Povodom svoje predstave „Raspućin“ koju će odigrati 7. septembra u tek otvorenoj Plavoj sali Sava Centra, veliki baletski umetnik Sergej Polunjin je održao specijalan Master klas sa završnim godinama baletske škole „Lujo Davičo“, a usledio je i razgovor i susret ovog vrhunskog umetnika i sa ostalm učenicima baletskih škola iz Beograda, Pančeva i Zrenjanina. Ovaj Master Klas, održan je u okviru dvodnevne manifestacije „Opera & Ballet Nights“, kojoj je generalni pokrovitelj Zepter.
Ukrajinsko – ruski baletski igrač je učenicima preneo „male tajne“ baletskog umeća, podsećajući ih da samo radom mogu da dosegnu nesuđene visine u ovoj teškoj, ali lepoj profesiji. Više puta je skrenuo pažnju na držanje tela, na stav koji mora biti čvrst, jaka leđa, istezanje mišića kako stopala, nogu, tako i ruku. Naročito je skrenuo pažnju da je centar jednog igrača stomak, iz koga sve kreće i koji drži balans čitavog tela, dok duša vodi u arabesk. Na klasu mu se pridružio i Aleksej Ljumov, njegov dobar prijatelj i igrač koga ćemo gledati u baletu „Raspućin“.
Posle veoma zanimljivog časa ovaj svestrani umetnik je pokazao svoju veličinu u neposrednom razgovoru sa polaznicima i prisutnom publikom u sali Madlenianuma. Dečica, i već stasali mladi igrači bili su vidno uzbuđeni dok su se slikali sa ovim harizmatičnim umetnikom, za koga je igra ne samo profesija, nego i život sam.
Polunjin je podelio sa publikom iskustvo na pravljenju novih produkcija, koliko kreativni rad stoji iza toga, saradnja sa vrhunskim autorima i koreografima, a ono što čini svako njegovo delo zanimljivim je spoj klasične baletske umetnosti, sa modernim izrazom, kao i inserti folklora, akrobatike, hip-hopa i drugih žanrova u njegovim produkcijama. Zanimljivo je da je balet „Raspućin“ kreiran u Beogradu, da se u našem gradu za njega rodila ideja i da su održane probe. Iako je igrao preko 70 puta u različitim zemljama, u subotu će beogradska publika prvi put moći da ga vidi. U naslovnoj ulozi je Sergej Polunjin, Aleksej Ljubimov je Car Nikolaj II, Elena Polunjin, Sergejeva supruga, je Carica Aleksandra Feodorovna, Džon Kuk je Princ Feliks Jusupov, dok Carevića Alekseja igra Jaromir Furajev. Koreograf ovog spektakla je Juka Ojši (Yuka Oishi), muziku je radio Kiril Rihter, dok je scenograf Oto Bubenicek, a kostime je radila čuvena ruska modna dizajnerka Ulijana Sergenko.
Sergej Polunjin je sa velikom radošću vodio mlade srpske igrače kroz čas, jer i sam preko svoje fondacije podržava mlade talente. Na naše pitanje kako se odlučio da osnuje fondaciju pod svojim imenom i koja je njegova uloga u njoj, rekao nam je da je ideju dobio upravo u Beogradu, dok je snimao film „Bela vrana“, reditelja Ralfa Fajansa, o čuvenom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu. Kako je i sam bio stipendista Fondacije „Rudolf Nurejev“, shvatajući značaj podrške na početku karijere, prvobitno je nekoliko godina sam finansirao talentovane igrače, a onda je osnovao svoju Fondaciju Polunjin u Beogradu. Nekoliko stipendista je već po baletskim kućama u Evropi, a jedna od njih Jana, se vratila sa školovanja iz Beča da igra u Beogradu. Sergej Polunjin barem jednom godišnje dolazi u Beograd da predstavi svoju Fondaciju i prikupi sredstva za nju na donatorskoj večeri.
Nije slučano što je svoj veliki Master Klas Polunjin izveo baš na sceni Opere i teatra Madlenianum, uz podršku kompanije Zepter, jer delimo iste vrednosti i vizije, a to je nesebična podrška mladim i talentovanim umetnicima da se istaknu, afirmišu, pokažu svoja znanja i nadarenosti.
Zanimljivo je to da je Sergej karijeru počeo kao gimnastičar, da bi se onda kasnije odlučio za poziv – baletskog umetnika. Već sa osam godina maleni Polunjin je krenuo put baleta, a na Kijevskom državnom koreografskom institutu (Kyiv State Choreographic Institute) je diplomirao. Onda se priključio Britanskoj kraljevskoj baletskoj školi (British Royal Ballet School) sa samo 13 leta, a 2007. je proglašen za Mladog britanskog igrača godine, i onda sa 20 godina, postao je najmlađi glavni baletski solista Kraljevskog baleta (Royal Ballet) ikada.
Možda se Sergej u svojoj koži najbolje oseća kao – slobodan umetnik, te je bio angažovan u najprestižnijim pozorišnim kućama – Royal Opera House, Sadler’s Wells Theatre, Bolshoi Theatre, Stanislavski Nemirovich-Danchenko Moscow Academic Music Theatre, La Scala Theatre.
Fotografije sa Master klasa Željka Dimić.
