SA PRODUCENTOM FILMA PROCEP, MILANOM TODOROVIĆEM RAZGOVARALA SAM O PRVOM NAUČNO FANTASTIČNOM FILMU KOD NAS KOJI UPRAVO KREĆE U DISTRIBUCIJU, UTISCIMA SA SNIMANJA I BUDUĆIM FILMSKIM PLANOVIMA. NAKON ZONE MRTVIH I MAMULE ČIJU REŽIJU I PRODUKCIJU MILAN POTPISUJE I KOJI SU POSTIGLI VELIKI USPEH U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, OČEKUJEMO DA IH PROCEP PRATI U STOPU
PROCEP SE NAJAVLJUJE KAO PRVI NAUČNOFANTASTIČNI TRILER KOD NAS, ZAŠTO SE ČEKALO OVAKO DUGO NA FILM OVOG ŽANRA I DA LI JE NEDOSTATAK FILMOVA POMENUTOG ŽANRA U STVARI POSLEDICA NISKIH BUDŽETA KOJIMA TRADICIONALNO RASPOLAŽE NAŠA KINEMATOGRAFIJA ILI JE NEŠTO DRUGO PO SREDI?
Bilo je nekih kvazi-naučnofantastičnih izleta u nekadašnjoj velikoj državi, ali je činjenica da je ovo prvi naučnofantastični domaći film ikad. Činjenica je da ne postoji tradicija ovakvog tipa filma kod nas, te mislim da niko zapravo nije ozbiljno ni razmišljao na tu temu. A i kada su neki razmišljali, verovatno im je prvo palo na pamet to da žanrovske filmove država Srbija po pravilu ne pomaže, pa onda se postavlja pitanje budžeta – koji mora biti makar solidan da bi takav film ličio na pravi film itd. Problemi su mnogobrojni. Najlakše je napisati genijalan scenario, ali kada se dođe do načina produkcije takvog tipa filma, e tu počinje nemoguća misija.
Marko Jocić i ja smo imali dosta sreće sa našim projektima. Mi krenemo u produkciju, a ni ne razmislimo mnogo. Onda snimimo film, i shvatimo da tog filma, sa toliko zahtevnosti, u uslovima domaćih produkcija sa malim budžetima, ne bi ni bilo da smo stali i razmislili. Slična je situacija bila i sa „Mamulom“. Samo smo krenuli u produkciju, skupili ekipu, glumce, novac… I onda shvatili koliko će biti teško snimiti takav film na pustom ostrvu i na moru. Ali – uspeli smo, film je obišao svet, i zahvaljujući njemu došli smo i do „Procepa“.
FILM PROCEP JE NASTAO KAO KOPRODUKCIJA TRI ZEMLJE, KAKO JE DOŠLO DO OVE SARADNJE?
Upravo zahvaljujući našem prethodnom filmu „Mamula“. Reditelju Dejanu Zečeviću se dopala „Mamula“, pa nam je predložio ideja za „Procep“, što se nama dopalo kao potencijalni budući projekat. Producenti iz Južne Koreje i Slovenije su videli najpre samo trejler „Mamule“ i rekli ako ovo izgleda kao milion dolara, a znamo koliko je malo koštao taj film – onda mi ulazimo u vaš sledeći projekat, koji god to projekat bio.
KAKO JE BILO RADITI NA PROJEKTU SA INTERNACIONALNOM GRUPOM LJUDI, KOLIKO SE TA RAZLIČITOST ISTICALA I KAKO STE SVE UKLOPILI U JEDAN USPEŠAN FILM?
Naši svi prethodni filmovi su bili sastavljeni od internacionalnih ekipa – „Zona mrtvih“ je bila srpsko-italijansko-španska koprodukcija sa američkim glumcima, a „Mamula“ srpski film sa američkim glumcima i Frankom Nerom – te je i ovaj projekat, iako prevashodno sastavljen od ekipe i autora iz Srbije, bio nešto što je nama uobičajeno, kada je reč o spoju raznih nacionalnosti. Nisam siguran kako bismo se snašli u 100% srpskoj produkciji. Mislim da je „Procep“ imao zaista dobar spoj kreativnih upliva sa svih involviranih strana, te je film i srpski, i evropski i azijski, a opet nije dovoljno ni jedan od tih stilova, što ga čini prilično svežim i zaista internacionalnim.
KOLIKO JE TEŠKO U NAŠIM USLOVIMA NAPRAVITI KOMERCIJALAN FILM KOJI ĆE BITI USPEŠAN U ZEMLJI ALI I U INOSTRANSTVU I ISTOVREMENO ZADRŽATI INDIVIDUALNOST I EVROPSKI SENTIMENT, DA LI OČEKUJETE DA ĆE PROCEP NADMAŠITI POPULARNOST ZONE MRTVIH I MAMULE IZVAN SRBIJE?
Iskreno, nisam siguran da će išta nadmašiti popularnost „Zone mrtvih“, s obzirom da je to bio prvi srpski zombi film, nastao na samom početku zombi-manije koja vlada svetom još od tada, a trenutno je na nekom vrhuncu sa serijom „Okružen mrtvima“. Takođe, trejler „Zone mrtvih“ ima 11 miliona pregleda na Jutjubu, što je, ne samo najgledaniji domaći trejler ikad, već je i jedan od najgledanijih zombi trejlera svih vremena. Ali, opet, „Mamula“ je opravdala očekivanja. Po mnogima je i bolji film i imao je zapaženiji festivalski život, bio je mega-popularan na Netflixu (kada se pojavio bio je 4. najgledaniji film od svih ne-američkih filmova). Ne sumnjam da će „Procep“ biti dostojan mlađi brat ova dva filma, a s obzirom na specifičnost zapleta i trenutnu popularnost „svemirskih“ filmova – velike su šanse da će film ponoviti ili nadmašiti uspeh prethodnih ostvarenja iz naše produkcije.
KOLIKO DUGO JE TRAJALA PRIPREMA, A KOLIKO SAMO SNIMANJE, MOŽEŠ LI DA NAM OTKRIJEŠ NEKE OD LOKACIJA?
Snimanje je trajalo tri nedelje na lokacijama u Beogradu i, većim delom, u Pančevu. Glavna lokacija je čuvena svilara u Pančevu, stara fabrika izuzetne arhitektonske lepote, stara preko 150 godina. Inače je korišćena kao koncentracioni logor tokom Drugog svetskog rata. (kao i Mamula) Pančevo je inače poznato kao „film friendly“ grad. Cela „Zona mrtvih“ je snimana tu, delovi „Mamule“, a da ne pričam o mnogim filmovima i serijama, domaćim i stranim, koje se snimaju ovde decenijama unazad, a i dan danas. Uskoro će izaći knjiga i dokumentarni film o svim filmovima koji su snimani u Pančevu, autora Nenada Živkovića i Radiše Stanišića.
KAKO JE NASTAO FILM PROCEP, DRUGIM REČIMA KO JE BIO IDEJNI TVORAC FILMA?
Kao što sam već pomenuo, reditelj Dejan Zečević bio je jedan od prvih ljudi koji su videli radnu verziju „Mamule“. Njemu se taj naš koncept jako dopao pa je predložio ideju koju je imao, ukoliko bismo mi bili otvoreni za to da on režira naš sledeći projekat. S obzirom da je on moj omiljeni domaći režiser, a Marko Jocić je već imao dobru saradnju sa njim, jer je producirao Zečevićevog „Četvrtog čoveka“, nije bilo dileme da li želimo da sarađujemo sa njim, ukoliko on može da se uklopi u naš producentski koncept.
Ideja koju je on imao zapravo je samo bila slika – starica u ruralnoj srpskoj kući, okružena ikonama, moli se nad američkim astronautom. Nama je to bilo izuzetno zanimljivo, te smo angažovali scenariste „Mamule“ Milana Konjevića i Berija Kitinga da razviju priču iz toga. Mislim da su napravili veoma misterioznu priču sa izvesnim „mindfuck“ momentom na kraju.
TVOJ KOMENTAR O GLUMAČKOJ EKIPI, DA LI SU SCENARISTI KADA SU RADILI NA TEKSTU IMALI U VIDU NEKOG GLUMCA SPECIFIČNO?
Glumačka ekipa je po mom mišljenju najveća produkciona vrednost filma, jer su svi zaista iznad proseka za ovakav tip filma. A scenaristima je bilo rečeno odmah, prvi sekund sastanka, da pišu glavnu ulogu za Kena Forija, i da jedna od glavnih uloga bude pisana za Dragana Mićanovića. Sa Forijem sam sarađivao na „Zoni mrtvih“ i od tada smo veliki prijatelji, te smo stalno želeli da radimo nastavak „Zone“. To je inače i trebalo da bude naš sledeći projekat nakon „Mamule“, ali s obzirom na zahtevnost tog projekta, on je odložen na neko vreme, ali zato je „Procep“ bio idealan za novu saradnju. Ista stvar je i sa Mićanovićem. Nakon „Mamule“ na kojoj smo fantastično sarađivali i postali prijatelji, obojica smo želeli da što pre ponovo radimo neki film. Što se tiče ostalih, mislim da su svi bili neverovatno posvećeni. Posebno bih istakao slovenačku zvezdu – Katarinu Čas, koja je slomila nogu na snimanju, ali je sa izuzetnim naporom izdržala celo snimanje i ostvarila fenomenalnu ulogu. Denis Murić, Sonja Vukićević, Miroljub Lešo – sjajni u svojim epizodama, a tu je i holivudski veteran Monti Markam, čovek koji je bio jedan od sedam veličanstvenih, kao i kapetan čuvara plaže u istoimenoj seriji.
