Zelene preporuke: Prva pomoć za sobne biljke

Vratili ste se sa puta u zagrljaj svog toplog doma, kad imate šta da vidite – spatifilum vas pozdravlja  svojim opuštenim listovima koji klize po ivici egzistencijalne drame. Vaša krasula je iznenada rešila da odbaci sve svoje spoljne organe sa sebe i imate utisak da vas proklinje poleglim stablom punim prekora, odnoseći sa sobom svu dobru energiju sreće i novca. Nekad postojani kaktusi u prozoru, gordog stava i čvrstih bodlji, u roku od dve nedelje pretvorili su se u smežurane starce koji kao da žele da uteknu upornim sunčevim zracima. A vaš prelepi miks sačinjen od raznobojnih fitonija u mini-bašti pretvorio se ni manje ni više, nego u čaj. Mislite u sebi – tim biljkama nema pomoći! Možda je za neke od njih već zaista kasno. Jedino je zamija u senovitom delu sobe ostala u punoj životnoj formi, ima čak i dva izdanka. U narednim redovima vas čekaju saveti i predlozi kako biste izbegli pomenuti scenario. Šta uraditi kako bi vaše biljke što bolje podnele ovakve periode „samovanja“?

Potrebno je prilagoditi izbor biljnih vrsta uslovima životnog prostora

Naravno da ćete sobno cveće birati prema ličnim afinitetima, estetici ili potrebi, ali bilo bi dobro da se u svemu tome na prvom mestu vodite uslovima životne sredine koji vladaju u vašem domu. Šta to znači? Potrebno je da obratite pažnju na faktore koji neminovno utiču na rast, razvoj i otpornost biljaka:

Osvetljenje – obratite pažnju kako je pozicioniran vaš stan (koja je strana sveta u pitanju) i u kojoj prostoriji biste želeli da postavite saksije. Koliko dnevnog svetla ima i kakvo je ono (direktno/indirektno) – te na osnovu toga odlučite se za vrste koje vole jako direktno svetlo, one koje vole svetlost, ali ne i direktne sunčeve zrake, vrste senke ili polusenke. Na primer, želite da gajite orhideje ali su vaši prozori izloženi direktnim sunčevim zracima. E pa, ove lepotice dobro podnose svetlost, ali ne i direktno sunce pa se zato najudobnije osećaju i najproduktivnije su na južnim ekspozicijama.

Temperaturni uslovi – različite sobne vrste mogu biti produktivne na širokom temperaturnom spektru. Ako su na vašoj listi omiljenih biljaka sukulenti ili kaktusi, potrebno je da povedete računa o tome da temperatura prostorije bude uvek iznad deset ili petnaest stepeni, u zavisnosti od same vrste. Takođe, svaka biljna vrsta ima posebne zahteve, iako velika većina saksijskih biljaka dobro funkcioniše na prosečnim sobnim temperaturama.

Strujanje vazduha – Bitno je da znate da postoje biljne vrste koje nikako ne podnose promaju i u uslovima intenzivnog strujanja vazduha se događa da odbacuju listove (npr. fikus bendžamin). Ovakve vrste je potrebno skloniti u neki ćošak i zakloniti ih od otvorenih prozora i balkona. Takođe je poželjno dodatno obratiti pažnju na položaje grejnih tela (radijatora i klima), koje intenzivno snižavaju i vlažnost vazduha. Neke biljčice jednostavno loše napreduju u ovakvom okruženju (npr. paprati).

Adekvatan izbor biljnih vrsta će povoljno uticati na njihovu vitalnost, otpornost i napredak. Ovo je veoma bitan preduslov koji će omogućiti da uz minimalnu negu i pažnju dobijete bogatu i zdravu zelenu oazu u okrilju vašeg doma.

Sadnja, presađivanje i prihrana biljaka

Kako bi vaše biljke bile što otpornije potrebno je da budu adekvatno posađene i negovane. Šta to znači?

