Voleli biste da svoj životni prostor oplemenite biljkama ali ste često odsutni i mislite da je zbog toga lepo i negovano zelenilo u vašem kući/stanu nemoguća misija? Ili vas još uvek muče noćne more o požutelim i uvelim biljkama koje su vas dočekale po povratku sa letovanja? Želim da obradujem sve putnike biljkoljupce i da im kažem da rešenje za njih postoji! Tu je čitav spisak biljnih vrsta koje uz ispunjene minimalne zahteve mogu ulepšati vaš životni prostor i uzvratiti vam svaku malu pažnju nemerljivom lepotom, čistim vazduhom i sjajnom energijom. Zato, krenimo u zelenu avanturu!
Kaktusi (Cactaceae)
Ukoliko ste često odsutni iz svog doma, biljka iz porodice kaktusa može biti pravi izbor za vas. Kaktusi vode poreklo iz Amerike, a njihov areal se proteže od Patagonije na jugu do delova zapadne Kanade na severu. Njihov oblik i veličina veoma variraju, a zajedničko im je da naseljavaju sušna staništa. U ekstremnim temperaturnim uslovima i od dugotrajnog nedostatka vode štite ih njihovi mesnati delovi tela koji imaju tu sposobnost da skladište vodu. Zbog ovako nemilosrdnog životnog okruženja njihovi listovi su vremenom doživeli modifikaciju, pretvorivši se u bodlje, koje takođe imaju i odbrambenu ulogu.
Različite vrste kaktusa dolaze u različitim veličinama, bojama i oblicima i ukoliko im pružite minimalne uslove nege nagradiće vas svojim egzotičnim izgledom, a možda čak i cvetovima. Najviše im odgovaraju južne ili jugoistočne pozicije. Što se supstrata tiče odgovara im podloga slabo kisele reakcije (oko pH 6), koja je po svojoj strukturi rastresita, vazdušasta i propusna. Ovakve osobine zemljišta možete dobiti mešanjem jednakih delova baštenske zemlje, treseta i sitnog šljunka, a poboljšaćete ga dodavanjem komadića usitnjene cigle, kamenčića i peska, koji će osigurati uravnoteženost vodno-vazdušnog režima. Što se zalivanja tiče, leti – kad su kaktusi aktivni, potrebno je zalivati ih na pet dana. Zimi, dok su biljke u stanju mirovanja, zalivajte ih ređe (ukoliko borave u prostorijama koje se greju). Biljke presadite u proleće, ako primetite da im je saksija postala mala ili da su korenčići izbili kroz rupe na dnu posude.
Pravilno negovane i zdrave biljke imaju čvrstu strukturu i bogate su jakim bodljama. Ukoliko poštujte njihove skromne zahteve, možete biti sigurni da će u toku vašeg odsustva kaktusi ostati vitalni i dočekaće vas nepromenjeni. Samo se potrudite da ih ne zalivajte previše pre samog puta, u strahu od sušenja, već se ponašajte prema već ustanovljenoj rutini.
Aloja (Aloe vera)
Ova zimzelena višegodišnja biljka vodi poreklo iz Afrike, ali slobodno raste i u tropskim, suptropskim i sušnim klimatima širom sveta. Zapisi o ovoj vrsti su pronađeni još na mesopotamijskim pločicama koje datiraju još iz 2200. godine p.n.e. Dobro su poznati njeni pozitivni efekti na ljudski organizam zbog čega aloju nazivaju i ’eliksirom dugovečnosti’. Prepoznatljiva je po svojim sabljastim i špicastim listovima koji su sakupljeni u rozetu, nazubljenih ivica. Cvetne drške su često dugačke i na njihovim vrhovima se obično nalaze žućkasti ili crvenkasti cvetovi koji su skupljeni u grozdaste cvasti.
Aloje su veoma dekorativne, nezahtevne i izdržljive biljke koje možete saditi i na otvorenom, ali i u zatvorenom. Obzirom da u svom lišću sadrži veliki udeo tečnosti, naročito je važno da nikad ne borave u prostoru gde temperatura pada ispod 5ºC. Biljka ima plitak koren, pa je treba zasaditi u pliću i širu posudu, po čijem dnu treba poređati sloj kamenčića, preko njih dodati sloj peska, a tek zatim ubaciti zemlju. Najbolje bi bilo da prezime u nekoj hladnijoj prostoriji. Ne podnose puno vlage i najbolje ih je zalivati jednom sedmično, a zimi čak i jednom mesečno. Najbitnije je da posuda odozdo ima rupice, kako bi suvišna voda oticala.
Aloja naročito lepo može izgledati kombinovana u mini-baštama, uz korišćenje dodatnog dekorativnog prirodnog materijala. Ova nezahtevna biljka može biti jednostavan za održavanje ukras u vašem domu, ali i odličan saveznik u malim ritualima nege i lepote.
Krasula (Crassula ovata)
Krasula koja je na našem podneblju poznatija pod nazivom ’drvo novca’ je biljka veoma zanimljivog izgleda, izrazite dugovečnosti i prilično jednostavna za negu i održavanje. Poznata je po tome što u dom donosi energiju izobilja, sreće, blagostanja i bogatstva. Biljka vodi poreklo iz južne Afrike i može da dosegne visinu od preko 2m. U pitanju je biljka veoma dekorativnog izgleda, oblih i sjajnih kožastih listova.
