“Verujem da u svakome od vas leži čarobnjak, da mi sami svojim mislima kreiramo sopstvenu sudbinu. Misli postaju realnost”, reči su žene vedrog duha i pozitivne energije, pisca, novinarke i mentorke – zapravo žene koja na život gleda sa sjajem u očima. Kako da sačuvate dete u sebi i kako ostati večno mlad, otkrila nam je u razgovoru Žana Poliakov.
Na životnoj raskrsnici, mogli bismo tako reći, kada ste bili sasvim sigurni da ćete otići da živite u Londonu, ipak ste izabrali da nastavite život u prirodi, u okolini Beograda. Kako je došlo do ovog preokreta?
The funny thing is, ja sam i otišla u London da živim. 🙂 Neko vreme mi je bilo zanimljivo, no zahvalna sam Londonu jer mi je pokazao da više ne želim da živim u velikim gradovima. London i ja smo i dalje ljubavnici, sretnemo se s vremena na vreme i uživamo u našim kratkim susretima. Anyway, tamo sam ukapirala gde zapravo želim da živim, u prirodi i/ili na moru. Setila sam se da kuću u prirodi već imam, pa sam se par godina zabavljala sređujući ranč 50km od Beograda. Danas kada dođem u grad, pitam se kako sam ja uopšte ikada živela u Beogradu 🙂
Navikneš se brzo na dobro, na kuću, na veliki prostor, na baštu, na zelenilo oko sebe, mir i tišinu, sveže voće i povrće iz sopstvene bašte, orašaste plodove svugde oko sebe. Ne moram da idem u prodavnicu, odem u baštu… Potom su se pojavile i razne kuće na toplim morima širom sveta.
Početna ideja je bila da imam jedno mesto gde ću da smestim svoje knjige i napravim svoju baštu a potom da više ne vidim zimu, da uvek budem na nekim mestima gde je toplo, gde je more, zanimljivi i inspirativni ljudi, kulture i lokacije i gde mogu da idem bosa. Tako da poslednjih godina zime provodim u Aziji, posebno u Indiji. U stvari, Indija mi je drugi dom.
Kakav je život u prirodi, da li za vas ima više prednosti ili mana u odnosu na život u gradu?
Za mene, ima mnogo više prednosti, a sad više ne mogu ni da se setim koje su mane. Primetila sam, recimo, da me u gradu mnogo više napada bolest zvana „dosada“ nego u prirodi. Moja priroda je takva da razmišljam i najbolje stvari smišljam dok sam u pokretu, dok nešto radim, kuvam, sređujem baštu, zabadam biljčice, pravim sun-dried tomato, farbam nameštaj…Na ranču sve to mogu, stalno sam u nekom flow state of mind, neke ideje pretvaram u realnost. Never a dull moment.
Sve radnje koje su mi nekad bile „preko potrebne“ nalaze se i u manjim gradovima, nema gužve u saobraćaju, nemam živaca da pola života ostavim u prevozu (to važi i za Beograd i za London), internet sada svugde funkcioniše, mogu da radim odakle god, post express služba može sve da mi donese a bogami i drugi sajtovi širom planete i bookdepository.com i iherb.com i aliexpresss.com generalno mi se čini sada sa ovim iskustvom da je život u manjim gradovima mnogo kvalitetniji. Možda nisu toga svesni svi koji žive u tim manjim gradovima ali vreme sporije teče, nema presije, ni tenzije, nema gužve, priroda je dominantnija, sve je pravljeno po meri čoveka.
Ja sam tip koji voli da radi od kuće, ne da idem negde na posao, nego lepo u svom nekom ritmu ustanem, vežbam, meditiram, prošetam baštom, pišem jutarnje stranice onda se pozabavim komunikacijom sa drugim ljudima, spremim sebi šta hoću da jedem, izbor kvalitetnih sastojaka mi je na dohvat ruke ili na 5 minuta od kuće…Na miru, bez žurbe, radim sve u nekom svom ritmu, šta stignem stignem, šta ne stignem, nisam. I kad žurim, žurim polako. A produktivnija sam više nego ikada. Eto ti, vraga.