Izbor odgovarajuće posude i prihrane – Potrebno je uskladiti veličinu i oblik saksije sa izgledom biljke, njenim oblikom korena, veličinom stabla i razgranatošću nadzemnog dela. Npr. biljčice koje imaju plitak i „tanjirast“ koren zahtevaju šire, ali i pliće posude. Pri izboru posude preporučljivo je da se uvek odlučite za model koji ima rupice na svom dnu, kako bi višak vode bez problema oticao i kako biste izbegli truljenje. Takođe, kad primetite da je koren biljke izbio kroz otvore na dnu, znajte da je vreme za presađivanje. Isto važi i u slučaju da vaš zeleni mezimac izgleda kao da hoće samovoljno da „izađe i pobegne“ iz saksije, a korenov sistem je postao vidljiv na samoj površini. Biljku nikad nemojte presađivati u saksiju koja je drastično većih dimenzija zato što će joj to dati previše prostora za razvoj korenovog sistema, a u tom slučaju nadzemni deo biljke će slabije rasti i razvijati se. Svaku biljku je potrebno prihranjivati povremeno, u zavisnosti od perioda u kom se nalazi (faza rasta/faza mirovanja), kao i u skladu sa mineraloškim i nutritivnim potrebama iste.

Izbor odgovarajućeg supstrata i način sadnje – ovo u mnogim slučajevima ume da bude presudno za rast i razvoj saksijskog bilja. Veoma je bitno da uskladite mineraloški sastav podloge sa potrebama jedinke, kao i da povedete računa o očuvanju i ravnoteži vodno-vazdušnog režima. Kako biste omogućili neometanu drenažu i oticanje tečnosti na dno saksije stavite nešto krupnije kamenčiće ili komadiće cigle. Preko toga stavite supstrat u zavisnosti od biljne vrste. Ukoliko niste sigurni koja mešavina odgovara vašoj biljci u radnjama možete pronaći već gotove mešavine. Npr, kaktusi vole peskovite podloge, dok neke vrste preferiraju veći procenat humusa u mešavini.

Biljke koje vole veći stepen vlage zahvalne su za gajenje na glinovitim podlogama. Takođe, upotreba kokosovog treseta u mešavinama pospešuje vezivanje i zadržavanje vlage, ali i očuvanje drenažnog sistema. Dodavanje perlita u mešavinu je preporučljivo – on nema hranljivu vrednost, ali je izuzetan u održavanju strukture zemljišta, čineći da ono bude rastresito i lagano, što podlogu čini uravnoteženom i u potpunosti reguliše njene vazdušne i vodne kapacitete. Savet plus: kad sadite ili presađujete biljku budite nežni i odmereni – to znači da nikako ne treba da sabijate zemlju u posudi, već da je blago gurate dlanovima kako biste pričvrstiti samu biljku, ali i ostavili dovoljno prostora njenim podzemnim delovima da dišu, rastu i razvijaju se, uz mogućnost za ravnomerno oticanje vode i neometan pristup vazduha. Vodite računa o tome da fino pokrijete vrat korena, kako bi jedinka bila što manje izložena različitim spoljnim uticajima i oštećenjima. Nakon što zasadite/presadite biljku uvek je dobro zalijte (sipajte vodu u saksiju lagano i u tankom mlazu, sve dok ne prođe u tacnicu). Neke vrste slabo podnose presađivanje, pa je njihov period mirovanja nešto duži nakon istog i potrebno im je više vremena za oporavak od stresa. Takođe, postoje i biljne vrste koje su izuzetno osetljive na promenu mesta na kom stoje, pa se nemojte iznenaditi ako primetite da vaš mezimac nakon selidbe pati.

Zalivanje biljaka

Ovo je za većinu ljubitelja zelenila možda i najosetljivija stavka kad je reč o gajenju i negovanju biljaka. Uvek je poželjno da se dobro informišemo o potrebama biljne vrste koju gajimo. Iskustvo je do sada pokazalo da je previše vode u saksiji uvek veći problem od nedostatka iste. Pri smanjenom zalivanju biljka prolazi kroz stanje stresa, ali se blagovremenim i umerenim dodavanjem vode iz njega može i povratiti. Sa druge strane, previše vode uglavnom „uguši“ biljku izazivajući trulež i male su šanse da je spasimo iz nastale situacije. Moj je savet da svim biljkama kod kojih je to moguće vodu sipate odozdo, tako što ih potopite da se napiju u posudi ispunjenom vodom, a nakon toga ih vraćate na tacne. Na taj način one će uzeti tačno onoliko vode koliko im je potrebno. Količina vode varira u zavisnosti od temperature vazduha, kao i aktuelnog godišnjeg doba.

Svaka biljna vrsta ima svoje navike, a kako biste najefikasnije odredili da li je došlo vreme za zalivanje, predlažemo vam da začeprkate prstima zemlju. Ukoliko je supstrat suv i rastresit vreme je da dodate vodu. Potrudite se da za zalivanje koristite odstajalu vodu ili kišnicu. I zapamtite, manje vode je uvek bolja varijanta.

Ukoliko ste obazrivi i ne preskačete gore navedene korake, vaši zeleni ljubimci biće vam zahvalni i svojom izdržljivošću i odolevaće u mnogim izazovnim situacijama. Najbitnije je da izbor vrsta uskladite sa sopstvenim navikama i potrebama, što bi značilo npr. da ako često putujete nećete birati vrste koje su izuzetno osetljive na nedostatak vode. Takođe, u periodima kad ste odsutni iz svog doma sve biljke možete grupisati u jednu skupinu (kako bi one napravile svoju mikroklimu i bolje održale vlažnost) i staviti ih u dublje posude ispunjene vodom. Nikako ih nemojte odozgo zalivati do iznemoglosti u strahu da će im nedostajati tečnosti, zato što je takav pristup najsigurniji put do toga da se pozdravite sa svojim zelenim ljubimcem. Kaktusi, sukulenti, biljke mesnatih listova, kao i biljke koji potiču iz pustinjskih predela koje rezerve tečnosti čuvaju u svom korenu, bez većeg problema bi trebalo da prebrode desetodnevni period bez zalivanja. Pravilno negovana i zdrava biljka uvek ima veće šanse za opstanak. I da, redovno uklanjate suve listove i precvetale biljne delove iz saksija. Ukoliko se pojave prvi znaci prisustva štetočina ili bolesti reagujte brzo, izoluje biljku i primenite najefikasniji metod za uklanjanje istih.

Ukoliko se ipak desi da vaši mezimci dožive neku vrstu stresa (temperaturni i sl.), saveti za prvu pomoć su sledeći:

  • sklonite biljku sa sunčanog položaja,
  • uklonite iz saksije opalo žuto i uvelo lišće,
  • nikad ne uklanjate delimično zeleno lišće – kad bude beskorisno, biljka će ga sama odbaciti, moguće je da ono još uvek daje svoj doprinos u procesu fotosinteze i snabdevanju hranjivim materijama, što joj pomaže u oporavku,
  • nemojte presađivati biljku koja je u stanju stresa zato što tim postupkom samo doprinositi istom. Čak i najpažljivije presađivanje može oštetiti njen koren i naterati vašeg mezimca da troši dodatnu energiju na procese prilagođavanja.
  • nemojte dodavati prihranu biljci koja se bori za egzistenciju i u fazi je obnavljanja postojećih sistema. Dodavanjem azotnog đubriva možete dovesti samo do povećanja stresa. Jedinka je spremna za prihranjivanje tek po pojavi novih zelenih izdanaka. Dodavanje hormona rasta je poželjno u ovakvim situacijama.
  • redovno orošavajte biljku iz prskalica čistom mekom vodom, to činite nežno i umereno.
    Budite strpljivi dok ne primetite da je vaš saksijskog mezimac skupio snagu i počeo da izbacuje sveže listiće. Tek tad ga možete lagano vratiti u prvobitne uslove gajenja.

Magični štapić ne postoji, ali ukoliko obratite pažnju i potrudite se suštinski da upoznate potrebe vaših zelenih cimera, u tom slučaju dug zajednički život je izvestan.

Share