Priču o zavodnicama starog Holivuda smo započele pre izvesnog vremena, pa ukoliko ste prvi deo propustili ili zaboravili o kojim damama smo govorile, tekst pročitajte ovde.
Kada govorimo o zavodnicama zlatne ere Holivuda, ona sigurno nije prva osoba koja ljudima „padne“ na pamet. Možda nije bila najlepša ili najintrigantnija, ali je važila za najbolju glumicu koja nikada nije dobila Oskara uprkos mnogobrojnim nominacijama. Njeno ime je Barbara Stenvik (Barbara Stanwyck), glumica sa mnogo lica, jedna od retkih koja je bila u stanju da podjednako uspešno i uverljivo glumi muškaraču, burleska plesačicu i devojku iz komšiluka. Barbara nije krasila naslovne strane mnogobrojnih magazina, niti je imala listu slavnih ljubavnika, a definitivno nije bila ni skandal majstor. Umesto toga, njena zavodljivost i magija krile su se na filmskom platnu.
Rođena je kao Ruby Stevens, a splet životnih okolnosti, teškog detinjstva i povremenog posla „kabare devojke“, koji je počela da radi sa šesnaest godina, doveli su istovremeno i do prve filmske uloge u filmu Burlesque iz 1926. godine ali i prihvatanja umetničkog imena pod kojim je postala poznata, jer je producentima Ruby zvučalo previše kao za, pa, kao za burleska igračicu. Nekoliko godina kasnije, bila je umešana u jednu od poznatih holivudskih priča o cenzuri, zahvaljujući filmu Baby Face iz 1933. godine u kome je igrala lik fatalne, nemilosrdne zavodnice koja se zapošljava u banci i koristeći svoje ženske atribute, ako znate na šta mislim, zavodi jednog po jednog muškarca sve dok ne dođe do svog cilja – onog najbogatijeg, vlasnika banke. Naravno, film sadrži kakvu takvu pozadinsku priču o detinjstvu glavne junakinje i zaplet u vidu verenice njene najbogatije žrtve, ali to već neću da vam spojlujem. Originalno film se završavao tako što se zbog nje, ni manje ni više nego dva bogataša ubiju, Barbara zatim biva proterana u Pariz, ali novi direktor banke se kao po šablonu zaljubljuje u nju, a potom i on izvršava samoubistvo nakon što je banka propala, da bi Barbara ostala neverovatno bogata udovica. Imajući u vidu da je u pitanju bila 1932. godina, a radnja filma smeštena ni manje ni više u banci, ljudi su se plašili da će film emitovati poruku kako su žene kao Barbara, koje koriste seks da bi dobile šta žele, krive za Veliku depresiju. Umesto toga, donešena je odluka da se u novom kraju filma Barbara pokaje, otkrije da joj je muž ranjen, otrči pored njegovog kreveta, shvati da ga u stvari istinski voli i tako su živeli srećno do kraja života.
Dvadesetak filmova kasnije, jer Barbara je bila radoholičarka i jedna od najtraženijih holivudskih glumica, postala je i najplaćenija žena u Americi tog doba. A ako ste mislili da je to bio vrhunac njene karijere, varate se, jer je tek tada usledilo njeno pojavljivanje u poznatim noir filmovima i uloge femme fatale koje su joj savršeno pristajale. Upravo po ovakvim stvarima ljudi pamte Barbaru. Poznato je da je bila republikanac i često je bila opisivana kao uzbudljiva glumica sa krajnje jednoličnim životnim stilom, jer da se ne lažemo, Holivud je već tada živeo od tračeva, ali Barbari to ni tada nije smetalo jer ona danas nije ostala upamćena po ljubavnim aferama i skandalima, već isključivo po glumačkom talentu, čime ne mogu da se pohvale baš sve holivudske zavodnice.
