Spektakl u operacionoj sali

Ona je prva u istoriji umetnosti performansa napravila telesni samoportret hiruškim zahvatima bez anestezije i video snimljen uživo 1993. godine odgledali smo u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Bezbroj žena radi estetske izmene na svom telu da bi izgledale mlađe i lepše. Francuska umetnica ORLAN (ona zahteva da se njeno ime piše velikim slovima) to čini da bi osporila standarde lepote koje je društvo, naročito ovo naše savremeno, nametnulo ženama kao moranje. Pretrpela je nekoliko kozmetičkih, hiruških promena, a plastičnu hirurgiju ova umetnica koristi kao alat za svoju umetnost. Njena namera je da transformacijom lica i tela dovede u pitanje tradicionalna shvatanja lepote. Drugim rečima, želela je da se svojim postupcima bori protiv društvenog pritiska na žensko telo.

Godine 1977, stajala je ispred Gran Palea u Parizu, ljubazno nudeći poljupce neznancima u zamenu za malu donaciju. Prolaznici su bili pozvani da ubace pet franaka u njen kostim koji je imao izrez do pupka. Na taj način bi se novac skotrljao do njenih prepona. Poljubac, propraćen baroknom muzikom, trajao je dve ili tri sekunde i završio bi se zvukom sirene. Preuzimajući ulogu kako Madone tako i kurve, žene i slot aparata, Poljubac umetnika šokirao je svet.

U Berlinu, u La Plaque Tournante galeriji, izložba njenih radova 2017. godine obuhvatala je period od 50 godina, i prikazivala bezbroj načina na koji je umetnica izazivala kontroverzu decenijama. Taj poriv za privlačenjem pažnje dugo nije viđen u umetnosti. Optuživali su je za narcizam, ali ona to nije poricala. Čak i njeno kitnjasto ratno ime izabrano je neskromno. Kada se predstavlja, kaže: „Ja sam Orlan, jedna od ostalih.“ To znači da ona predstavlja pluralitet različitih identiteta. „I svako slovo mog imena piše se velikim slovom“, dodaće obavezno.

Nameće se pitanje zašto i kada je ovo počela da radi? Godine 1978. ustanovljeno je da ima vanmateričnu trudnoću. Morali su da joj uklone fetus operacijom. Neobično je bilo to što je poželela da bude svesna svega i da tu operaciju snimi kamerom. To je bio možda početak fenomena rijaliti televizije. Bio je to revolucionarni trenutak za nju. Poželela je da se menja uz pomoć hiruškog noža i tako od svog tela pravi umetnost. Za samo pet godina (1990-1995) imala je devet plastičnih operacija. Promenila je bradu inspirisana Botičelijevom Venerom, čelo inspirisana Mona Lizom, a usta Bušeovom Evropom. Zanimljivo je to da je lepota bila poslednja stvar koju je ona želela da postigne. Nije imala nameru da postane mlađa verzija sebe već da spoji sliku i operaciju. U tome je bila prva u istoriji umetnosti.

Praveći već pet decenija samoportrete, preuzela je kontrolu svoje slike, odnosno izgleda. Performansi tokom operacija su posebno neobični. Vrhunac se dogodio kada je tokom intervencije bila obučena kao Madona, a i doktori su takođe bili kostimirani. Za ovakve performanse kostime su dizajnirali Pako Raban i Ise Mijake. Operaciona sala izgleda kao mala pozornica, ali su svi rekviziti sterilisani u skladu sa standardima operacionih prostora. Pitate se kako zarađuje i plaća ovako komplikovane operacije? Ona prodaje prava za kupovinu fotografija i video-snimaka i naplaćuje intervjue koje daje brojnim medijima.

Njeni samoportreti mogu da se dovedu u vezu i sa sveprisutnim selfijima koje pravimo po nekoliko puta na dan. Svaki samoportret bilo koje vrste, naravno, dozvoljava kontrolu nad predstavljanjem sebe. Selfi sa njenim radom deli ideju da se možemo promeniti u svakom trenutku. Možemo da izvodimo nove identitete sebe, što je deo našeg oslobađanja, jer umetnost nije samo za dekoraciju domova – rekla je jednom. U njenom studiju novinar Gardijana video je čak i materijal koji je ostao od operacija. ORLAN mu je rekla: „Ovo je moje telo.“ Madona je gostujući sa njom u programu francuske televizije videla i komade njenih butina.

U svojoj umetnosti brutalno je iskrena. Prenosi signale dubokih psiholoških i socijalnih poremećaja koje niko u svom umu ne želi. Ona, takođe, pruža razarajuću kritiku psiholoških i fizičkih posledica distorzije prirode. Preispituje odnos između lažnog i stvarnog, normalnosti i ludila, umetnosti i neumetnosti. Iako je kao i mnogi umetnici svoje generacije bila inspirisana Dišanom, njen odgovor na kontroverznu umetnost je još jača i ekstremnija – da njeno telo bude ready-made.

Dok mnogi njeni vršnjaci odlaze u penziju, ona je aktivnija nego ikad. Nasmejana je, stalno radi i kreativnost je ne napušta. Ima implante na čelu koji neprijateljski nastrojeni kritičari nazivaju demonskim rogovima, a ona ih dodatno ističe šminkom. Ta namerna paralela između religioznog mučenja, koje je pratilo čoveka kroz istoriju i savremene patnje za lepotom kroz plastičnu hirurgiju veoma je hrabra jer svaka pomenuta operacija je veliki rizik. Ona insistira na tome da bude svesna, a to znači da odustaje od totalne anestezije jer tokom zahvata čita knjige. Pretvarajući svoje telo u umetničko delo igra opasnu igru i u konstantnoj je opasnosti da dobije deformaciju ili paralizu. Zato se s pravom može reći da je ORLAN najhrabrija umetnica na svetu koja je bez zadrške tužila Lejdi Gagu za plagijat (i izgubila, ali to je neka druga tema).

Self-Hybridizations, 2007, Portrait of ORLAN
African Self-hybridizations, 2000-2003
Disfiguration-Refiguration, Pre-Columbian Self-hybridizations, 1998
Omnipresence-Surgery, 1993,
9th Surgery-Performance, 1993

fotografije izvor: orlan.eu

Share