Neko je jednom prilikom rekao da uzgajanje i negu biljaka treba posmatrati kao najviši akt optimizma – iz razloga što u korenu svih baštovanskih aktivnosti možemo pronaći najiskreniju posvećenost i bezrezervnu veru u budućnost. Često u ranojutarnjim momentima uhvatim sebe kako sa osmehom na licu, uz prve gutljaje kafe, zagledam svoje zelene mezimce, okrećem saksije, proveravam zemlju i lišće, podupirem ih, tražeći kandidate za eventualno presađivanje. Ili ih u vedrim danima iznesem na prozor, da ih miluju prvi sunčevi zraci i da zajedno uživamo u cvrkutu ptica dok se grad polako budi. Ovi za ljudsko uho nemi životni saputnici imaju tu moć da naše dane ispune mirom, lepotom, energijom i nekim višim smislom, otkrivajući nam iznova značenje reči kao što su briga, pažnja i deljenje. Uz svu lepotu svakodnevice koju nam nesebično daruju, biljke imaju tu moć da unaprede zdravstveno stanje ljudi – kako fizičko, tako i psihičko.
Sam čin negovanja saksijskog bilja, kao i stvaranje ugodne atmosfere prostora u kome se ono nalazi dovodi do povećanog lučenja serotonina i dopamina, podstičući osećaj radosti, što utiče kako na dobro raspoloženje, tako i na kontrolu stresa.
Hortikultura se dug vremenski period koristi kao dodatno sredstvo u prevazilaženju različitih izazovnih psiholoških stanja. Osnov za ovu učinkovitu spregu između čoveka i prirode se nalazi u biofiliji – našem urođenom instinktu za povezivanje sa prirodom. Bavljenje biljkama podstiče procese pamćenja, spoznaje i socijalizacije. Takođe ono snižava nivo stresa i anksioznosti, čini nas produktivnijim, pozitivno utiče na kontrolu krvnog pritiska i stvara nemerljivo zadovoljstvo. Da li postoji lepši osećaj od onog kad se biljci posvetimo sa puno strpljenja, pažnje i ljubavi, a za uzvrat dobijemo zdrav primerak u punoj snazi, novi list ili mirišljavi cvet raskošne boje? To u čoveku pospešuje osećaj divljenja prema prirodi, ali pojačava i osećaj ispunjenosti i samopouzdanja.
Koje su to dobrobiti koje nam sobna flora može pružiti?
1. Sobne biljke pozitivno utiču na smanjenje anksioznosti i stresa
Studija objavljena u ’Journal of Physiological Anthropology’ otkrila je da biljke u domu ili kancelariji mogu učiniti da se osećamo ugodnije i smirenije. U pomenutoj studiji, učesnici su dobili dva zadatka: presađivanje sobne biljke ili završetak kratkog kompjuterskog zadatka. Nakon svakog zadatka, istraživači su merili biološke faktore povezane sa stresom, uključujući i otkucaje srca i krvni pritisak. Otkrili su da je zadatak vrtlarstva u zatvorenom prostoru smanjio odgovor na stres kod učesnika. Računarski zadatak je, s druge strane, izazvao povećanje broja otkucaja srca i porast krvnog pritiska, iako su učesnici studije bili mladići dobro navikli na ovakav rad. Istraživači su na ovaj način došli do zaključka da rad sa biljkama može smanjiti i fiziološki i psihološki stres.
Čak se i gledanje slika biljaka pokazalo veoma delotvorno u smanjenju nivoa stresa. Kada su pacijenti u bolničkoj čekaonici bili izloženi živoj biljci pa čak i posteru biljke, istraživači su otkrili pozitivne efekte.
2. Prisustvo biljaka u zatvorenom prostoru može izoštriti našu pažnju
U jednoj studiji koja je uključivala 23 učesnika, istraživači su stavili studente u učionicu sa lažnom biljkom, pravom biljkom, fotografijom biljke ili bez biljke. Posmatranje moždanih aktivnosti učesnika je pokazalo da su učenici koji su učili sa pravim, živim biljkama u učionici bili pažljiviji i spremniji da se koncentrišu od učenika u drugim grupama.
