Tijana Luković: Majčinstvom inspirisana umetnost

Tijana Luković, talentovana umetnica iz Srbije sa prebivalištem u belgijskom gradu Gentu, prošla je uzbudljiv umetnički put i sa majčinstvom, inspirisana ćerkicom Petrom započela novu životnu i umetničku fazu u kojoj se pronalazi u ilustracijama. Njene maštovite, snene ilustracije u kojima opisuje iskustvo materinstva bile su povod za naš razgovor u kome smo se dotakle raznih tema, između ostalog i njenih ranijih radova, života u Belgiji, pozicije umetnosti i umetnika u društvu i kolekcionarstva kome je kako kaže sklona kada su knjige u pitanju

Nakon osnovnih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu imala si priliku da završiš studije na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Gentu. Kakvu perspektivu su ti dale studije u Belgiji?

Na studijama u Belgiji sam imala priliku da sarađujem sa umetnicima poput Luk Delu na njegovom projektu Orban Space,
kao i fenomenalnu podršku mog mentora Iva Masa, priliku da posetim velike izložbe, upoznam kolege iz svih krajeva sveta i sa nekima ostanem prijatelj i danas.

Iz pozicije umetnika kako možeš uporediti scenu u Srbiji sa onom u Belgiji?

Kad je u pitanju prilika za izlaganje i dostupnost galerija tu bih definitivno rekla da su galerije u Srbiji otvorenije sa svojim konkursima, svako ima šansu da pošalje svoje radove, dok toga u Belgiji baš i nema. Ovde je umetnički krug zatvoren i veoma elitistički orijentisan, kuratori i galeristi su ti koji određuju ko će biti deo scene bez mogućnosti za slobodno apliciranje sa svojim radovima što dodatno otežava status umetnika. U Srbiji je već na neki drugi način umetnost degradirana zbog lošeg opšteg životnog standarda i zainteresovanosti za umetnost, kao i mnogo manje mogućnosti za prodaju umetničkih radova.

Moj prvi susret sa tvojim radom je bio davne 2010. sa Eko praktikumom. Dopao mi se tvoj pristup jednoj od najbitnijih tema današnjice-ekologiji. Imaš li utisak da se za osam godina koliko je prošlo nešto promenilo, da li su ljudi postali savesniji prema životnoj sredini?

Mislim da se nekim malim koracima stvari menjaju na bolje. Sa kontejnerima za reciklažu u pojedinim gradovima ili inicijativama kao što je „Čep za hendikep“. To je bar ono za šta sam ja odavde čula, jer istina je da kao nova mama nemam toliko vremenanda čitam naše novine i da se više informišem o situaciji.

Na koji način biraš teme kojima ćeš se baviti u svom radu?

Ranije je to uvek bilo ono što me u datom trenutku najviše interesuje, o čemu najviše čitam i pokušaj da nešto promenim i kažem kroz svoje radove. U poslednje vreme su to teme više lične prirode: moje mentalno stanje, situacija u kojoj se nalazim, stvari koje volim i koje me trenutno inspirišu. Mislim da me je majčinstvo u tom smislu dosta promenilo. Život je usporio i postao mnogo jednostavniji, više sam fokusirana na trenutni momenat i na ponovo otkriveni svet oko mene koji sad vidim kroz oči moje ćerke.

Kako vidiš ulogu umetnika i umetnosti u ukazivanju na aktuelne društvene probleme?

Super je kad umetnost ima tu moć da nešto menja, koriguje i unapredi. Volim kad kroz umetničko delo uspem da definišem neke emocije koje svi imamo, ali nam je teško da ih sebi objasnimo, artikulišemo ili jednostavno shvatimo.

Kada govorimo o introspekciji u životu umetnika ne mogu da se ne osvrnem na tvoju izložbu-performans „Self-treatment for being an artist“ koji je beogradska publika imala priliku da pogleda pre dve godine u Domu Omladine. Bavila si se između ostalog duboko ličnom temom i momentom suočavanja sa realnošću nakon završetka studija. Sa ovom temom lako se može identifikovati većina svršenih studenata, posebno u društvima u tranziciji kakvo je naše. Kako je rad na ovom projektu tebi pomogao da saznaš odgovor na ovo pitanje?

U tom projektu želela sam da podelim ličnu anksioznost suočavanja sa situacijom nakon završenih studija jer sam shvatila da u tome nisam sama i da je to jedan generalan problem svuda. Da bi se danas bavio umetnošću i zaista živeo od toga umetnik mora da shvati da je davno prošlo vreme neshvaćenog umetnika i da umetnik mora da ujedno bude i biznismen i radi u interesu svojih radova kako bi oni izašli iz ateljea u svet i pred publiku. Takođe je važno ostati dosledan sebi jer je to zaista važno za sopstveni osećaj sreće i ispunjenosti. Tu pre svega mislim da treba na neki način spojiti lepo i korisno. Ipak svako ima sopstveni put i teško je govoriti o jednom rešenju. Moj odgovor je na kraju došao kroz majčinstvo i želju da pružim primer svom detetu da ne treba odustati od onoga što voliš samo zatošto je teško, komplikovano i često potpuno neizvesno.

