Liderka, političarka, brokerka, borac za ženska prava, žena čiji su stavovi bili daleko ispred XIX veka u kome je živela i prva žena koja se kandidovala za predsednika SAD
Iako nije fiktivni lik, živela je život junaka Dikensonovih romana, okružena razvratom. Zlostavljanja i nomadski način života od nje su načinili jaku, čvrstu i dinamičnu ženu. Bila je žena ispred svog vremena, politička aktivistkinja i sifražetkinja. Rođena je u Ohaju, kao jedno od desetoro dece porodice Vudhal. Osnovnu školu upisuje u osmoj godini i uspeva da se zadrži u njoj nepune tri godine. Ostaje upamćena kao prva žena koja se kandidovala na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država – Viktorija Vudhal.
Spiritualizam i nomadski način života
Od mesta do mesta, od grada do grada Viktorija provodi svoje detinjstvo prateći oca koji je zarađivao tako što je prodavao prazne priče i varao ljude takozvanim lekovitim napicima. Viktorija i njena sestra su služile da upotpune priču tako što su proricale sudbinu i izvodile spiritualne performanse. Način života koji su vodili ostavlja dublje posledice po potonji život ove mlade Amerikanke. Kako ju je otac zlostavljao, Viktorija spas pronalazi u spiritualizmu. Vremenom će biti sve bolja i bolja, usavršavajući tehnike i metode posla koji pretvara u porodični biznis. Sa petnaest godina stupa u brak sa muškarcem dvostruko starijim od nje. Iako je nosio titulu lekara zapravo je bio alkoholičar, ženoljubac i zavisnik od droge i pretvarao je Viktorijine dane u krugove pakla. Jedanaest godina koliko je bila u braku predstavljaju jednu mračnu etapu njenog života. Iz prvog braka Vudhal ima dva deteta. Kako je muž sve novce davao na svoje zavisti, bila je prinuđena da radi duplo više kako bi izdržavala decu. Zbog toga je vremenom usavršavala svoje vidovnjačke sposobnosti, radeći i na tehnikama i metodama kako bi zadržala jedini posao koji joj je u tom trenutku bio dostupan. Bile su to godine kada je položaj žena bio na marginama i kada se do iole pristojnog posla jedva dolazilo. Jedino rešenje videla je u razvodu. Vremenom postaje pobornik slobodne ljubavi u pravom smislu te reči i slavljenja ženskog tela. Ubrzo staje na ludi kamen po drugi put sa čovekom koji deli ljubav prema spiritualizmu i slobodnoj ljubavi. Sredinom devetnaestog veka, samo nekoliko godina posle završetka Američkog građanskog rata, seli se u Veliku jabuku i započinje novo poglavlje. Oholost i oštrina u stavu i ponašanju koje stiče boreći se u detinjstvu za goli opstanak, konačno dolaze do izražaja.
Poglavlje Njujork: Nedeljnik i brokerska firma
U tom periodu njena sestra upoznaje političara Kornelija Vanderbilta koji im pomaže da otvore brokersku firmu. U to vreme bilo je nepojmljivo da žena poseduje akcije u jednoj firmi, a kamoli da ima i sopstvenu. Sestre Vudhal pokazuju umeće u investiranju i poslovanju, što je za mnoge iz krugova elite bila prava magija, pa su ih često nazivali začaranim posrednicama Sledeći korak je bio osnivanje nedeljnog časopisa Woodhull and Claflin’s Weekly. Bile su to godine kada štampa dobija na značaju i kada novinarstvo postaje profesija. Prva zvanična vest u formi koju danas poznajemo kao osnovnu faktografsku formu koja odgovara na pet novinarskih pitanja, nastaje u ovom periodu. Bila je to vest o ubistvu Abrahama Linkolna. Nedeljnik Vudhal imao je oko 20 000 pretplatnika. Slobodno se može reći da je bio levičarskog karaktera. U društvenim krugovima okarakterisan je kao glasilo sa najnaprednijim mislima. Prva engleska verzija Komunističkog manifesta štampana je upravo u ovim novinama.
Prvi ženski kandidat za predsednika države
I umesto da nastavi sa lagodnim životom, uživajući u prosperitetu koji su joj donosile novine i firma, Viktorija Vudhal odlučuje da se aktivno uključi u političku kampanju i bori se za najviše mesto u državi – mesto predsednika države. Time postaje prva žena koja se kandidovala za ovu poziciju, čime je otvorila put potonjim kandidatkinjama koje su se odlučivale na ovaj korak. Ne treba zaboraviti činjenicu da u tom trenutku, a u pitanju je 1871. godina žene još uvek nemaju pravo glasa, pa tako kandidatkinja Vudhal na dan glasanja nije imala mogućnost da glasa za sebe. Žene su pravo glasa na američkom tlu dobijale parcijalno i sporo. Devetnaestim amandmanom Ustava Sjedinjenih Američkih Država žene će dobiti pravo glasa na celoj teritoriji države. Feminističke ideje tada izlaze iz skrivenih podruma i bivaju sve glasnije u društvu. Bilo je nekoliko struja unutar samog pokreta, ali sve one su se borile za izjednačavanje položaja žena u društvu koje se posmatralo isključivo kao muško.