3. Rad sa biljkama ima terapeutsko dejstvo
Biljke mogu igrati važnu ulogu u procesu oporavka od bolesti, povrede ili operacije. Prema jednom istraživanju, hospitalizovani ljudi koji su imali pogled na sobne biljke ili drveće bili su mirniji i imali su bolje kliničke rezultate, uključujući i smanjenu potrebu za lekovima protiv bolova, ali su takođe i kraći vremenski period proveli u bolnici, u poređenju sa onima koji nisu bili izloženi pogledu na zelenilo.
„Otkrili su da od jednostavnog gledanja u biljke ima neke koristi“, kaže Derrick Stovell, bivši predsednik Američkog udruženja za hortikulturnu terapiju. Kao hortikulturni terapeut, Derik je koristio biljke kako bi pomagao ljudima, s posebnim fokusom na one sa mentalnim poremećajima kao i ljude koji se oporavljaju od moždanog udara.
Na primer, neko sa teškom povredom mozga može da se bori sa impulsivnošću, i hortikulturna terapija je jedan od načina na koji može da vežba donošenje odluka – na primer šta da zasade u svojoj bašti. Ili osoba koja se oporavlja od zloupotrebe supstanci i pokušava da poboljša svoju ishranu mogla bi početi da uzgaja mikrobiljke. Često se ove sesije održavaju u okviru zajednice, u okruženju kao što je javna bašta, a na kraju tretmana, Stovell pomaže klijentima da shvate kako se njihove novostečene veštine mogu primeniti i kod kuće. „Tu stupaju na scenu kućne biljke i biljke koje rastu kod kuće“, kaže on.
U jednom istraživanju je korišćena hortikulturna terapija kako bi se proverila teza o povećanju osećaja blagostanja među ljudima sa depresijom, anksioznošću i demencijom. Osim toga, prelistavajući srednjevekovnu literaraturu vrlo lako možete naići na podatke o tome na koji način su se određena psihološka stanja tretirala različitim biljnim kombinacijama i metodama.
4. Biljke mogu povećati našu produktivnost
Vrlo se lako može ispostaviti da je bromelija možda i najbolja drugarica koju ste ikad imali.
Više studija je pokazalo da biljke u radnom prostoru povećavaju produktivnost i kreativnost, a jedna često citirana studija iz 1996. godine je pokazala da su studenti u kompjuterskoj sali u kampusu radili 12 posto brže i da su bili manje pod stresom kada su biljke postavljene u blizini.
U studiji iz 2004. godine, istraživači su izazvali ljude da prave kreativne asocijacije na određene reči. Primetili su da su se ispitanici bolje snalazili kada je biljka bila u sobi sa njima, a jedna studija iz 2007. godine je pokazala da su ljudi sa više biljaka u svom radnom prostoru ređe uzimali bolovanje kao i da su bili produktivniji na poslu.
5. Sobne biljke mogu ulepšati život u zatvorenom prostoru
Postoji dobar razlog zbog čega je interesovanje za kućne biljke naglo poraslo tokom pandemije. Prema rezultatima jedne studije sprovedene tokom naredbi da građani ostanu kod kuće za vreme karantina, u Bugarskoj, ljudi koji su imali sobne biljke ili baštu imali su manje simptoma depresije i anksioznosti od onih koji nisu bili izloženi biljkama. Rezultati ovog istraživanja „podržavaju ideju da izlaganje zelenilu može biti vredan resurs tokom društvene izolacije u kući“, zaključili su autori studije. Izneli su teoriju da je to delimično zbog toga što kućne biljke podstiču osećaj „odsustva“ dok su kod kuće – pružajući dobrodošlo olakšanje tokom dužih perioda na istom mestu.
Ovo su samo neki od benefita uzgajanja sobnih biljnih vrsta koji pospešuju psihološke aspekte našeg zdravlja. Ne treba takođe zanemariti ni neverovatan uticaj koje biljke imaju na naše fizičko zdravlje održavajući čistoću i vlažnost vazduha, kao i to da rad sa biljkama u kom u kontaktu sa zemljom razmenjujemo bakterije sreće, što neminovno utiče na našu opuštenost i raspoloženje. Negujte sobno bilje zato što će ono negovati vas, uzvraćajući vam i najmanju pažnju svojom lepotom i prisustvom.
