Umece deljenja

Verovatno ste mnogo puta čuli izreku da je podeljen problem prepolovljen problem, a podeljena ljubav uvećana. Možda deljenje ne rešava uvek problem ali nam upravo deljenje problema pomaže da jasnije sagledamo i dobru i lošu stranu određene situacije. Deljenje podrazumeva i spoznaju da imamo nekog sa kime to možemo da radimo, a to je već velika stvar, imati pored sebe nekog ko je spreman da bude naša sigurna luka, naše rame i topao zagrljaj.

Da li nam deljenje zaista može pomoći?

Možda bi bolje bilo ukoliko bismo preformulisali pitanje i zapitali se sa kime delimo. Svi mi u svom okruženju imamo barem jednu osobu koja je dobar slušalac.No, pitanje je da li je to što neko ume da sluša preduslov da nas i dobro čuje. Takođe, oni koji su nam najbliži nisu uvek najbolji za rešavanje naših problema. Oni nas isuviše dobro znaju, i često su njihove reakcije usmerene na to da nas ubede da su na našoj strani i da smo mi u pravu. Ponekad nam je upravo to potrebno, ali samo na kratko. Suštinski, deljenje problema s nekim bi trebalo da bude konstruktivan prilaz određenoj situaciji, sagledavanje iste iz svih uglova i donošenje racionalnog rešenja koje nam se ne mora uvek dopasti. No, naš bliski slušalac, neko kome smo dragi, upravo u strahu da ne napravi grešku, da nam se ne zameri, bira liniju manjeg otpora i ostaje u zoni komfora, podilazeći nam i podržavajući čak i kad nam to nanosi štetu.

Mreža podrške

Ono što sam naučila na obuci za hranitelje jeste da je jedna od najvažnijih stvari koju svako od nas ima upravo mreža podrške koju nam, između ostalog pružaju prijatelji, rodbina, roditelji i partner. Tu leži naša najveća snaga. Ono što nam oni u trenucima kada nam je teško mogu ponuditi i u čemu su nam od nemerljive koristi jeste ljubav koju dele s nama. Trenuci koje nam posvećuju. Toplina i nežnost koju nam daju. Naša socijalna mreža je tu da nam uveća osećaj pripadnosti određenoj grupi, da nam podigne ili vrati samopouzdanje, da nam da snagu da se suočimo s problemom. Naša socijalna mreža treba da bude upoznata s problemom koji nas u tom trenutku čini slabim i ranjivim. I to je njihova primarna uloga. Međutim, ljudi oko nas najčešće nisu stručnjaci u razrešavanju životnih situacija te ne bi trebalo da ih stavljamo u nepovoljan položaj očekujući od njih da umesto nas reše nešto. Onima koji nas vole teško je da gledaju kako prolazimo kroz teške faze. Oni će biti na našoj strani, ali to je, kako god čudno zvučalo, zapravo loše po nas i samo nas udaljava od rešenja. Rečenice poput „ti si u pravu“, „ma nije to do tebe“ nikada ne donesu rešenje. One su tu da nas uljuljkaju u lažna uverenja, da nas zavaraju i da pod tepih gurnu naš problem. Svaki savet od bliskih osoba se zasniva se na nekom ličnom uverenju, na njihovom sistemu vrednosti, iskustvu nekog njima bliskog, a to apsolutno ne mora da bude primenjivo i na našu situaciju.

Šta učiniti?

Pitamo se često sa kime onda da podelim ono što mi blokira život i dobijem adekvatno rešenje? Šta bih mogla da uradim da samoj sebi pomognem? Iz ugla praktičara cvetnih esencija jedna od preporuka bi bila upravo takva – obratite se svom praktičaru i razgovarajte o blokadama. Ponekad je i razgovor s kompetentnom osobom lekovit jer izgovarajući, deleći naglas ono što vam stvara problem, vi ste već na putu razrešenja. Kada dobro definišete problem i oslušnete sebe vi sebi dajete podršku da započnete proces promene. Stvari više ne posmatrate subjektivno već možete da ih sa distance sagledate i zajedno s praktičarem krenete na put oslobađanja od blokada. Čitav buket cvetnih esencija vam je na raspolaganju na tom putu.

Pretpraznični bonus:

Nekim ljudima je teško da dele. Za to postoje brojni razlozi kao što su strah, stid, loše iskustvo… Ako se prepoznajete u ovome, pokušajte da svoje misli i blokade „podelite” tako što ćete iz zapisivati. Vodite dnevnik. Pišite sve što vas pritiska, što vam život čini manje kvalitetnim, što vam u ovom trenutku kvari svakodnevicu. To je prvi stepenik na putu rasterećenja. Papir neće zameniti terapeuta, lekara ili savetnika, ali će vas barem malo rasteretiti od briga, problema, neprijatnih osećanja. Svoj izazov možete objektivno sagledati i odlučiti se na koji način i sa kim ćete ga kasnije podeliti. No, ne morate imati problem da biste počeli da pišete dnevnik. Možete sebi za početak godine pokloniti svesku u kojoj ćete zapisivati svakodnevna dešavanja, lepe trenutke, ali i ono što vam prouzrokuje stres. Pisanje dnevnika je korisno za vaše emocionalno i duševno stanje. Deleći misli vi se oslobađate onog što nosite u sebi, ali vremenom oslobađate i svoju kreativnost, bolje upoznajete sebe a to vam može doneti mnogo lepih i neočekivanih stvari u sledećoj godini.