Zeleni krovovi su sve popularniji u modernoj arhitekturi, mada nisu velika novost. Oni potiču još iz antičkog doba. Krovni vrtovi su se najpre mogli videti na Bliskom istoku gde su građevine tradicionalno imale ravne krovne površine. Zatim i u staroj Grčkoj i Rimu. U doba renesanse su se pojavili u delovima Evrope sa blagom klimom. Vremenom su se sve više prilagođavali klimatskim uslovima podneblja u kome su se nalazili, pa su se razvijala tehnička i arhitektonska rešenja koja su omogućavala da se, umesto u saskijama na krovovima, biljke gaje direktno na krovnoj površini. U to vreme, zeleni krovovi su bili privilegija plemstva, kraljevskih porodica i bogatih ljudi.

Trava na krovovima se gajila i na Islandu i Skandinaviji gde su, zbog specifičnih  klimatskih uslova, postali deo tradicionalne arhitekture. Ovi narodi su vremenom primetili da je termička izolacija kuća koje su prekrivene travom toliko dobra da im nije bilo potrebno intenzivno grejanje. Možda su oni i prvi narodi koji su shvatili pravu vrednost zelenog krova – i lep i koristan.

U poslednjih 20 godina su uspostavljeni principi zelene arhitekture, pa i principi gradnje zelenog krova. Za to vreme došlo je do mnogih saznanja, a njihova primena rezultuje pojavom sve više prelepih zelenih krovova širom sveta.

Šta su zeleni krovovi?

Zeleni krovovi su krovne površine koje su delimično ili potpuno prekrivene vegetacijom koja se nalazi iznad sloja vodootporne membrane.

Postoje dva tipa ovakvih krovova.

Prvi je ekstenzivni i to je krov koji se ne upotrebljava kao prostor za boravak, nego se koriste samo njegove tehničke i estetske prednosti. Sastoji se od podloge, potpornog sloja, vodootporne membrane, zaštitnog sloja koji štiti krov od korova, drenažnog sloja, sloja zemlje i vegetacije. Na ovaj tip krova se uglavnom sadi nisko rastinje kao što su trava, aromatično i livadsko bilje koje ne zahteva puno održavanja.

Za razliku od ekstenzivnih krovova, intenzivni se koriste kao i svaka druga zelena površina, pa su dosta zahtevniji za izgradnju i održavanje. Na njima ljudi mogu da provode vreme okruženi žbunjem, drvećem i višim rastinjem koje zahteva često đubrenje i minerale za rast biljaka. Visoke biljke moraju i fizički da se osiguraju, jer jaki vetrovi mogu da ih iščupaju. Ovakvi krovovi imaju više slojeva i zaštitinih membrana, a sloj zemlje u koji se biljke sade je znatno deblji u odnosu na ekstenzivni krov.

Zašto su zeleni krovovi toliko dobri?

Pored toga što objektu daju poseban šarm, ovi krovovi imaju brojne prednosti. Od ekoloških, kao što su poboljšavanje globalne mikroklime u  gradovima, smanjenje nivoa buke, prečišćavanje kišnice i vazduha unutar objekta, oni su i životni prostor za razne životinje i insekte. Odlična su termička izolacija objekta, zadržavaju toplotu zimi, a hlade leti. Pružaju dodatni prostor za boravak u prirodi, mogu biti i bašta za uzgajanje jestivih biljaka.

Zeleni krovovi kao deo tradicionalne arhitekture norvežana

Kao što je već rečeno, zeleni krovovi su u Skandinaviji tradicionalni deo arhitekture.

Najbolji pokazatelj  su primeri širom Norveške gde se mogu videti stotinama godina stare kuće koje su obavezno prekrivene travom.

U doba Vikinga i tokom srednjeg veka, većina kuća se zidala od drveta,  krov se izrađivao od kore breze i po pravilu prekrivao travom. Pojavom gvožđa i drugih savremenih materijala, travnati krovovi gube na popularnosti. Danas se norvežani trude da sačuvaju ovu tradiciju i obnavljaju sve stare kuće koje su prekrivene travom. Vremenom se sve više ljudi opredelilo da, umesto konvencionalnim, svoju novosagrađenu kuću prekrije zelenim krovom. Takođe, razne kulturne institucije i komercijalne zgrade su se odlučile za ovaj tip krova.

U blizini Singapura na malom ribarskom ostrvu Sentosa, ponosno stoji kuća Meera, čiji zeleni krov ostavlja bez daha. Prednji i zadnji deo ove četvorospratnice su iskorišćeni za gradnju terasnih bašti, a najviši nivo kuće je prekriven veličanstvenim zakrivljenim zelenim krovom.

Zeleni krovovi i na gradskim autobusima

Zelene površine u urbanim sredinama su veoma bitne za čist vazduh i zdravlje ljudi, pa je pejzažni arhitekta Mark Granen iz Španije, došao na ideju da krov gradskog autobusa prekrije zelenilom.

On je napravio sistem pod nazivom Fito Kinetik koji koristi laganu hidroponičnu penu debljine 7cm koja je znatno lakša od zemlje i smanjuje ukupnu težinu zelenog krova. Ova pena je i veoma savitljiva, pa se lako može postaviti na razne krovne površine. Za navodnjavanje biljaka koristi se kondenzacija od klima uređaja u autobusu koja se inače prosipa, a može se zalivati i ručno.

Prototip autobusa sa zelenim krovom se trenutno može videti kako dovozi i odvozi posetioce do prirodnog rezervata u gradu Gorini na severoistoku Španije.

Share

• Tweet
• Pin It