U Jugoslaviji se dobar dizajn smatrao potrebom i to je bio još jedan izuzetak u odnosu na druge zemlje socijalističkog uređenja, gde su prodavnice više nalikovale na kasarne, a kasarne bile pune vojnika, jer se hladni rat svima uvukao u kosti. U Jugoslaviji se živelo lepo pa su i Made in YU stvari izgledale „radosno”. Dizajn je obilovao bojama, šarama, kreativnim logotipom, tipografski jednostavan ali upečatljiv.

Tekst: Nikola Todorić

Dobar dizajn doneo je i nove potrošačke navike. Trošilo se više i svi su želeli da imaju ono što je u trendu. Svakodnevnica je sve više počinjala da liči na svakodnevnicu moderne zemlje, posebno u velikim gradovima.

Goroslav Keler, poznati stručnjak iz oblasti industrijskog dizajna napravio je listu od 25 najboljih proizvoda. Kriterijumi su bili veoma visoki. U obzir je uzimao međunarodna priznanja, uspeh na tržištu, prilagođenost proizvoda običnim ljudima, praktičnost i promovisanje jugoslovenske kulture u svetu.

YUGODOM – jedinstveni boravišni muzej

Prvo mesto, gotovo van konkurencije osvojila je čuvena REX stolica Nika Kralja koju su plagirali mnogi. Niko Kralj je pravio sklopiv, lak, funkcionalan, izdržljiv i udoban nameštaj koji je odgovarao malim stanovima srednje klase.

Još jedan simbol svakodnevnog života i fantastičnog dizajna bio je kiosk K-67, gde se kupovao doručak, viršle u bajatim zemičkama, lozovi, novine, cigarete, tramvajske karte, cveće. Dizajnirao ga je tek diplomirani arhitekta Saša Mehtig. Zamisao je bila da svi budu crvene boje, kao što je svaki dabldeker u Londonu crven i da tako postane simbol modernizacije. Ime je dobio po godini kada je postavljen, 1967. Bio je modularan i mogli ste od njega poput sklapanja Lego kocki da stvarate prostore različite veličine i namene. Izrađivan od jakog poliestera i poliuretana u stilu japanskog arhitekte Kišoa Kurokave i predstavljen je kao dobar primer urbanističkog dizajna u britanskom časopisu Design 1971. godine, a danas se nalazi u kolekciji Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.

Iskrin telefon, Elanove skije, Jugo automobili, Fruktalovi sokovi, Alpinine cipele, Borovo – Startas patike, Ei tranzistori i gramofoni, Magnohromovi bojleri, Končarove grejalice, Girmini mikseri, Obodinovi zamrzivači, Gorenje frižideri i fenovi za kosu, Jasenove dnevne sobe, Šipadove drvene komode, Unisove pisaće mašine, Vatrine baterijske lampe, lusteri EMI Poljčane, Rogove Poni bicikle, posuđe iz Celja, kristalne čaše iz Zaječara, Varteks hlače, Tigrove gumene čizme, Borosane Branka Strinovića, Kluzova odela, haljine Aleksandra Joksimovića danas se ponovo sakupljaju i prikazuju u brojnim galerijama na Instagramu, elementima jugoslovenskog dizajna se opremaju hoteli, otvaraju novi mali muzeji, priređuju izložbe, a inspirisani istim brojni autori pišu i štampaju monografije.

Restaurira se čak i lutka sa likom Lepe Brene ili posteri Dana mladosti, kao i oni sa 14. vanrednog kongresa SKJ, koji je bio početak kraja Jugoslavije. Traže se novčanice sa likom livca iz rudnika u Zenici Arifa Heralića, traže se ploče sa dizajnom Igora Kordeja ili fotografije Goranke Matić EKV-a i Slađane Milošević na kojima ona izgleda kao Susi Su. Čak je i porno fotografija Bate Patrnogića na dizajnu omota albuma Vesne Zmijanac Svatovi, doprinela emancipaciji i osvajanju seksualnih sloboda žena. Sve je to bila borba protiv malograđanskog, refleksija promene života, prikazivanja Jugoslavije u što sjajnijem pakovanju.

Lutka: eksponat sa izložbe Lepa Brena – izvor

Verovatno je zbog toga luster u hotelu koji nosi ime nekadašnje velike države bio toliko veliki, a zgrada SIV-a ličila na muzej savremene umetnosti koji kao da je izgradio Le Korbizje.

Foto: Dušan Đorđević

I baš u tom rasponu, od kioska sa viršlama, preko dekoltea Vesne Zmijanac, pohotnog hvatanja za dupe u maniru glem roka na albumu Šta bi dao da si na mom mjestu Bijelog dugmeta koji je dizajnirao Dragan S. Stefanović, pa sve do Lubardinog Puta u kosmos prikazanog u SIV-u (koji nisu industrijski dizajn, ali predstavljaju njegove unikate), razvijao se identitet našeg naroda, toliko raznolik i neujednačen da je sasvim jasno da nikada nije mogao biti samo jedno. I zato je toliko dobar.