Nastavljajući svoju umetničku praksu autorka Ivona Pleskonja će danas, 16. maja otvoriti tri samostalne izložbe, odnosno poslednju seriju umetničinih radova objedinjenih u medijskom cross over-u 3 beogradska izlagačka punkta, istovremeno. Domaća publika će imati priliku da se upozna sa slikama i grafikama pod nazivom 11 SNAGA. Reč je o vizuelnim predstavama iskonskih ljudskih identiteta proisteklih iz intimne potrage i spoznaje. Izložbu 11 SNAGA čine portreti koji notiraju autorkine intimno ili misaono bliske osobe i gradivne karakterne elemente njihovih ličnosti.
Četvrtak, 16. maj, 3 punkta u Beogradu:
• 19 h Nacionalna Galerija, Dositejeva 1
• 20 h Galerija Izlozi, Fakultet likovnih umetnosti, Knez Mihailova 53
• 20 h Galerija Centra za grafiku FLU, Pariska 16
Izvod iz kataloškog teksta autorke Nataše Radojević:
Serija slika i grafika 11 SNAGA nastavak je rada započetog u okviru doktorskog umetničkog projekta Ivone Pleskonje, predstavljenog na izložbi Deca Sunca. Istraživanje se zasniva na problemu likovnog prikaza momenta u kome biće doživljava prosvetljenje, a koje je po svojoj prirodi nestvoreno, nevidljivo čulima, neopisivo materijalnim elementima. Likovno psihološka analiza stanja tela, uma i duha u pripremi i tokom izvođenja performansa Marine Abramović, likova svetitelja na ikonama Andreja Rubljova i analiza emocionalnog doživljaja portreta kineskog umetnika Zanga Ksiaoganga, predstavlja zasebnu celinu istraživanja u kome Ivona pronalazi vezu i inspiraciju u proučavanju prosvetljenja i načina komunikacije sa publikom.
Polazeći od samospoznaje, izučavanja religijsko-filozofskih rasprava o vremenu, biću i postojanju, praktikovanje različitih tehnika kontemplativne prakse, putevi su kojima Ivona traga za postupcima prevazilaženja fizičke dimenzije. Naglašen je značaj procesa pripreme umetnika za fazu stvaranja, tokom koje kreator neminovno projektuje svoje stanje svesti, dok u daljoj komunikaciji sa posmatračem snaga duha oličena u slici se transformiše u apsolutno prisustvo koje dotiče ljudsku suštinu i omogućava preobražaj. Telo svodi na instrument za dostizanje novih nivoa svesti, oslobađanje duše, usavršavanja vrlina u težnji ka najvišem dobru.
Kritički odnos usmeren je ka pojedincu od koga zavisi napredak kolektivne svesti, svesnost o individualnom nivou koji dotiče duh univerzuma i doprinosi redu i harmoniji. Poput stvaralaštva Zanga Ksiaoganga, kineskog umetnika čija dela nastaju u atmosferi kulturno političke krize 60-ih i 70-ih godina XX veka uz osećaj sputanosti pojedinca od strane tradicije i represivnog režima, Ivona pravi otklon od socijalnih tema prostora u kome egzistira i okreće se otkrivanju iskonskih ljudskih identiteta koje smatra nužnim za opstanak.
11 SNAGA su bića poslata iz središa Univerzuma i manifestovana na planeti Zemlji, materijalizovana rađanjem 11 divova datih čovečanstvu, simboličnih nosilaca pojmova koji su im dodeljeni na osnovu dominantnih osobina koje čine njihovu moć.
Širon IDENTITET, Gabrijel STVARANJE, Ivona SAOSEĆAJNOST, Lazar PROMENA, Srki ISTRAJNOST, Pal RAD, Tasja SREĆA, Verona BLAGOST, Ranko UM, Orlando REALIZACIJA i Ksenija Lea LJUBAV koja se javlja u dva oblika.