Natali Vud (Natalie Wood) je bila zvezda, nominovana za Oskara, udata i to sve pre svoje dvadesete godine. Rođena je 1938. godine kao Natalia Nikolaevna Zacharenko, dete ruskih imigranata koje je svoje rano detinjstvo provelo u Kaliforniji. Bila je slatko i fotogenično dete što su primetili i filmski producenti koji su potom nagovorili njenu porodicu da se preseli u Holivud da bi, tada petogodišnja Natali, gradila filmsku karijeru. Pod strogim nadzorom majke, već sa sedam godina imala je ulogu u filmu Miracle on 34th Street i već tada je počela da privlači pažnju novinara stavljajući svoj život pod lupu tabloida. U narednih deset godina snimila je čak osamnaest filmova i izgradila ime među mladim glumicama. Ipak, Natali je žudela za nekom ozbiljnijom ulogom koju je i dobila 1955. godine u hit filmu Rebel Without a Cause, igrajući rame uz rame sa Džejms Dinom. Ubrzo su počeli da se ređaju skandali vezani za Natali, navodeći da se tada sedamnaestogodišnja glumica nabacivala velikom broju muškaraca koji su radili sa njom na filmu, te i da je istovremeno imala aferu sa dvadeset i šest godina starijim rediteljem, kao i sa kolegom glumcem, ali ne i sa glavnom zvezdom filma Džejms Dinom. Za ulogu u ovom filmu, Natali je bila nagrađena Oskarom, ali kako su mnogi spekulisali, ona je samo igrala samu sebe – tinejdžerku do ušiju zaljubljenu u tog buntovnika bez razloga, baš kao što je i polovina tinejdžerki tog vremena bilo.
Natali je išla na ruku jedna velika prednost pedesetih godina. Upravo ta činjenica da je bila tinejdž filmska zvezda, obožavana od strane svojih vršnjaka, pomogla joj je da postane poznata jer su pedesete godine era kada je došlo do procvata kulture i tržišta za tinejdžere, vreme kada su oni dobili svoju muziku, filmove i idole, a Natali je svakako bila jedna od njih. Bila je mlada, lepa i popularna, što su prepoznali i vlasnici Warner Bros studija rešeni da od nje naprave tinejdž ikonu, a njena nesreća bila je ta što je ona već bila pod ugovorom te se nije mnogo pitala. Manje-više, narednu deceniju radila je sve što bi joj rekli, a uglavnom su joj govorili da prihvata uloge u trećerazrednim filmovima koji su ozbiljno uticali na njenu karijeru, kao i da se uda za svoju ljubav iz mladosti, glumca Roberta Vagnera. Na taj način, iako je glumila u filmovima diskutabilnog kvaliteta, bila je glavna vest u tabloidima zahvaljujući svojoj ljubavnoj aferi koja se godinu dana kasnije završila brakom. Njen privatni život prodavao je časopise, ali njen glumački talenat nije punio bioskopske sale.
Ubrzo je ipak usledila druga šansa za Natali – uloga u poznatom mjuziklu West Side Story. I, makar na kratko, Natali se vratila među najtraženije glumice. Razvod od njene prve ljubavi koji je usledio, vratio ju je u centar tabloidnih priča. Međutim, ovaj zamah nije bio dugog veka, a uloge po kojima je postala poznata i koje su često uključivale histeričnu devojku koja potiskuje seksualnost ili fatalnu mazohistkinju, često i jedno i drugo u istom liku, primorale su Natali da se povuče iz javnosti na neko vreme i da se leči od depresije. Ovo je bio i razlog zbog kojeg je odbila ulogu Bonnie u filmu Bonnie and Clyde. Naredne godine života donele su joj ulogu u filmu o svingerima, pomirenje sa prvim mužem, ponovno povlačenje iz sveta glume, a na kraju i misterioznu, ni dan danas razjašnjenu smrt. Natali Vud je više od dvadeset godina bila seks simbol i to u ono vreme kada je to istovremeno bilo najveće priznanje, ali i najveća kazna. Za razliku od Barbare Stenvik, Natali nije bila vrhunska glumica, nije mogla da pokrije široki spektar likova, naprotiv, bila je najbolja kada je igrala samu sebe, slavu je održavala zahvaljujući spletu okolnosti, kulturi tog vremena i potrebama tržišta, ali doza misterije koju imaju njen život i smrt, kao i uloge koje su je učinile simbolom potisnute ženske seksualnosti, čine da ona i dan danas bude jedna od miljenica starog Holivuda.