I žene su građani i imaju jednaka prava
Viktorija je vodila aktivnu kampanju. U jednom od svojih javnih nastupa branila je stav da žene već imaju pravo glasa i da to garantuje 14. i 15. amandman američkog Ustava kojim je deklarisano da su žene građani i da imaju pravo da učestvuju i u pitanjima kao što je oporezivanje, jer su i same predmet istog. Stav i čvrstina koju pokazuje ovim nastupom obezbeđuju joj lidersku poziciju unutar sifražetskog pokreta. Okosnicu njene kampanje čini zalaganje za jednaka ženska prava, regulaciju monopola, nacionalizaciju železnice, osmočasovni radni dan, direktno oporezivanje, ukidanje smrtne kazne i pružanje socijalne pomoći najugroženijim osobama u društvu. Bile su to poprilično progresivne ideje ako se razmotri politički i društveni kontekst. Pokret je kandiduje 1872. godine. Stranački protivnik u trci, Daglas, nikada se nije pojavio kako bi došlo do ravnopravnog duela. Čak ni na stranačkoj konvenciji. Postoje zapisi da je on podržavao protivkandidata iz Republikanske stranke, Granta, koji na tim izborima i pobeđuje. Na samom početku kampanje Viktorija uživa potpunu podršku članica pokreta, tada već značajnih imena u krugovima zagovornica feminističkih ideja. Tokom kampanje podrška postepeno opada. Tome doprinosi njena konstantna potreba da bude u centru pažnje, javna nastupanja i isticanje sebe u prvi plan. Članicama pokreta to počinje da smeta, te se nezadovoljstvo ispolava kroz odsustvo podrške. Ispostavilo se da su je dominantna priroda i velike ambicije koštali podrške, pa i pobede. Kao posledica gubljenja podrške njeno ime se nije našlo ni u publikaciji posvećenoj pokretu za ženska prava.
Dan izbora i zatvorska ćelija
Sa druge strane, način života koji je vodila obija joj se o glavu u ovom trenutku. Njeni liberalni stavovi po pitanju ljubavi i snažna podrška otvorenim seksualnim odnosima koji su tada bili sve, samo ne društveno prihvatljivi, nisu nailazili na razumevanje. Uslediće još teži period za mladu Vudhal. U jednom trenutku bila je prinuđena da spava u prostorijama redakcije jer nije mogla da iznajmi ni sobu u Njujorku. Njen časopis objavljuje priču o bruklinskom svešteniku Bučeru i njegovom lagodnom i svakako neprimerenom svešteničkom životu. Nažalost, to stvara bumerang efekat i ubrzo je njujorška policija zatvara. Viktorija dan izbora dočekuje u zatvorskoj ćeliji. Slobodno možemo reći da su ovo bili počeci negativne kampanje koja će u kasnijim izbornim ciklusima dobijati samo drugačiju formu Ime Vudhal pojavljuje se na izbornim listićima u samo nekoliko država. Tome su doprinele i kontroverze koje su pratile njen privatni život i afere koje su joj pripisivali, žuto novinarstvo kako su nazivali njene novine ali i previše otvoreno razmišljanje za jednu ženu. Njen način života nije bio u skladu sa društveno propisanim vrednostima i normama, a i odudarao je od religijskih normi što je u to vreme bilo od značaja, jer je religija bila jedan od važnijih stubova društva. Ono što je dodatno uticalo na njen poraz, osim toga što je žena, jesu svakako i njeni stavovi kada je reč o ekonomiji koji očigledno nisu bili po volji tadašnje elite, budući da je bila očigledan zagovornik komunističkih gledišta. Za američko društvo to je bilo neprihvatljivo. Prema zvaničnim podacima nije osvojila nijedan glas, međutim prema rečima mnogih istoričara taj podatak bi trebalo uzeti sa rezervom.
I’m a free lover
Svoje putešestvije nastavlja preko bare u Ujedinjenom Kraljevstvu. Svoj prvi javni nastup na engleskom tlu, održaće u školi gde će otvoreno govoriti o seksualnom životu i slobodi istog. Svog trećeg muža upoznaje upravo posle ovog predavanja. Nastavlja život u prirodi gde i otvara seosku školu. Viktorija napušta ovaj svet 1927. godine. Ostaje verna svojim idealima do kraja i ostaje verna slobodnoj ljubavi. Život ove progresivne i napredne dame bio je inspiracija mnogim potonjim umetnicima. Osamdesetih godina prošlog veka nastaje mjuzikl koji prati njen život, a komponovana je i opera o njoj.
Borbena do kraja. Snažnog karaktera, željna pažnje i publike. Liberalnih misli i velikih ambicija. Slobodarskog duha i lepršave prirode. Ptica koja uvek leti i doseže nove visine.
