Žana Poliakov

LJUBAV NE MOŽE DA SE OBJASNI, ALI ZATO OBJAŠNJAVA SVE

DOK NOVE IDEJE TRENUTNO SKUPLJA U DALEKOJ INDIJI, ŽIVOTNI BALANS PRAVI IGRAJUĆI U NJEGOVOM RITMU. VERUJE DA SU I BRIGE FANTAZIJE, DEO NAŠEG UMA I DA BEZ NJIH ŽIVOT I NE BI BIO BAŠ ZANIMLJIV. SEĆA SE SUPICA U SRBIJI DOK PADA KIŠA I DUŠE KOJA SE HRANI ONIM ŠTO JE VESELI. ŽANA – DOK SE ONA ZABAVLJA, SVE IDE SAVRŠENO PO PLANU

BUDUĆI DA NAM SE SMEŠI PROLEĆE, PA SVI RAZMIŠLJAMO DA SE BACIMO NA RAZNE DIJETE I DETOKSIKACIJE U FIZIČKOM SMISLU, KAŽITE NAM KOLIKO JE VAŽAN MIND DETOX PRI BUĐENJU IZ ZIMSKOG SNA I KAKO DA GA VALJANO SPROVEDEMO?
Kad skinete majmuna sa grbače, otope se i kilogrami a taj majmun je naš um, koji stalno skače sa grane na granu, kritikuje, drobi, igra se, jede, pije, dvoumi se i retko kad je zadovoljan. Pogotovo svojim fizičkim izgledom. Zato mislim da pravi detox počinje u našim mislima, našem raspoloženju, odnosu prema sebi i svom telu. Imamo li energije? Ustajemo li ujutru nasmejani i zahvalni jer smo se probudili, radujemo li se danu i ljudima oko
sebe?

Imamo li neke ciljeve, neku pasiju, nešto što je veće od nas samih? Da li kreiramo nešto, stvaramo ili samo reagujemo na okolnosti koje nam se serviraju… ili vozimo na autopilotu ustaljenom stazom verujući da su okolnosti i “neki drugi“ krivci za sve što nam se događa. Kako bi bilo da preuzmemo kormilo i sami trasiramo svoj put? Imam čitavu jednu knjigu posvećenu tome, zove se “21 dan mind detox izazov“. Jeste, izazov je. Ali zabavan. Svako ima pravo na izbor, ako je nečiji izbor da pati i to je u redu. Kad mislimo da smo platili cenu, da smo dovoljno patili, kad budemo hteli da se probudimo, probudićemo se.

SVI VERUJEMO U BLAGOTVORNU MOĆ ZDRAVE ISHRANE, ALI ŠTA SE PODRAZUMEVA POD SOULFOOD?
Duša se hrani onim što je veseli – tako ja verujem pa sam i napisala knjigu pod tim naslovom. Imam sad i “Soulfood za 365 dana“- da nas svakog dana podseća da je svaki dan poklon koji smo dobili. I da smo mi poklon ovom svetu.

ŠTA VOLITE DA KUVATE KAD PADA KIŠA?
Oh, ček da se setim, nisam toliko dugo imala kišu. Vežbam par godina unazad da uvek budem tamo gde je sunce i gde mogu da hodam bosa, a ovde u Indiji je sad tek postalo ozbiljno vruće. Stiže monsunska kiša. A šta sam kuvala u Srbiji dok dobuje kiša u ritmu tam-tam? Hm…supice!

VERUJETE LI U MOĆ RAVNODUŠNOSTI I EMOTIVNOG OTUPLJENJA ZARAD BEZBRIŽNIJEG ŽIVOTA?
A kakav je to život onda? Bez briga. I brige su samo fantazija našeg uma. Pre verujem u moć prisutnosti.

KAKO NASTAJE LJUBAV?
Ljubav ne može da se objasni ali ipak ona objašnjava sve.

DA LI JE VEĆA RADOST U DAVANJU ILI PRIMANJU?
Ima jedna izreka “Ko god traži ljubav, on pati, jer ljubav se ne može dobiti, ljubav se može samo dati.” Onaj ko daje u isto vreme i prima, onaj ko prima u isto vreme i daje. Nije li to love-making.

ŠTA DOBIJAMO PRETURANJEM PO SOPSTVENOJ PSIHI I DUŠI? DA LI JE TAKO NEŠTO UOPŠTE PAMETNO RADITI?
What else is there to do?

KAKO UČIMO DA VOLIMO SEBE?
Tako što volimo sebe. Možda pre toga da “spoznamo sebe“.

KAKO IZGLEDA KREATIVNO RASPLAMSAVANJE?
Entuzijazam znači en theos, Bog u nama. Entuzijazam briše sve pred nama i pomera granice, tad stvarno osećamo da imamo neku “božansku moć“ i da stvaramo lako. Out of nothing.

