Nekoliko uvodnih napomena: Buvljake o kojima pišem zovem okolobeogradskim, ne zato što je Beograd centar svih. Beograd je samo moja polazna tačka, pa i Najlon pijacu u Novom Sadu, voljeni zagrebački Hrelić ili buvljak u Podgorici, na koji nikako da stignem, sebično i neprimereno ponekad nazovem okolobeogradskim buvljacima. Pišem vam o buvljacima. Međutim, ako pogledamo definicije, često zapravo govorim o zelenim pijacama, koje iznad svega snabdevaju i hrane veliki broj ljudi. No, među pijačnim tezgama i rashladnim vitrinama, na kaldrmisanim podnim aranžmanima nude čitava sazvežđa malih predmeta, kako ih je Leonid Šejka nazivao. A mogli bismo da kažemo i da na ovim pijacama odoleva blistava sekcija, koju od milošte zovem „đubre“, sa kojom se sudarite kao sa prošlošću, nečijim izgubljenim detinjstvom ili zemljom koja ne postoji.
GDE?
Kalenić pijaca se nalazi u središnjem delu gradske opštine Vračar u Beogradu, na trouglastom platou između Njegoševe, Maksima Gorkog i Viške ulice. Buvljačka sekcija zauzima prostor okrenut ka zgradi opštine: otprilike poslednjih pet redova tezgi, prostor oko česme i pijačnih kontejnera, a povremeno prostirke sa robom savladaju granice pijace i osvoje obod Viške ulice. Na zemljište koje je beogradski bogataš i dobrotvor Vlajko Kalenić zaveštao gradu 1907. godine, prve prodavce su žandarmi sproveli 5. oktobra 1922. sa trotoara Cvetnog trga. Čini se da i danas taj trotoar često, u nedostatku novca za zakup tezge i nedostatku mesta, postaje ravnopravni poligon za prodaju.
KADA?
Kalenić pijaca radi svim danima u nedelji od 6 izjutra do 5 popodne. Ako ste planirali obilazak buvljačke sekcije, u suprotnosti sa zlatnim pravilom klasičnog buvljaka poput zemunskog ili pančevačkog, nepotrebno je probuditi se u svitanje. Sedam izjutra je za Kalenić prerano, idealno je pojaviti se oko 10 – 11 sati, no tajming dolaska nije preterano važan. Prodavci se smenjuju do oko 4 popodne, a onda postaje sve tiše i svedenije. Na pločniku zaostane još poneki trag putovanja kroz vreme poput praistorijske etikete dalmatinske trikotaže ili ostatak supe iz kesice u plastičnoj čaši 0,5 pijačnog prodavca.
Ukoliko pričamo o idealnim vremenskim prilikama za obilazak i sezonalitetu, ovde vreme ne postoji. Kalenić je bio obeshrabrujuće pust jedino tokom korona karantina 2020. i nekoliko dana štrajka pijačnih prodavaca zbog fiskalizacije 2022. godine. Inače, „đubre“ sekcija odoleva vetru, snegu, pljuskovima, zagađenjima, državnim praznicima, svecima, nevremenima na plus 40 i minus 5. Odoleva važnosti vremenskog trenutka. Kad tezge preplave bunde i jugoslovenski Yassa skafanderi, a na metalnu ogradu prodavci prislone retke očuvane Elan skije, znam da će zaista zima jer je Kalenić najavljuje. Iako, često nisam baš sigurna u kojoj smo kalendarskoj godini.
GLAVNI DAN?
Ili zašto ja mislim da je ponedeljak poseban dan za Kalenić?
Ponedeljkom Kalenić ima drugačiju dinamiku i raskoš, koju nikako ne očekujete prvog dana nakon vikenda (znamo da su dani vikenda najvažniji za pijacu). Čini se da jedan deo prodavaca na Kalenić dolazi samo vikendom. Oni ponedeljkom onda prodaju „cele tezge“ drugim prodavcima jer im se ne isplati da vukljaju robu nazad i imaju sve isto narednog vikenda (računaju na lov nove robe u toku nedelje).
Drugi mogući razlog su čistke i generalke po domovima koje se uglavnom dešavaju vikendom (neretko nedeljom). Zbog toga kontiš ulovi dominiraju ponedeljkom te, ako ste te sreće, zateći ćete prosute čitave kućne biblioteke i neželjena nasleđena porodična blaga. Ne zaboravite samo da kopači kontejnera često nisu pijačni prodavci pa svoje iskopine često prodaju deo po deo, dok se sve ne razgrabi. Otud fenomen rasute kolekcije: obavezno obiđite sve tezge u nadi da ćete kompletirati ono što tražite.
Poslednji razlog je činjenica da „zeleni deo“ pijace ponedeljkom radi u manjem obimu i da redovni prodavci „đubreta“ često uzimaju ponedeljak za odmor i eventualni dolazak u ulozi kupaca, ne bi li malo obnovili svoju ponudu. To ostavlja prostora iznenađenjima i novim rekreativnim prodavcima sazvežđa malih predmeta.
Kako god, propuštanje ponedeljka često ne znači da ćete propustiti neki ulov, ali je velika šansa da ga propustite za male novce. I najvažnije: nemojte se razočarati ako ništa ne nađete. Na kraju dana, to vam je pijaca. Nepredvidljiva igra i neuhvatljivo kruženje „đubreta“. Dođite da osetite energiju i izvežbate obuzdavanje sveprisutnog konzumerističkog duha.
ŠTA?
Robu nikako ne bih delila sezonski, iako je činjenica da nekakav sezonalitet postoji, čak i momenat poput „rasprodaje“ zimskih šubara u proleće. I naravno da su gumene čizme u kišni dan petostruko traženije i skuplje.
Radije vam nudim drugačiju klasifikaciju:
• Kontejner roba – „đubre“ koje prodavci ili njihovi dobavljači iskopaju iz kontejnera, nalazi se na tezgama najčešće nesortirana, u lepoti sveopšteg haosa i neretko prljavštine. Kako se do nje dolazi stazama slučajnosti (mada se zna u kojim je delovima grada „kvalitetnije đubre“) i bez mnogo ulaganja (osim ako nije otkupljena od profesionalnog motorizovanog snabdevača), prodaje se za neverovatno male, gotovo obesmišljene novce. Kada ste poslednji put čuli da nešto košta 50 dinara? Kontejner roba je forma najnaivnijeg nužnog postojanja na pijaci. Toliko lako osvojiva da je nebitna. Prodavci uglavnom ne znaju šta tačno sadrži. Često putuje od tezge do tezge, opstaje gotovo nevidljivo, u gomili. Katkad je obiđu oni sa uređenijim tezgama koji „znaju šta prodaju“, prebirajući ima li kakve vrednosti, ne bi li je otkupili, očistili i udahnuli joj novi život. Ovaj tip robe zahteva strpljenje i sistematičnost, vežba vam sveobuhvatni pogled i uočavanje detalja. No, ne treba vas zavesti da je tako jeftino i prljavo, kontiš „đubre“ nužno i bezvredno. Ima taj jedan čaršav na Kaleniću sa uvek sveže iskopanim dečjim knjigama. Doživljavam ga kao istureno odeljenje gradske biblioteke, na koje često svratim sinu po knjigu.
• Fensi „đubre“ tzv. Nemačko – roba inostranog porekla, smisleno upakovana u velike karirane torbe i dobačena preko granice. Ima raznih kategorija, od odeće i šminke, preko igračaka i malih kućnih aparata do pribora za slikanje. Dominiraju brendovi tzv. brze mode, ali se često naleti i na komade high end fashion brendova poput Balenciaga patika ili Burberry mantila. Reći ću vam samo da Kalenić ima svoju Petu aveniju, ali i „zvaničnog zastupnika“ danskog Flying Tiger-a. Za ovaj tip „đubreta“ potrebno je izdvojiti veće novce, ali su i dalje cene osetno manje od onih u prodavnicama. Fensi „đubre“ opstaje pod okriljem mraka konzumerizma, koji halapljivo jede sve prošlosezonske trendove, oblike i boje. Činjenica je da roba uglavnom stiže iz Zapadne Evrope, pa na Kalenić nova moda ponekad stigne pre nego u beogradsku Zarinu prodavnicu.
• Kućno „đubre“ – selekcija koja se, pažljivo spakovana u omalenu kofer-torbu, iznosi posle 14h. Tada se tezge više ne plaćaju i deo jutarnjih prodavaca napušta đubre sekciju. Dolazi druga smena. Pijaca postaje otmenija, u manje tonova, svečanija. Na tezgama je pravo porodično blago. Ljudi tačno znaju sa čim su došli da se oproste. Šta ih nagna da za ništavno malo prodaju nešto svoje veliko, istorijsko, a da nije puka egzistencija? Ne znam. No, sklanjanjem ovih dragocenosti sa pijace, sprečavate da postanu tip 1 đubreta.
KAKO?
Ako uživate u obilaženju buvljaka, onda već dobro znate sve stare fore o ne preteranoj zainteresovanosti, obuzdavanju oduševljenosti kad uočite dugo željeni predmet, neophodnosti cenkanja i premišljanja. Zbog toga vam dajem drugačije predloge. Izletujte na pijacu, ne samo da biste nešto kupili. Hodajte, razgovarajte sa ljudima, osetite kako se društvo raslojava. Upamtite, nekome je tezga mali porodični biznis. Vratite se na trenutak u prošlost, setite se u kakvom je mlinu deda ručno okretao zrna kafe. Onda se zaustavite u sadašnjem trenutku. Otvorite nasumičnu knjigu, pročitajte posvetu. Kupite neki dečji crtež i okačite ga iznad radnog stola. Budite nekome prvi kupac, onaj koji donosi sreću i ulovite predmet „na sefte“. Pogledajte ga ponovo i dodajte mu još neku vrednost, izvan one praktične, upotrebne. Barem jedna stvar na pijaci počinje danas sa vama sve iz početka.
Autorku teksta Mariju Kosić, pratite na Instagram profilu Dobre brlje i Buvljak i renesansa, a nove vodiče za buvljake možete naći u našim mesečnim izdanjima Plezira.