Likovi koje Ivona prenosi na slike i grafike prema doživljaju linearnog protoka vremena nisu savremenici, oni se upoznaju kroz osećaj povezanosti univerzalnim vremenom koje briše razlike između prošlog i budućeg, u apsolutnom jedinstvu sa trenutkom potire se prolaznost, a osećaj za vreme prestaje da postoji jer smo transformisani u čistu svest u vanvremenu i vanprostoru – momentu koji je večan, baš kao i sama svest.
Dolazak snaga na Zemlju uzburkava vibracije u atmosferi, kontakt sa tlom planete stvara snažan potres, energetske strune se pokreću i melodični zvuci šire, objavljuju da je život snage na Zemlji počeo. Zvučni efekti koji prate izložbu potiču iz prirode, delo su autora Vladimira Živkovića (dizajner zvuka) i Marijane Dujović (muzikolog), dati u vidu kratke muzičke numere čine skup konkretnih i generisanih zvukova uz melodijsko-ritmičke delove koji su odsvirani na različitim instrumentima. Marijana Dujović navodi da je muzika inspirisana slikama osmišljena kao zvuk onostranog prostora koji snage donose sa sobom na našu planetu. Muzika doprinosi apsorbovanju unutrašnje atmosfere, spoj nestvorenog sa prisutnim kroz doživljaj harmonije Sunčevog i mističnog dolazećeg svetla.
U okviru kontemplativne prakse hrišćanske filozofije, Pleskonja usmerava svoje interesovanje na vizantijsku tradiciju slikanja ikona i isihazam, koji najviši likovni izraz dostiže u delu Andreja Ruboljva, nastojanjem da se likovnim elementima izrazi eshatološka dimenzija kroz lik svetitelja koji postaje medijum između Boga i vernika u molitivi. Umetnica uspostavlja direktan susret posmatrača sa portretisanim bićem na monumentalnom formatu platna na kome je naglašeno lice i rameni deo, dok se u postupku građenja ekspresije izostavlja dramatizacija u izrazu, a osećaj žive slike transponuje, prevazilazeći granice čisto vizuelnog doživljaja kroz proces u kome se posmatrač identifikuje obuzet snagom portretisanog. Kadriranje lica na litografijama manjih formata, sa druge strane omogućava postizanje istog efekta kroz intimniji i suptilniji pristup u kome je naglašen lični odnos umetnice prema portretisanima.
Vizualizacija duhovne dimenzije prosvetljenja sugeriše promenu i beleži trenutak koji sublimira vreme u beskonačnost, istovremeno objedinjuje kretanje i apsolutni mir, u kome se sve događa ali i prestaje u sinergiji uma, tela i duha. Fokus je na očima, medijuma razmene energije, koji efekatom ogledala uvodi u introspekciju apsorbujući okolne senzacije, dok je istovremeno slika sredstvo komunikacije sa umetnikom i nagoveštava njegovo prisustvo.
Filozofija zen budizma inspirisala je Ivonin rad na više nivoa, prevashodno se odnosi na način na koji umetnica stupa u odnos sa svetom kroz samospoznaju odnosno uvid, putem koga preobražava portretisane emotivnim i duhovnim procesima sopstvenog bića. U radu je prisutna redukcija, nema prostorne odrednice u pozadini slike koja bi ometala pogled, već ukazuje na prazninu, metafizičku dimenziju prostora i vremena u kojoj se prošlost, sadašnjost i budućnost sažimaju u kružnom kretanju večnosti. Praznina je nezavisni entitet, usmerava akcenat na aktere platna i njihovu energiju u kojoj svetlost proizilazi iz same monohromne pozadine. Ekspresija pokreta u procesu stvaranja u Ivoninom radu kreira energetske vibracije nanosima boja, što se manifestuje treperenjem kontrasta u igri svetlosti i senki, transferom energetskog polja od stvaraoca ka posmatraču koje uspostavlja prisustvo duha. Uvođenje mistične svetlosti van funkcije optičkog fenomena na ravnu površinu slike predstavlja polje sile koje emituje senzacije izvan čulnosti, nagoveštava komunikaciju bića na nivou duše. Nataša Radojević.
Izložbe će biti otvorene do 1. juna 2019. godine.