KAKVE SU REAKCIJE LJUDI IZ EKIPE KOJI PRVI PUT SNIMAJU OVDE, PRE SVEGA NA LOKACIJE NA KOJIMA JE SNIMANO, ATMOSFERU, LJUDE? DA LI IM JE BILO IZNENAĐENJE KOLIKO SU NAŠI LJUDI U STANJU DA SA MALO SREDSTAVA NAPRAVE NEŠTO DOBRO?
Domaće filmske ekipe su nešto što uvek ostavi najpozitivniji utisak ljudima koji dođu iz inostranstva da snimaju. Vrhunski su profesionalci, talentovani, filmski obrazovani, požrtvovani,
i veoma prijatni za saradnju. Plus to što mogu čuda da prave u skromnim uslovima. A tek kada se ima sredstava….
NAJINTERESANTNIJI MOMENAT SA SNIMANJA, DA LI JE BILO MOŽDA NATPRIRODNIH ISKUSTAVA?
Pa mislim da je to što je Katarina Čas slomila nogu na 1. april na neki način natprirodno iskustvo. Em što je u pitanju bivši konc logor, a nama se na snimanju prošlog filma, koji je isto sniman na konc logor lokaciji utvrde Mamule, dogodilo da je Dragan Mićanović isto završio u gipsu, em što smo glumica i ja hteli da se našalimo sa rediteljem za 1. april i da mu kažemo da je ona slomila nogu, nekoliko sati pre nego što se to zaista desilo tokom snimanja jedne ne naročito zahtevne scene.
KOLIKO TI JE BILO TEŠKO DA PREPUSTIŠ REDITELJSKU PALICU OVOG PUTA?
Ja sam producent po struci. Diplomirao sam na FDU filmsku i TV produkciju. Sada sam docent tamo na predmetu Filmska produkcija. Ipak mi je bilo neobično iskustvo da je ovo prvi film koji sam producirao a nisam režirao. Na prethodna dva sam bio angažovan na oba polja, i to je dosta zahtevno i teško. Mislim da ću ubuduće pokušati da se bavim ili samo režijom ili samo produkcijom, mada sam navučen na oba aspekta stvaranja filma. A s obzirom da su svi sektori uključivali našu standardnu ekipu i autore, bio sam siguran da će sve biti u mom fazonu i kako smo Marko Jocić i ja zamislili, samo još zanimljivije s obzirom na to da je iza kamere ovoga puta bio iskusni Dejan Zečević.
UTISCI NAKON PREMIJERNE PROJEKCIJE NA FEST-U 2016.?
Bilo je baš super! Ljudima se prilično dopao film, mnogima je bio i strašan, ali mi je najbolji utisak to što su ljudi i dalje diskutovali o nekim aspektima filma i nekim temama koje smo pokrenuli, a posebno što nisu svi isto tumačili određene scene, a naročito kraj.
NAREDNI PLANOVI, POSLE ZONE MRTVIH, MAMULE I PROCEPA NASTAVLJAŠ LI U OVOM SMERU ILI UBUDUĆE MOŽEMO OČEKIVATI NEKI ZAOKRET?
Sledeći projekat koji ću režirati je film „Uličarka”. Potpuno drugačije u odnosu na ovo što sam do sada radio sa više drame i elementima trilera. Biće to moj prvi film na srpskom. U pitanju je priča koja je bazirana na italijanskom stripu „Hit Moll”. Radi se o jednoj maloj Romkinji čiji otac doživljava šlog, a ona saznaje da je on bio likvidator stare državne bezbednosti i da neki njegovi stari neprijatelji žele da ga ubiju. Ona odlučuje da spasi svoga oca time što će ona njih da ubije pre nego što ga oni pronađu. Ovaj projekat je podržan na konkursu Filmskog centra Srbije za razvoj, a članovi komisije su ga nazvali „spojem Saše Petrovića i Živojina Pavlovića.” A imam i jedan film u dosadašnjem fazonu koji je u razvoju, „Killermodel”. Priča je o top super modelima iz celog sveta koji dolaze u Beograd na neki fešn rijaliti šou. Jedna poludela manekenka beži iz ludnice i kreće da
ubija jednu po jednu manekenku. Kome god da sam ispričao, svi jedva čekaju da ga gledaju tako da i ja jedva čekam da ga snimam. A tu je i naravno „Gnev mrtvih”, nastavak „Zone mrtvih”, za koji smo snimili prolog scenu. Nadam se da ćemo uskoro uspeti da obezbedimo sredstva za ovaj projekat, jer jedva čekam da ponovo režiram Kena Forija kako tamani horde zombija. E taj će film sigurno prešišati „Zonu mrtvih”!
ŠTA TO FILM PROCEP ČINI TAKO POSEBNIM? ZBOG ČEGA GA NAŠI ČITAOCI NE BI TREBALI PROPUSTITI?
Ima li neki drugi srpski naučno fantastični film u skorijoj istoriji? Nema! U bioskopima od 28. aprila. Neka vaši čitaoci svojim očima vide kako izgleda jedan zaista drugačiji domaći film. A i da otkriju kako je to „smrt mrtva“ u „Procepu“!
