Nekoliko uvodnih napomena: Buvljake o kojima pišem zovem okolobeogradskim, ne zato što je Beograd centar svih. Beograd je samo moja polazna tačka, pa i Najlon pijacu u Novom Sadu, voljeni zagrebački Hrelić ili buvljak u Podgorici, na koji nikako da stignem, sebično i neprimereno ponekad nazovem okolobeogradskim buvljacima. Pišem vam o buvljacima. Međutim, ako pogledamo definicije, često zapravo govorim o zelenim pijacama, koje iznad svega snabdevaju i hrane veliki broj ljudi. No, među pijačnim tezgama i rashladnim vitrinama, na kaldrmisanim podnim aranžmanima nude čitava sazvežđa malih predmeta, kako ih je Leonid Šejka nazivao. A mogli bismo da kažemo i da na ovim pijacama odoleva blistava sekcija, koju od milošte zovem „đubre“, sa kojom se sudarite kao sa prošlošću, nečijim izgubljenim detinjstvom ili zemljom koja ne postoji.
Tekst i fotografije: Marija Kosić
Gde?
Cvetkova pijaca (od milošte Cvetko) nalazi se u Bulevaru kralja Aleksandra, na broju 293, južno od zvezdarskog brda, na najistočnijem delu ranijeg vračarskog područja. Ako šetate od Trga Nikole Pašića bulevarom, Cvetko vas čeka nakon otprilike četiri kilometra mimohoda sa ljudima i izlozima, no možete sesti na buseve 46, 55, 79 ili tramvaje 5 i 7 i izaći na stanici Pijaca Zvezdara.
Od kada?
Pijaca kakvu danas znamo izgrađena je pre Drugog svetskog rata. Kada je 1948. nacionalizovana sva imovina beogradskog preduzetnika Cvetka Jovanovića, promenila je ime u Pijaca Zvezdara. Njegova zadužbina dodeljena je Ministarstvu prosvete, a kafana Vračarsko polje (čuvena Cvetkova mehana) preimenovana je u Kafana Smederevo. Iako čitav kraj svi zovu „Кod Cvetka“, nijedna ulica više po njemu ne nosi ime, a na broju Bulevar kralja Aleksandra 356, iza neprimetne kapije, živi porodica ovog nekadašnjeg ugostitelja i zadužbinara.
Zanimljivo je da je Cvetko najpre prodavao semenke kod Pravnog fakulteta, ubrzo otvorio piljaru u istom kraju, a od novca koji je zaradio, uspeo je da kupi zemljište na Zvezdari. Napravio je han sa štalama za konje i volove, u koji su svraćali putnici koji su prolazili put Smedereva, a zatim i kafanu. U zgradi nekadašnje Cvetkove mehane, prekoputa današnje pijace, sada se nalaze kladionica i pekara. Na ranijem Cvetkovom imanju, koje se prostiralo sve do Doma zdravlja Zvezdara, uglavnom su porodične kuće i šupe u koje pijačni prodavci odlažu robu.
Pijaca Zvezdara nedavno je modernizovana, natkrivena i osvetljena, što u kišnim i večernjim satima olakšava kupovinu domaćeg sira, cveća, rakije i vina, povrća i voća iz smederevskog kraja, Grocke, Umčara, Boleča i Vinče. U sudaru sa nemilosrdnim modernim (rekla bih da je granica figura Orke koju u vazduhu vidite sa ulice) opstaje podni aranžman buvljak sekcije i sekcija preprodavaca hrane, kafe, duvana, čarapa, kozmetike i najboljeg kesten pirea iz Mađarske. Opstaju sazvežđa malih neneophodnosti poput korena gaveza, mlade koprive, kese sveže izvađenih čičoka, zavežljaja lekovitog bilja, plastičnog cveća, čitave kućne biblioteke, prerasle stvari i odbačene dečje igračke.
Kada?
Cvetkova pijaca zvanično radi od 6 izjutra do 7 popodne, ali je radno vreme buvljačke sekcije drugačije i često nepredvidljivo. Zabava uglavnom bude gotova do 14h jer prodavci do tog vremena moraju da uskladište neprodatu robu u magacinske prostore pijace, kako je sutra, Jovo nanovo, ne bi dovlačili. Zato je najbolje planirati obilazak između 9 izjutra i podneva i birati sunčanije dane, bez oštrog zvezdarskog vetra, s obzirom da ovaj deo pijace nije natkriven. Prodavci od skoro plaćaju dažbinu za svoje parče poda pa se, unazad godinu dana, sirovi i prizemni gospodin Cvetko kultivisao u nalickanijeg vračarskog dasu. Činjenica da prodavci „moraju“ da ulože neke novce kako bi radili, od velikih haosa prosutih stvari na gomilu, napravila je manje haose. Ponekad čak možete videti robu za prodaju, sortiranu na improvizovanim stolovima.
