranije nisam mogla da jedem slatko kao prvi obrok, sada su mi ovsene kaše koje sama pravim, nešto najlepše! Uvek izaberem neke drugačije sastojke. Eksperimentišite, to je zaista zanimljivo!

Ručak, ručak, ručak…Na meniju su uglavnom jela koja se ne spremaju duže od pola sata, mada ima dana i kada se potrudim. Volim ja i na kašiku, razume se, ali svi su navikli da se to zamasti nekim parčetom mesa, što je meni sasvim bespotrebno. Ništa osim piletine ne bi moralo da se nađe na mom stolu. Danas ipak biram pastu koju obožavam sa puno začina i sira. A znate već kako belo vino ide uz to? Živeli! Za ovako lagane dane obojene dobrim raspoloženjem. Primećujete kako vam telo zahvaljuje? Ne osećate umor i tromost? Umerenost u svemu i svaka porcija će biti slasna!

Popodne nikada ne dremam. To je nešto što bi me načisto usporilo. Čitam knjigu ili istražujem nedoumice engleskog jezika. Gramatika je uvek bila jača od mene, ali se borim neustrašivo. Motivišu me ljudi koji pričaju o svom učenju. To što smo završili škole, ne znači da smo prestali da se interesujemo za nadogradnju znanja. Zar to nije sjajno? Ljudi koji pokreću…

Sunce brzo nestane iz vidokruga kada su ruke uposlene. Ponekad pomislim kako dani prolaze, a da ja ništa nisam učinila značajno. Često čujem takva razmišljanja i od bliskih ljudi. Razumem da nijedan posao nije lak, ali zar to nešto radimo da bismo ga završili? Smatram da je u stvaranju čar. Hajde da se prepustimo tome i uživamo u usputnim lekcijama! Umor me stigne i od razmišljanja, koje neprekidno struji u svim pravcima. Volela bih jednu toplu kupku pred spavanje. Zamišljam balončiće u kadi i mirišljave sveće. Ali…ja nemam kadu! Još u tinejdžerskim danima, kada bih listala časopise, najviše bih se zadržavala kod tekstova o nezi tela i još od tada se sećam – uveče se tuširati toplom vodom, za lakše opuštanje pred san, a ujutru hladnom vodom, za efikasnije buđenje. Sasvim mi odgovara. Primenjeno! Dok sam imala stalan posao, uvek sam žurila i od tada mi je ostalo dvominutno tuširanje. Da, dobro ste čuli, i moguće je! Dešava mi se da upalim i štopericu, jer znate već šta se dešava kada smo dugo pod tušem? Držimo koncerte i razmišljamo o hiljadu ideja. Stop! Pametne ideje su za notes, ove ostale ne slušajte…Dakle, brzinsko tuširanje i čaj koji me čeka pored kreveta. Pa zar je tome potrebna kupka? San dođe i brže nego što očekujem. Konačno.

Budim se u isto vreme, uz već uobičajen raspored, osim što ovoga jutra imam želju otići na pijac. Ranac na leđa, u rancu ceger, voda i sitnice. Volim što me mama naučila da kupim poljsko cveće kod baka koje obično prodaju ispred ulaza u pijac, a unutra voće i povrće. Uživam u raznobojnim namirnicama, a i u pričama sakupljenim usput. Inspirativno.

Nakon što sam u svoj nedeljni plan uvrstila dan za šetnju po šumi ili neku dalju šetnju kroz grad, osećam da imam više energije i da sam bolje raspoložena. Džaba sve dijete sveta i pridržavanja, ako se ne pokrenemo. U dvadesetim sam svakodnevno posećivala teretanu i vodila računa o ishrani, a zamislite kako je to kada iz nekog razloga sve stane. Motivacije nije bilo ni na vidiku. I morala sam govoriti sebi – Ja to želim! Ja to mogu! Ja to hoću! Niko nas osim nas samih neće pokrenuti. A šta je prva faza samopomoći? Kupovina trenerke i patika ukoliko ih ne posedujete. O da! Pomaže. S obzirom na to da sam već bila u svom udobnom i neobaveznom stajlingu, produžila sam svoju šetnju ka stazi za rekreaciju koja se proteže duž reke. Nisam trčala, već jednostavno uživala u cveću, prizoru i mojim omiljenim zelenim jabukama.

Iskreno, baš sam se umorila. Postajalo je sve toplije, a ja sam morala da se vratim kući na svoj čas. Sebi sam odredila vreme koje ću posvetiti istraživanju i učenju i toga se pridržavam. Da su mi sad roleri tu. Mada ih odavno nisam vozila, zamenila sam ih biciklom poslednje dve godine, s obzirom na to da nemam položenu vožnju. Na kraju sam završila u autobusu. Po gradu obično pešačim, jer svuda mogu relativno brzo da stignem i prija mi, ali je ovo bilo neophodno rešenje. Korisno! Dosta inspiracije mi dođe tokom vožnje, a i obično se pored mene zadesi neka bakica kojoj treba mesto za sedenje ili neka pomoć. Volim da budem od koristi.

Sedmica je prošla brzinom svetlosti. Nije uvek sjajno, ali se trudim da bude produktivno. Možda ne biste verovali, ali vikend je takođe moj omiljeni deo sedmice, ali ne za odmor! Kod mene nema stagniranja. Odmor traje koliko i tuširanje. Parafraziram, ali skoro pa istinito. Sređivanje kuće – ništa lakše. I uopšte ne volim da mi neko pomaže. Najbolje to radim sama, naravno uz muziku, postepeno i precizno. Zaista mi ništa osim peglanja ne pada teško. Volim kad moj dom miriše na rezano cveće i pomorandže. Priznajem, za baštu nisam zadužena, ali volim pomalo da pomognem. „Stavi to tu, a ovo ovde“. Tako zvučim ja kada pomažem. Mora neko biti i esteta.

E, kada mi je sve na mestu, može mali predah uz kafu i jedan rezime. Primećujete li koliko koraka ima u ovom tekstu? Tačno 7. I sve se stiže, a evo i kako. Uzmite notes i zapišite sledeće: