Pre više od deset godina došlo je do otpočinjanja transformacije materije kada su dvoje ljudi igrom namernih slučajnosti došli do zaključka da zajedno mogu da stvore Magnum opus, odnosno, u ovom konkretnom slučaju – da oforme bend. Tako je došlo do uspostavljanja automatskog procesa koji se sastoji od širenja zvuka synth-a kroz etar na sam pomen jednog gotovo zaboravljenog simbola rane ćirilice. Oni koji su odgovorni za nastanak ovog (nad)prirodnog fenomena su Aleksandra Stojanović i Nemanja Stojanović, koji, pored toga što su real life partners, zajedno čine bend koji nosi naziv YusYus. Stara latinska izreka „nomen est omen” može se u svom punom značenju primeniti na naziv ovog benda, pošto oni zaista jesu iz godine u godinu duplirali svoje prisustvo kako na prostoru Balkana tako i na prostoru čitave Evrope, te se ne mogu do kraja podvesti pod bilo koju teritorijalnu odrednicu već bi se najkonciznije moglo reći da su oni jedan evropski bend poreklom iz Subotice. Više o njima ćete imati priliku da čujete direktno od Aleksandre i Nemanje u nastavku.
Da li je vaša umetnost proizašla iz vaše ljubavi ili vaša ljubav iz vaše umetnosti, odnosno – kako je sve počelo i koliko je za vas bilo izazovno podvesti privatno i poslovno pod jedan pojam?
Nemanja: Sve je počelo na klupi u Dunavskom parku u Novom Sadu, na leto 2012, kad smo dobili realizaciju da smo kadri za sopstveni minimal synth bend, i da će nas definitivno zbog naše muzike zvati promoteri širom Evrope da idemo i nastupamo. YusYus je definitivno proizvod naše ljubavi, i taj tehnički deo oko privatnog i poslovnog mi je bio prirodan.
Aleksandra: Podvođenje privatnog i poslovnog nije bilo izazovno. Naše uzajamno slaganje se prelilo i u muziku. Prirodno smo se dopunjavali, kako u stvaranju muzike, tako i u nastupima i svim ostalim elementima YusYus-a. To „poslovno” je nadograđivalo i naš privatni odnos.
Zbog čega se bend zove baš YusYus?
A: Bend je nastao 2012/13 u vreme plodnosti witch house-a. Vizuelni identitet bendova tog vremena se izražavao kroz okultne simbole, horor, alhemiju; svi su imali momenat mističnosti. Tragala sam za starim simbolima sa ovog podneblja, sa kojima bismo mogli da se poistovetimo i koji bi nas inspirisali da stvaramo. Naišla sam na simbol iz rane ćirilice i glagoljice, a to je malo (Ѧ) i veliko Yus (Ѫ). Poslala Nemanji na messenger, izgovorila dva puta Yus, and the rest is folklore.
Osim vas dvoje, naravno, postoji li i još članova vašeg šireg tima?
N: Naravno, imamo saradnike koji su doprineli kalibru koji nosi YusYus, i to su Jaka Neon moj mentor iz Ljubljane koji je stvorio vizuelni identitet benda, tu su Luka Kurjan i Nikola Kos iz Zagreba i cela Ciklorama ekipa sa kojima smo radili audio produkciju za bend. Pored njih bitnu ulogu igra fotograf Filip Rađenović.
Kako biste vi šire definisali minimal synt kao (pod)žanr i da li svoje muzičko stvaralaštvo nužno podvodite pod ovu klasifikaciju?
N: YusYus je definitivno minimal synth bend, a klasifikacija žanra je bukvalno minimalna muzička forma za maksimalnu umetničku ekspresiju.
A: To je kao da Joy Division umesto električnih gitara i bubnjeva koriste sintisajzere i ritam mašine. Vrlo precizna, laboratorijski izdvojena emocija. Izražena kroz zvuk, reči, performans i ne treba mu ništa više – to je za mene minimal synth.
Kako izgleda jedan vaš dan u toku stvaralačkog procesa i šta radite vremenu koje čini most između nastanka dve pesme?
N: Muziku stvaram samo u zanosu inspiracije i kad se sklope kockice da odem u studio i da se nateram da sednem da radim. Stvaranje je jako intuitivno i prirodno bez pritiska, i kad se ubacim u momentum pesme lako same dolaze, a između pesama se dešava život.
A: Muziku stvaram pred pucanje i kada nakupljene životne utiske sublimiram u tekst.
Vaš sastav potiče iz Subotice ali glas o njemu proširio širom Evrope. U kojim ste sve evropskim gradovima imali priliku da nastupate i koji je to na vas ostavio najveći utisak?
N: YusYus razlikuje od drugih bendova to što mi imamo jasan stav, jak vizuelni identitet i znamo šta hoćemo. Svirali smo zaista sirom Evrope: Ščećin, Berlin, Amsterdam, Brisel, Minhen, Beč, Ljubljana, Madrid… ali najveći utisak na mene je ostavio koncert u kultnom klubu Paradizo u Amsterdamu.
A: Prva asocijacija mi je Amsterdam i klub Paradizo – ne može da se poredi ni po čemu ni sa jednim drugim nastupom. Počevši od lokacije, kišovito-hladnog-otkačenog grada u koji smo stigli, pa do kultnog kluba u kom smo svirali, i publike koja ima potpuno drugačiji odnos prema nastupu, zbog čega se i muzika se konzumira na totalno drugačiji način. To su doživljaji koji kad ti se dese, redefinišu sve što ti je to tad bilo poznato.
Evidentno je da je vetar vašu muziku raspršio na sve strane, ali jedan od, uslovno rečeno, najvećih nastupa ste ipak imali u našoj prestonici u klubu Drugstore kada ste nastupali kao predgrupa beloruskom bendu „Molchat Doma”. Kako je došlo do ovoga i kakve vas uspomene vežu za ovaj nastup?
N: Naši prijatelji Andrea i Alkesa iz Noćnih Mora, su iz tog našeg minimal synth miljea, i oni su osetili da je jedina grupa dostojna da svira sa Molčat Domom, u tom trenutku, bio YusYus. Nekako sve je to bilo jako prirodno, a mogao bih reći i očekivano. Meni jedan od jačih utisaka je bio period pre koncerta kad smo Saška i ja danima igrali igricu „Air Force”, jer nas je uhvatila frkica, pa smo hteli da ne razmišljamo toliko o tome.
A: Taj nastup pred par hiljada ljudi je bio kao ulaženje u vrtlog elegije. Sila koja nosi. Osećaj koji moraš da doživiš da bi razumeo.
Kako biste prokomentarisali underground scenu u Srbiji?
N: Scena je odlična. Naravno Beograd je grad za sebe, ali se preliva na ostale centre u Srbiji. Odlična stvar je što je došlo dosta Rusa koji su scenu iz Moskve preselili u Srbiju, i tako podigli lestvicu kvaliteta koja utiče i na domaće bendove. Ali i bez toga, zaista imamo odličnu scenu obuhvaćenu oko kompilacije Hali Gali i kolektiva Kišobran.
Da li pored muzike zajedno učestvujete u stvaranju ili prosto gajenju afekcije prema nekoj drugoj grani umetnosti?
N: Bavim se grafičkim dizajnom i dizajnom digitalnih proizvoda (ui/ux) na to takođe gledam kao umetnički izraz, a pored toga eksperimentišem sa kreativnim kodiranjem i audio/video instalacijama.
A: Moja prva ljubav je crtanje, ceo život se izražavam kroz taj medij. U skorije vreme sam počela da delim svoje creepy cute digitalne ilustracije na svom Instagram profilu.
Imate li i neke samostalne projekte?
N: Pored YusYus imam svoj DJ projekat „Neomodern” i solo projekat „Topolis” sa kojim sviram minimal synth. Takođe ja sam Art & Program direktor multimedijalne platforme Sxablon, i kustos Sxablon galerije.
A: Takođe imam svoje DJ act „Klassix Killix”.
Kako biste našim čitaocima objasnili šta je sxablon i za koga je sve namenjena ova platforma?
N: Sxablon platforma je pre svega platforma za saradnju na evropskim projektima u domenu kulture. A platforma neguje savremenu umetnost i elektronsku muziku stvarajući program na kom se publika oseća moćno, sigurno i inspirisano da urade nešto dobro za sebe nakon žurke.
Koji biste drag album, film, knjigu i klub dali kao preporuku za naše čitaoce?
A & N: Film koji smo skoro gledali i koji je ostavio utisak je „Ghost Town” with Ricky Gervais.
Knjiga: „Nova Sredina” Igor Šumov
Album: Linkin Park – Hybrid Theory
Šta biste poručili onima koji su tek na početku građenja umetničke karijere?
N: Istražite proces donošenja odluke „Design Thinking”, pročitajte intervju od mog prijatelja Lag-a gde piše o tome. Takođe, pronađite kolektiv kome biste se pripojili. Budite iskreni u tome što radite i imajte jak vizuelni karakter.
Gde vas publika može čuti u skorije vreme i da li je moguće vašu muziku čuti i van scene, odnosno da li su vaši albumi/ploče u prodaji i gde?
N: Albumi i ploče su rasprodati davno. U Junu 2023. smo obeležili 10 godina YusYus-a zajedno sa bendom Balans u Ljubljani, i trenutno nemamo planove da nastupamo nigde osim da uradimo novi album.
I za kraj, da li biste nam otkrili na čemu trenutno radite i šta sve možemo da očekujemo od vas u budućnosti?
A&N: Možda bebu.