Krasulu je preporučljivo zasaditi u nešto težu saksiju, u supstrat za kaktuse, sa malim dodatkom gline koja će zadržavati vlagu u sušnim danima. Preporučljivo je presađivati je na svakih tri do pet godina – ukoliko želite da biljka vremenom dobije na veličini. Nakon presađivanja dobro bi bilo da biljka boravi na suncu minimum petnaest dana. Krasula voli svetle i tople pozicije, na kojima zimske temperature ne padaju ispod 10ºC. Što se zalivanja tiče, potrebno je biti veoma pažljiv sa istim – zalivajte je retko, ali temeljno. Najbolje bi bilo prstima proveriti da li je zemlja u potpunosti suva, pa tek onda, u tom slučaju dodati vodu. U proseku to izgleda ovako – leti jednom u četrnaest dana, a od kasne jeseni do kraja zime zalivanje je potrebno svesti na minimum. Veoma je bitno da posuda u koju je krasula zasađena sa donje strane ima rupice.
Izgled same biljke je najbolji pokazatelj u kakvom se stanju ona nalazi – ukoliko su njeni listovi sjajni i zeleni, ona je u potpunom balansu. Ako je ipak nedovoljno zalivate, listovi će postati mekani smežurani i smeđi. Ali ukoliko joj dodajete previše tečnosti, biljka će početi da odbacuje listove ili će se oni u potpunosti opustiti. Ukoliko je krasula previše izložena suncu, nedostaju joj hranjive materije ili je pod stresom – listovi tada dobijaju crvenkastu boju. U svakom slučaju, ona je odličan izbor za sve one koji često odsustvuju iz svojih domova – čak i nakon dužeg vremena sačekaće vas zdrava biljka, sjajnih listova i zagrliće vas svojom dobrom energijom.
Sanseverija (Sansevieria sp.)
Sanseverije su takođe odličan izbor za sve putnike. Šire su poznate još pod nazivima sablja, indijsko pero ili svekrvin jezik. Ovom rodu pripada preko pedeset vrsta, a kao sobno bilje se uzgaja tek desetak. Vrste se razlikuju po visini, boji, širini i obliku lista. Ova veoma otporna zimzelena biljka vodi poreklo iz afričkih stepa, južne Azije i sa Madagaskara. Skromnih je zahteva i nije joj potrebna preterana nega.
Bilo bi dobro biljku posaditi u nižu i širu saksiju, zato što ima plitak koren. Supstrat treba da bude rastresit i propusan. Ne treba je previše zalivati, zato što je njen koren podložan truljenju, a prilikom dodavanja vode potrebno je voditi računa da tečnost ne dospe u središte biljke, zato što u tom slučaju može doći do propadanja. Zalivati je tek kad se zemlja dobro prosuši i u skladu sa delom godine – zimi ređe, a u toplijim mesecima nešto redovnije. Dobro uspevaju i na senovitim pozicijama, ali u tom slučaju šare na njihovim listovima su nešto slabije izražene. Ne vole direktnu sunčevu svetlost, ali mogu biti pozicionirane pored radijatora, zato što im manjak vlage u vazduhu i nešto više temperature ne smetaju. Veoma su osetljive na promenu mesta stajanja, a što se presađivanja tiče preporučljivo je na svake dve do tri godine.
Možda niste znali, ali sanseverija je sobna biljka koja proizvodi najveće količine kiseonika u toku noći. Ona ima tu moć da efikasno upija toksične komponenete iz vazduha (benzen, formaldehid, ksilen, toluen). Efikasno smanjuje nivo nitratnih jona i preporučuje se osobama koje pate od astme ili raznih alergija. Da li da se odlučite za ovu elegantnu lepoticu? Zašto da ne! Benefiti koje ona donosi su nemerljivi, a za uzvrat traži samo mrvicu pažnje.
Zamija (Zamioculcas zamiifolia)
Zamije su najpraktičniji mogući izbor. Veoma su lake za održavanje – retko se zalivaju, ne traže previše svetla, imaju čvrste grane koje rastu na gore, tamne sjajne listove – što simbolizuje uspeh. Nose sa sobom energiju bogatstva i dobre sreće. Ova biljka vodi poreklo iz istočne Afrike i može da dosegne maksimalnu visinu od jednog metra. Odlikuju se mesnatim i glatkim zelenim listovima.
Njihova nega je krajnje jednostavna. Voli svetlost (nikako direktno sunce), ali fantastično uspeva i na senovitim i polusenovitim položajima. Optimalna temperatura za njen rast je 20-25ºC. Treba biti obazriv sa zalivanjem – ukoliko preteramo listovi mogu da požute, a rizom da istrune. U hladnijem periodu godine možete ih zalivati jednom mesečno, dok je leti potrebno to činiti bar jednom u deset dana. Preporučljivo je da ih stavimo u neki sud sa vodom da se napiju, pa kad zemlja postane vlažna onda ih izvaditi i vratiti na tacnu. Zamiji prija porozna podloga, slična onoj za kaktuse i sukulente, ali takođe voli i humusni supstrat.
Ova skromna lepotica će vam ulepšati dane svojim prisustvom, oplemeniti životni prostor i naučiti vas da nekad sa lakoćom i malo pažnje možete postići da vaš dom izgleda ispunjeno i inspirativno.
Na ovoj prilično dugačkoj listi lako održivih sobnih biljaka nalaze se i biljke kao što su zeleni ljiljan (Chlorophytum comosum), zlatna puzavica (Epipremnum aureum), ukrasni grašak (Senecio rowleyanus), nit srca (Ceropegia sp.), Ficus elastica i mnoge druge. Ukoliko ste radi da ispoštujete minimalne zahteve koje ove biljčice imaju, budite sigurni da će vas po povratku kući svaki put sačekati široki i topli zeleni zagrljaji. Koja saksijska biljka je vaš prvi izbor?