Buvljak sekcija na primer 2018. godine nije poznavala ove vremenske okvire ni granice pijace. Ljudi su prodavali na travi izvan, duž okolnih ulica, do tramvajskih i taksi stajališta. Zaostajalo je mnogo đubreta od ovog neposlušnog marketa na otvorenom asfaltu pa su se ljudi iz kraja osokoljeni Komunalnom policijom dali na gašenje buvljaka. I „koronske“ 2020. godine deluje da je uspelo. Sada tek ponekad, osvane usamljena prostirka na travi izvan pijace, da li kao neizdrž, nemoć, propast ili bunt ovako uređenom sistemu. Koliko god da onoliko đubre i uništavanje travnjaka nije bilo razumno, gonjenje ljudi koji pokušavaju da obezbede parče hleba izgledalo je nemilosrdno. U sred komunalnih akcija, mogli ste da kupite stvar za 20 dinara pa se sad zamislite.
U unutrašnjosti pijace je na jednom zidu oslikan Bambi, simbol prodavnice konditorskih proizvoda koja se tu davno zatvorila, prekrečen u plavo do vrata, taman da mu je glava iznad „vode“. Nekad imam utisak da sa istim naporom diše cela pijaca.
Glavni dan?
Ili zašto ja mislim da ponedeljak nije pravi dan za Cvetkovu pijacu?
Za razliku od blistavog kalenićkog ponedeljka, ovde je ponedeljkom ujednačeno mirno. Izgleda da je ovaj dan za odmor solidarno odabrao dobar deo prodavaca zelene pijace, kao i većina zaposlenih na buvljaku. Čak i nekolicina okolnih manjih prodavnica ne radi ponedeljkom. Ponedeljak se čini glavnim danom za akcije Gradske čistoće, koje plato oko pijace održavaju urednim i čistim. Rekla bih da je vikendom ponuda buvljak sekcije najraznovrsnija.
Šta?
Ponuda je uglavnom tzv. kontejner „đubre“, lepotom slučajnosti pronađeno i iskopano ili otkupljeno iz kraja. Kako je obrt posetilaca manji, tako je i kruženje robe sporije pa isti predmeti često stanuju na pijaci nedeljama. Prva postava prodavaca je stalna sa, čini se, rezervisanim podnim mestima, ali naiđe tu i tamo poneki novajlija. Retko ko robu za prodaju dovlači iz inostranstva i retko ko, iako zapravo poseduje čitavo blago, smatra da prodaje antikvitete i nekakve dragocenosti. U skladu sa tim, cene su niske (uistinu, poslednjih godinu dana se oseti neznatan porast), da vam je neprijatno da se cenjkate. Češće iz ljubavi prema pronalasku, imate iskrenu potrebu da častite prodavca.
Kako je kontiš đubre nepregledno polje svakojakih iznenađenja, dešavalo se da na Cvetkovoj pijaci pronađem Jugokeramikine šolje, nove Borosane, ručno rađenu keramiku iz Konga, potpisan primerak Ale i bauke od strane Rastka Ćirića, pirotski ćilim, skandinavske Maguba klompe, maramu za nošenje bebe lokalnog brenda, pletene dečje stolice, poljske pozorišne lutke, ručno rađene cipele J.M. Weston francuske manufakture koja postoji od 1891. godine, ali se češće dešavalo i da ne pronađem ništa. Do pronalaska koječega ili ničega, stiže se istim putem. Pitanjem kako ste, je li vam danas hladno, šetanjem pogleda po prostirci sa ponudom, upijanjem boja i oblika, preispitivanjem opravdanosti kupovine. Jedino su putevi kojima predmeti stižu do Cvetka toliko različiti i daleki, eto mislite samo o putu tih francuskih cokula ili afričke vaze. Gde su one sve uopšte bile pre nego što su nama zapale za oko pa u ruke?
Ne dozvolite da vaš dolazak obeshrabri oskudnija ponuda. Vredi doći samo da ispratite završne poteze u pletenju vunenog džempera i kupite ga za smešne novce, častite se štrudlom sa makom ispred Maksija ili nabavite male vrećice lavande za osvežavanje ormara.
Kako?
Ako uživate u obilaženju buvljaka, onda već dobro znate sve one stare fore o ne preteranoj zainteresovanosti, obuzdavanju oduševljenosti kad uočite dugo željeni predmet, neophodnosti cenjkanja i premišljanja. Sad na trenutak zaboravite na sve to, pronalaske i kupovinu maknite iz primarnog fokusa. Predlažem da obilazak Cvetkove pijace bude samo deo vašeg izleta na Vračarsko polje. Neću vam reći da odigrate tiket u nekadašnjoj Cvetkovoj mehani, ali ću vam reći da popijete kafu u Kafeu kod Milana, posetite mesaru sa najzavidnijom kolekcijom kasica prasica u gradu, natočite paradajz sok-čorbu na broju 321, zavirite u luksuznu Titovu vilu na Jadranu (uvek će biti bar jedne knjige o Titu), zalutate u dvorište nekadašnjeg tekstilnog giganta Kluza. Reći ću vam da se učlanite u udruženje građana „Bez stresa molim“ pa prošetate do Kubanske, želim da verujem, najmanje ulice na svetu. Neću vam reći ni da usporite, ni da se ubrzate. Pratite sopstveni tempo i dišite, na trenutak udahnite sa celom pijacom duboko i glavom tik izvan vode. Baš kao Bambi, bar dok ga celog ne prekreče.
