Nakon letnjeg poleta kad smo nezaustavljivi, prigrli nas jesen, naniže kišne dane, snizi temperaturu. Unese nam u živote lepotu pejzaža, prostranstva, voća i svih blagodeti koje nudi jesenja trpeza, a sve to nas često uspava, uspori i „raspekmezi“. Provodimo više vremena u zatvorenom prostoru. Želimo da što češće budemo sa dragim osobama i da sebi ugodimo. Nekako se u to vreme više grlimo, mazimo, volimo i imamo potrebu da se zagrejemo. Kao da spoljna temperatura, ma koliko grejali, nije dovoljna, pa je upotpunjujemo nekim ukusom i osećajem koji izazivamo i priželjkujemo.

Ja posebno uživam u šolji toplog čaja, mirisu cimeta, jabuke, đumbira, suve šljive. Mmmmm, pišem a receptori i moja čula mi kažu da razmišljam o još jednom toplom napitku.

Pomislim da bih mogla i kuvano vino, karanfilić, cimet, ali i lovor i biber, bio bi to baš onaj ukus koji bi mi odgovarao. Dodala bih ja na tu listu i kakao, toplu čokoladu, pa topli sutlijaš, možda neku pitu s jabukama, kruškom, pečenu bundevu. Spisku nema kraja. A onda dodajmo i natpis dobrodošla i Home sweet home, jedno ćebence, dobru knjigu, možda film, omiljenu seriju i zagrljaj drage osobe. Ako biram destinaciju, preferiram još jedan ugođaj, kamin u predvorju ili prostoru u kome boravim…

Hoćemo li na putovanje?

Ja sam već spakovala kofere. I mi tako putujemo, upoznajemo, spoznajemo, širimo vidike, učimo, saznajemo i sve sa čim dođemo u dodir tokom puta nas zaintrigira i promeni u nekom smeru, oplemeni za iskustvo više. Na kraju svakog puta se vratimo na isto mesto, svom domu i svom prostoru. I nekako ne sagledamo lepotu bivstvovanja u njemu i energiju našeg prostora dok ne zakoračimo ponovo u njega. Najviše ga koristimo u ovom periodu godine, kada nam je potrebna dodatna toplina.

Uđemo u naš topli dom i priuštimo sebi sve one male stvari koje život znače, rituale koji su nam preko potrebni, ukuse koji nam nahrane čula i onda nekako budemo spremni za sve što nas čeka napolju. Nisam sigurna da ste razmišljali na tu temu, ali nije slučajnost što su svi oni mirisi napitaka i hrane upravo mirisi koji zimi greju naše
telo. Opuste nas i učine potpunijim, jačim i spremnijim da savladamo ono što nas čeka. I onda kada nismo svoji, kada nismo u „najboljem elementu“ to je jedino mesto gde se ušuškamo i gde rado ostajemo. I zaista mi je žao osoba koje sebi ne naprave prostor za taj osećaj. Većina nas sve više žuri, juri, leti na sve strane i nekako pomera ciljeve dalje, više i nikada nam nije dosta i dovoljno. I u toj trci zaboravimo na naše potrebe i zaboravimo da je i nama neophodan odmor i trenutak da zastanemo. Suštinski, toplina našeg doma i osećaj koji imamo, energija koju obnovimo, reset koji sebi dozvolimo naša su iskonska potreba.

Neki ljudi vole da meditiraju, priušte sebi neki drugi vid obnavljanja energije i rada na sebi. U osnovi, nije bitno kako to zovemo, koje aktivnosti sebi priuštimo i gde se nađemo, bitno je da znamo gde nastaju ti osećaji i da ih sebi omogućimo. Dom je svakako tamo gde ga osećamo, tamo gde imamo svoju oazu mira i samospoznaje, i dovoljno je da se uputimo u tom pravcu. U nekim istraživanjima dokazano je da upravo ti i samo nama znani trenuci radosti dovode do najvećih pomaka u ličnom razvoju
i rastu. Zastanimo, zamislimo se i dozvolimo sebi da budemo svoji.

Preporuka:
U narednom periodu, kada nam dolazi zima i pogled kroz prozor ispunjen snegom, setite se da sebi ugodite, možda skuvate topli napitak, ušuškate se, zagrlite osobu čija vas toplina greje i učinite mali iskorak iz rutine radi velikih koraka za koje se spremate sutra.

Ovog puta vam nećemo preporučiti nijednu esenciju, ali ćemo nagraditi dva čitaoca po izboru redakcije Plezira, koji nam napišu koji im to osećaj nedostaje da bi uživali u zimskoj idili i predstojećim hladnim danima. Oni će dobiti svoju, ličnu kombinaciju cvetnih esencija da ih opusti i vrati toplinu u dušu i telo.

Update

Cvetne esencije će ove zime grejati Jasminu Minu i mama Katu. 

Share

• Tweet
• Pin It