U ovoj nedelji Madlenianum emituje dve moderne komične opere, opere o dve potpuno jedinstvene žene: Ritu Gaetana Donicetija i Anželik Žaka Ibera, pod dirigentskom palicom Vladimira Kranjčevića i u režiji Stefana Sablića.
U obe opere glavne junakinje su žene, iako su nastale u dva različita istorijska, stilska i muzička vremena, ono što ih spaja su komičnost, duhovitost obrade tema i lakoća komunikacije sa publikom. Nijedna od njih nije melodramatična heroina, već su obe žene kojih muževi žele da se oslobode.
U petak za praznik 1. maja emitovaće se balet neobične lepote sa harizmatičnim Konstantinom Kostjukovim kao Vaclavom Nižinskim, autor Gordan Dragović ga je nazvao koreografskom aleo dramom u kojoj je hronološki i simbolički gradio mozaik jedne harizmatične ličnosti uz pomoć efektivnih sredstava, a pre svega moderne koreografije Krunislava Simića. Predstava Nižinski – Zlatna ptica je u NIN-u proglašena za najbolju baletsku predstavu u 2001. godini, a gostovala je na NOMUS-u u Novom Sadu i na međunarodnim muzičkim festivalima u Varni, Bugarska (2002), Sankt Peterburgu (2003) u čast jubileja tristogodišnjice grada i Budimpešti (2004).
U nastavku večeri biće emitovan i dokumentarni film Zlatna ptica – Potret za biografiju Konstantin Kostjukov, o nastanku ove predstave i njenom gostovanju u Petrogradu.
Kao poslasticu za ovaj dugi vikend, Madlenianum će emitovati melodramu Doručak kod Tifanija, premijerno izvedenu 26. marta 2011. Dramatizaciju romana Trumana Kapota potpisuje Milena Bogavac, a režiju Ana Radivojević Zdravković. Zvezde ovog projekta su svakako Dubravka Mijatović kao Holi Golajtli i Marinko Madžgalj kao njen partner Fred. Ovo je prvi put da su zaigrali zajedno na daskama koje život znače, a privlačnost između ova dva i životna partnera vidljivi su u svakoj sceni. Drama će biti emitovana u nedelju 3. maja u 19.30 časova.
Spojene na neobičan način, Rita i Anželika korespondiraju ne samo svojom tematikom i libretom već i na mnogim drugim planovima. Iberova Anželika se doživljava kao nadgradnja Rite, modernijeg je muzičkog jezika, novijeg vokalnog izraza, razigranija verzija Donicetijeve opere nastale u prethodnom veku. Ljupkost, perlasti vokalni jezik i nenadmašna Donicetijeva muzikalnost, posebno u virtuoznim arijama i ansamblima, uvek plene publiku i vraćaju je najboljim temeljima italijanske romantičarske opere. Skoro vek hronoloških i stilskih razlika, tačnije 85 godina od nastanka jednog i drugog dela, spaja i premošćuje isti rediteljski potpis, a razlikuje sve ono što čini opersku čaroliju večitom. U obe opere tema je teška ženska narav. Ali, kako su u komičnim operama završeci uvek duhoviti, poletni i optimistički, tako je i u ovim delima. Obe opere su kamernog tipa, jednočinke, sa nevelikim brojem lica koja učestvuju u radnji. Obe omogućavaju reditelju da se razmahne, jer je naše vreme u njima otkrilo i prepoznalo srodnu umetničku i društvenu klimu, drugačiju od doba kada su nastale. Obe jednočinke nose prvi potpis pariske scene, gde su premijerno izvedene i podsećaju na teatarski žanr vodvilj. Veliki majstor italijanske opere Gaetano Doniceti veoma je cenjen i prihvaćen u našem vremenu, posebno po svojim komičnim operama, dok francuski kompozitor Žak Iber u ovoj operi poseže za različitim muzičkim stilovima, čak i za džezom, i tako u melanž maniru pokušava da oboji različite nacionalnosti Anželikinih kupaca i udvarača. Opera je zamišljena kao farsa i kao parodija, elegantna ali drska, akademski sročena no i veoma ironična, na momente i sarkastična, nikada ne prelazeći dobar ukus, o čemu se kompozitor veoma starao. Premijeru u Srbiji opere Rita i Anželika imale su marta 2010. godine kada su na scenu postavljene u saradnji sa Operom b.b. iz Zagreba. Emitujemo opere sa kompletnom našom podelom, a Ritu i u novom rediteljskom ruhu Stefana Sablića, u ulozi Rite pojavljuje se Sanja Kerkez, a Anželik Snežana Savičić Sekulić, sa kojima je urađen intervju povodom ovog emitovanja. Obe predstave su pod dirigentskim vođstvom maestra Vladimira Kranjčevića, čija je visoka reputacija garant izvođačkog uspeha.