Ono što uvak naglašavate jeste vaša ljubav prema baštovanstvu koju ste otkrili upravo u novom ambijentu. Kako ste se snašli kao baštovanka?
Kao i sve stvari koje radite kao početnik, isprva sam bila smešna i nespretna i šetala sam se po placu sa i-Pad-om. Jer kad nešto ne znam, konsultujem Google ili neki how to video na Youtube-u. Koliko toga čovek može da nauči preko interneta, fascinirana sam, no što bi čarobnjaci rekli Život počinje kad zasadite svoju baštu, jer tad valjda stvarno vežbaš prisutnost i u prilici si da vidiš kako iz semena nešto poraste, pa još više i više i onda daje plodove. True magic.
Proveli ste jedno vreme živeći u Indiji. Šta ste naučili od ovog naroda, šta ste primenili u svom životu i šta još uvek koristite kao dobru lekciju u svakodnevnom zivotu?
Nisam živela jedno vreme u Indiji, ja živim u Indiji. Tek sam počela da živim u Indiji, bolje rečeno. U Indiji su raspali svi moji koncepti kako nešto „treba“ da, sve što sam mislila da „moram“, raspale su se sve moje slatke i manje slatke iluzije, više puta sam „umrla“, a svakodnevni život mi više nije isti, kako god da okrenem. Pogotovo svakodnevni život u Indiji, percepcija stvarnosti mi se promenila, imam utisak da sam mnogo „lakša“ i da sad putujem bez mnogo bagaža. 🙂
Imajući u vidu da imate mnoštvo interesovanja i zanimanja, recite nam šta je ono u čemu najviše uživate dok radite i što vas u potpunosti ispunjava?
U svemu. Davno mi je neki astrolog „prognozirao“ da ću u svom životu raditi isključivo ono što volim. Imagine that. I ja sam mu „poverovala“ te evo i dan danas funkcionišem pod idejom „radi ono što voliš, voli ono što radiš“.
S druge strane ovo je Doba ispunjenosti, živimo u vremenu izobilja i svekolikih mogućnosti, nema toliko ratova, ne barem kao jasnih sukoba, svako je više u ratu sam sa sobom, nema ni ideologije, a mi bismo da budemo „ispunjeni“. Ne znamo ni šta to znači. Taj izraz sam prvi put primetila u nekim od ovih celebrity novina kako je neku osobu „ispunila“ uloga žene ili majke. I dan danas čujem devojke i žene kako to ponavljaju „nekako me ispunilo“… pa, naravno klupko bezuslovne ljubavi je došlo do tebe. Nisi se opirala and there you go. Međutim, to ne traje dugo…„I tako je prošlo toliko godina a ja sam sad samo majka, ne osećam se „ispunjeno“, negde sam sebe izgubila.“ Onda se meni jave za sesiju da potražimo zajedno šta je to što smo oduvek voleli da radimo, što nas stavlja u sadašnji trenutak, gde zaboravimo za vreme i mesto i damo sebi dozvolu da budemo početnik u tome što nas veseli. Šta god to bilo…Duša ne pravi kompromise. To je ono što shvatamo sve više i više u ovom veku čak i u vremenu velikog ubrzanja. Pogotovo sada, možemo sve da kupimo osim tog osećaja.
Kako biste opisali vašu soulfood sesiju? Šta je ono što dovodi druge do vas i čemu ih učite, a čemu oni uče vas?
Uh, ne učim nikoga ničemu, mi već sve znamo. Naše telo poseduje više mudrosti nego bilo koja filosofija. Ja sam tu samo kao podrška i da malo pročačkamo davno zaboravljene snove i sklonimo sve što nam stoji na putu beskrajnih mogućnosti. Ja sam samo taksista koji zna dobre svemirske lokacije a oni koji dolaze na sesije određuju kuda idu, u koje galaksije. Sad otkriti šta je to što želimo, to je poseban kunst. No svako od nas ima neku zvezdu vodilju i svi mi učimo na različite načine, neko kroz zabavu, neko kroz patnju, neko kroz bolesti, neko kroz potragu za „savršenim“ partnerom ili poslom ili novcem. Nema boljeg načina, niti motiva da radimo na sebi nego što je potraga za ljubavlju ili novcem.