ŠTA ZA VAS ZNAČE PUTOVANJA, DA LI POSTOJI NEKO POSEBNO KOJE PAMTITE, ILI NA KOJE BISTE TEK ŽELELI DA SE UPUTITE?
Ne putujem više da bih putovala nego odem negde da živim. Nije mi neko posebno zadovoljstvo da trčim okolo i pobadam zastavice gde sam sve bila, ne moram ni sve da vidim a sve što treba da vidim namesti mi se samo. Ili dođe kao poklon out of the blue. Nije mi preterano interesantno da letim sa mesta na mesto, na kratko. To me više zamara.
Moji prijatelji se smeju kad kažem da ne idem nigde kraće od 3 nedelje. Dok negde stignem, smestim se, raspakujem se, pa dok mi duša doputuje, upoznam okolinu, lokalne običaje, istražim pijace, malo neko vreme ne radim ništa, šetam se, zapisujem, probam hranu, popričam se sa ljudima… prođe 3 nedelje. Bila sam na toliko tih brzih, vikend putovanja da ih se uopšte i ne sećam više. Magarac u Beč, magarac iz Beča. Nisam bila prisutna. Ili mi duša nije ni doputovala a već je bilo vreme da se vratim. Više volim da organizujem sebi “zimovanje“ van Evrope i preselim se u neke toplije krajeve. Poslednjih godina putujem preko zime u Indiju, tj Aziju. To mi je bio san i onda kad sam jednom uradila nešto što sam verovala da je nemoguće, samo sam nastavila. Sve deluje nemoguće dok jednom to i ne uradite. Verovatno ću tako i nastaviti. Zanimljivo mi je da otkrivam kako pojedini delovi planete žive te stoga provedem par meseci na određenoj lokaciji. Ili nešto istražujem, ili učim, ili me “posao i zabava“ odvedu negde. Hrvatska obala mi je oduvek bila inspirativno mesto. Videću kako izgleda živeti neko vreme u Splitu.

ŠTA JE AKTUELNO, NA ČEMU TRENUTNO RADITE? ODAKLE CRPITE SNAGU I INSPIRACIJU?
Završila sam “Romantično resetovanje“ kolekciju svojih romantičnih priča. Ima jedno deset godina kako radim&zabavljam se kao kolumnistica, što će reći da najmanje jedan tekst a vrlo često i više, no najmanje jedan tekst, priču isprodukujem mesečno. Sama sebe sam iznenadila svojom disciplinom i posvećenošću. Potom, paralelno sa tim radim i knjigu “I Believe in Magic&Love”, svojevrsna visual extravaganza, u njoj se divno prepliću reči i ilustracije. Mi sve više postajemo svesni da naša verovanja upravljaju našim životima i da ono što mislimo to i postajemo. Važno je šta svako od nas misli i u šta veruje. To postaje naša realnost. Skupljam ideje ovde na Goi, ovde sam blagoslovena time što svakog dana mogu da se šetam pored mora dugačkom plažom (takozvana walking meditacija), onda mi dolaze raznorazne ideje koje posle zapisujem i razrađujem. Razvila sam mentorship program koji pomaže onima koji žele da napišu svoje knjige, naravno da sad vidim da se to lagano pretvara u knjigu “A zašto i Vi ne biste napisali knjigu?“… Ali isto to se događa i u Srbiji na mom ranču,tako da bih rekla da mi je inspiracija priroda a to me i osnaži. Bašta me je naučila mnogo čemu, baš kao i more. Tome da je promena jedina konstanta, i što se više stvari menjaju, više ostaju iste.

ALL WORK AND NO PLAY. KOLIKA JE ZAPRAVO ULOGA ZABAVE PRI RADU?
Ima verovatno 15-20 godina od kada sam napisala taj tekst All work no play jer sam tada radila razne stvari u kojima nisam toliko uživala. Mislila sam da tako treba. Kad se radi, treba da se mučiš a ne da se zabavljaš. Dobro je da sam tad krenula u istraživanje te je onda sve postalo No Work All Play. Kad radiš ono što voliš, to nije posao, nije muka teška i nemaš osećaj da ti vreme prolazi uzalud i besmisleno. To ne znači da nećeš provoditi sate, dane ili godine u vrlo produktivnim procesima i projektima. Imati neprospavane noći, kombinaciju anksioznosti i uzbuđenja, nestrpljivost, zbunjenost, ponekad besneti i biti nervozna ali isto tako i nigde radije ne biste bili nego u svom “poslu“.
Ljudi sa kojima volim da “radim“ su oni sa kojima bih inače pila kafu, stoga rad postaje zabava i zabavan posao. Odavno već ne delim sedmicu na radne dane i vikende pa se uvek iznenadim kad mi neko poželi lep vikend ili se žali na nedelju jer je sutra ponedeljak i ne voli da ide na posao. Ko nas tera da to radimo sebi? U redu je da se zabavljate i radite u isto vreme. Isto tako je i moguće. Kad date sebi dozvolu. Sa strane verovatno izgleda kao da nikad ne radim. Ili uvek. Zavisi od posmatrača. Što se mene tiče, moj posao je da se igram.

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI?
U svim mojim knjigama ima dovoljno predloga za dalje čitanje, slušanje i gledanje. Kao i na sajtovima.

POSTOJI LI PROVEREN RECEPT ZA PRAVI BALANS U ŽIVOTU, SPOKOJ I MIR?
Postoji. Umreš i onda si u savršenom balansu. A do tada igraš u ritmu života. Malo samba, malo cha-cha-cha, malo tango, mala pauza pa onda opet u disko. Mislim može i kolo, jednako je divna metafora.

DA LI SREĆA MOŽE DA SE DEFINIŠE?
Happiness is a state of mind.