Prateći tvoj vizuelni dnevnik na Instagramu mogli smo da primetimo da je materinstvo donelo promenu, ilustracije koje postavljaš su snene, vedre i oseća se da veliki deo inspiracije potiče od malene Petre. Kako ti gledaš na ovu promenu u pogledu umetničkog delovanja?

Promena se desila i pre materinstva, ali je dolazak Petre jasno definisao ono što trenutno želim da radim. Nakon pauze od oko godinu dana u kojoj je umetnost i sve vezano za nju bilo stavljeno u stranu, uz zajedničko crtanje sa mojom ćerkom i čitanje prelepo ilustrovanih knjiga ponovo sam se osetila inspirisana kao kad sam i sama bila dete. Prisetila sam se tog zaboravljenog dela u meni koji je voleo da stvara sopstvene svetove kroz ilustraciju i crtež. Osetila sam potrebu da započnem ponovo ali kao ilustrator. Tako sam prvenstveno počela da ilustrujem ono što mi je trenutno najbliže, a to je majčinstvo i moj novonastali identitet majke. Promena je velika u odnosu na ono što sam bila i radila ranije, ali je isto tako veoma prirodna i iskrena. Pomislila sam par puta na to kako ona izgleda drugima koji me znaju po drugačijem tipu radova i sigurna sam da mnogi na to ne gledaju sa odobravanjem ili da misle da promena nije na bolje, ali je ta promena bila neophodna da bih bila srećna. Ilustracije koje radim su ono što trenutno osećam i ono što ja trenutno jesam. Verujem da će i one prolaziti kroz nove promene kako se ja budem u životu menjala. Po mom mišljenju to je dinamika života i dinamika umetnosti, a ja sam donela odluku da se tome prepustim i vidim gde će me to odvesti. Moj muž je takođe velika podrška i oslonac kad je ova promena u pitanju, što dodatno olakšava moju nameru da pratim svoj osećaj i radim ono što volim.

Tvoj Instagram profil nam pruža priliku da zavirimo u vašu svakodnevicu i upoznamo se posredstvom fotografija sa tvojim, Dušanovim i Petrinim avanturama u Gentu. Kada bismo se danas zatekli u gradu i pozvali te da nam budeš vodič, kuda bi nas povela? Kako izgleda tvoja omiljena ruta u gradu?

Definitivno prva stanica je mali štand u centru sa „nosevima“ (tradicionalnim slatkišem Genta), a onda odmah pored u čokolateriju po jedno pakovanje ručno pravljenih pralina. Sa punim rukama onda dalje u šetnju uz kanal, pored zamka „Gravensteen” pa pravo u Dizajn muzej. Potom na kafu u jedan od malenih kafića uz reku sa pogledom na predivne fasade kućica građenih u holandskom stilu, pa na biciklu do Citadel parka u posetu dva najveća muzeja u Gentu „SMAK” i „MSK”.

U novembarskom izdanju Plezir magazina govorimo našim privatnim muzejima, kolekcijama sentimentalnih dragocenosti koje pričaju priču o našem biću. Doživljavaš li sebe kao kolekcionara, šta bi nam tvoj životni i radni prostor rekao o tebi?

Definitivno sam kolekcionar! Iako se trudim da to smanjim na minimum jako bitnih stvari da se ne bih zatrpala u njima. Knjige su moja „boljka“ i uvek sam sanjala o privatnoj biblioteci. Knjige su na svakom ćošku u mom stanu, a sad uz Petru imamo i one što idu u kadu za kupanje. Ona je nasledila moju ljubav za knjige, pa i ona ima pozamašnu kolekciju i sve smo ih pročitali nebrojeno puta. Uz knjige veliki sam obožavalac mode, posebno volim da kombinujem vintage sa novim trendovima pa je tako kolekcija vintage komada odeće takođe velika.

Koje su to sitnice koje su preživele svaku tvoju selidbu?

Uz svu svoju težinu knjige su preživele svaku selidbu kao i par vintage dragocenosti koje sam pronašla na raznim uličnim pijacama i naravno moj slikarski materijal.

Htela bih da se na kraju razgovora vratimo na izuzetno simpatičnu seriju ilustracija posvećenu ženskim likovima iz tebi omiljenih romana. Ko su žene koje možemo videti u ovoj seriji i možemo li očekivati uskoro izložbu ili neki drugi vid njihove promocije?

To je serija glavnih ženskih likova iz različitih književnih klasika koje su meni iz nekih razloga bile inspirativne, posebne. Ilustracije koje sad radim ne vidim kao nešto što bi bilo adekvatno za izložbu ali imam ideju da ih sakupim u jednu knjigu ako se za to stvore uslovi.

Šta u poslednje vreme okupira tvoju pažnju, kakvi su planovi za budućnost?

Petra okupira najveći deo moje pažnje, osim kad spava – tada mogu da se posvetim mojim ilustracijama, slušanju podkasta (trenutno je to fenomenalna serija Creative pep talk ili čitanju knjige (Ubistvo komtura od Harukija Murakamija). Planovi za budućnost se trenutno svode na to da ostanem motivisana i inspirisana i da svakodnevno radim na svojim crtežima, pa ćemo videti kuda to odvede.