Čitajući knjigu I AM LOVE svidela mi se posveta u kojoj kažete da bajka za odrasle postoji. Kako to da i drugi shvate i nauče, i kako sačuvati večito to dete u sebi?
Radionice koje držim u poslednje vreme na grčkim ostrvima imaju radni naziv „Koja je tvoja priča?”. Upravo na tlu antičke grčke gde su nastale mnoge priče a svet voli priče, ideja mi je bila da osvestimo koje priče mi pričamo. I da ponekad, najčešće priče koje ponavljamo ponavljaju i situacije u našim životima. Da se magija nalazi u rečima, kao i u mislima. Koju priču mi sebi pričamo? Šta je ono u šta smo ubeđeni da je istina? Kako nekom pričom hipnotišemo sebe i kako priče koje pričamo sebi postaju naše samoostvarujuće proročanstvo. Kako sami sebe začaravamo, kako drugi bacaju „čini“ na nas i kako da promenimo priču, promenimo čini i postanemo čarobnjaci ili veštice, zavisi ko šta voli.
Mi smo vaspitani tako da verujemo da bajke nisu stvarne, decu svoju „programiramo“ bajkama i pričama, a kad odrastemo prestanemo da verujemo i eto kako su nas zle veštice začarale. Razmislite koja je vaša omiljena bajka iz detinjstva, pa onda pogledajte vaš ljubavni život? Po kom se scenariju odvija?
Šta je ono što trenutno inspiriše Žanu, vraća joj osmeh na lice i daje sjaj u očima?
Pa, meni osmeh nije ni silazio sa lica, a ni sjaja u očima mi ne manjka. Možda kad me zove neka nova avantura, onda se posebno obradujem…
Da li imate planove za neku novu knjigu ili projekat na koji ćete biti najviše fokusirani u narednom periodu?
Izlazi mi knjiga koja se zove Soulfood, recepti za srećniji život, knjiga koja je selfhelp cookbook i ove godine me ta Soulfood priča okupirala celu. Pokrenula sam Soulfood.rs – svojevrsni portal, riznicu starog i novog matarijala. Ne znam kako mi to ranije nije palo na pamet, ali sve u svoje vreme, nekim idejama je valjda potrebno vreme da sazru. Stoga se sad vrti sve oko nekih recepata i kuhinje, pa spremam taj Soulkitchen stvarni cookbook sa receptima u boji, a onda je tu i TV emisija koja se snima kod mene na ranču u mojoj kuhinji.
Soulfood izdavačka kuća pa Soulfood travel, ove godine sam držala radionice na Eviji i na Santoriniju, spremamo Aziju za zimu…Posebno me raduje i mindstyle.rs koji radim sa Slavicom Squire i Milanom Vukašinovićem, to smo isto spremali, tj kuvali neko vreme i sad krećemo u novu avanturu. Mindstyle nije običan portal, kao ni Soulfood. Magical lines, kolekcija postera sa Twiga Pattern Bazaar ilustracijama i mojim rečenicama. Zaljubljena sam u njene ilustracije, baš sam sretna što smo se pronašle. Obožavam njene torbe i nesesere, jastuke i sve što pravi, božanstveno je. Volim i sama da uređujem prostore, pa mi je to pravljenje dekorativnih elemenata za kuću i te kako inspirativno. Kako zračiš, tako i privlačiš je knjiga na kojoj radim trenutno. I ona izlazi, ah sad, ili za Sajam knjiga ili za Novu godinu. Ne znam, dozvoljavam da se stvari odvijaju lako i svom ritmu, kad im dođe pravo vreme. I kad sam ja spremna.
fotografije: Jelena Gradimir/ Malaga Creative