Harizmatična, kontroverzna i enigmatična ličnost Vaclava Nižinskog nije ni mogla biti drugačije predstavljena nego u formi aleo drame – nizom dramatičnih numera koje tako plastično sa autorovim osećajem za hijerarhiju: vreme-prostor-pokret-zvuk-svetlost-znak, opisuju život, susrete, odnose, ali i psihu „Boga igre” kako su često zvali Vaclava Nižinskog. Gordan Dragović koji je pisao libreto i radio inscenaciju napravio je izbor muzike, koja ide sa trake, u valerima gde se pretapaju solo-klavir i tutti atmosfera, dočaravajući uzbudljive segmente iz života Nižinskog. Koreografska rešenja Krunislava Simića su moderna, izražajna i simbolička. U scenama se ističu solistički nastupi Konstantina Kostjukova u naslovnoj ulozi, a po lepoti i dramatičnosti se izdvajaju dueti Nižinskog i njegovih partnerki: Bronjislave Nižinske (Gordana Simić), Tamare Karsavine (Ana Pavlović) i Romule de Pulski (Duška Dragićević), dok ansambli različitih formacija, u kojima učestvuju solisti kao i vodeći članovi ansambla Narodnog pozorišta, boje atmosferu uzbudljivog ali tragičnog života ovog velikog umetnika.
Kako je u svom dnevniku rekao V. Nižinski:
Umetnik se odriče celokupnog svog života zbog umetnosti. Ja sam čovek pokreta, a ne čovek mirovanja. Aplauz nije mišljenje – on je izraz ljubavi publike prema umetniku. Ja volim aplauz i znam njegovu vrednost.
Višemesečni rad na ovoj predstavi kompletnog ansambla i vrednih saradnika Gordana Dragovića, Jasne Dragović, scenografa i Ljiljane Orlić, kostimografa, doneo je frenetične aplauze na premijeri 30. novembra 2001. godine, kao i na gostovanjima na prestižnom festival u Varni, u Budimpešti i u kolevci baleta Sankt Peterburgu. Svakako velika zasluga za ovaj aplauz pripada prvaku Konstantinu Kostjukovu koji je virtuozno i emotivno izneo lik Vaclava Nižinskog, a o tom iskustvu u radu na predstavi publika će moći da pogleda u dokumentarnom filmu Tatijane Rapp Zlatna ptica – Prilog za biografiju Konstantin Kostjukov koji se emituje odmah posle predstave u petak 1. maja.
Čuveni Kapotov roman Doručak kod Tifanija je našao svoju mesto ne samo na daskama Madlenianuma u Zemunu, nego u srcima publike koja je hrlila da pogleda ovu melodramu tako fino ispričanu kroz rukopis Ane Radivojević Zdravković, u kome su joj svakaoko pomogle lako pevljive melodije kompozitorke Aleksandre Kovač, koje su izdate na disku kao deo programa predstave, inspirativna scenografija Koste Bunuševca i tako prepoznatljivi i elegantni kostimi modne dizajnerke Dragane Ognjenović.
Holi je bila uloga koja je obeležila karijeru Odri Hepbern i zahvaljujući tom liku i božanstvenim Živanšijevim kostimima, ona je postala i ikona stila. Kao i Kapotov roman, i film u režiji Blejka Edvardsa ušao je u antologije i svojom slavom zasenio slavu fantastičnog romana. Time je odgovornost čitavog autorskog tima bila veća dad a svoje autentično viđenje ove melodrama. Dubravka Mijatović svojim talentom, šarmom i pojavom, je bila prva podela za antologijski napisanu ulogu. Marinko Madžgalj, jedan od najangažovanijih i najdarovitijih glumaca mlađe generacije, muzičar i šoumen, svojom harizmom je bio ravnopravan partner Dubravki Mijatović, s kojom u ovoj predstavi prvi put igra zajedno. U ovoj zanimljivoj igri im se pridružuju: Mina Lazarević, Nikola Bulatović, Milica Janketić, Nenad Ćirić, Branislav Zeremski, Srboljub Milin, Marko Nikolić mlađi, Ana Simić, Violeta Mitrović i Zinaida Dedakin.
Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave.
