Sever Zolak nikada ne ostavlja zauvek, njegova plava boja potiče iz dve ekstremno različite porodice, a kao nepohodne uslove za rast i razvoj u umetnosti navodi otklon od porodice, prijatelja i nas samih. Koje osobine bi karakterisale Zolakovu fotografiju društva, kome je čitao poeziju Milene Pavlović Barili i koga bi to odveo na ispajanje kafe i rakije od višnje sa majkom Azemirom čitajte u našoj rubrici „ti kako si sa Bakti”.
Kad kažem plezir ti misliš… (šta je tvoj plezir?)
Sve češće pustim psa da me vodi putevima koje ona sama izabere. Klackanje između prisutnosti i odsutnosti. Bojana Vunturišević je napisala jedan stih koji bi mogao lepo da opiše to stanje: U jednini, u množini, u praznini, u visini.
Šta je ono što kroz svoj rad nastojiš da pružiš ljudima?
Volim da mislim da im pružim kontakt sa realnim trenutkom koji će ostati zapisan u vremenu kao podsetnik na nešto što je bilo stvarno. Volim kada se i oni puste bez obzira što ću videti njihovu ranjivu stranu jer to je samo život.
Šta ostane tebi na kraju dana?
Ostane i meni ono nešto njihovo što se trudim da razumem i negujem kako u samom procesu stvaranja, tako i kada se proces stvaranja završi. Ostanu mi uspomene, dokaz da smo živjeli, voljeli, pjevali, tjerali mak na konac.
Koji soundtrack bi najbolje dočarao ovaj period tvog života?
Billie Eilish – The Greatest
Kako izgleda tvoj idealni letnji dan, gde se odvija?
Dozvolim sebi da vjerujem da je svaki dan ideani dan, volim svako godišnje doba, možda septembar najviše. Jedan baš idealno nestvaran dan je bio sa mojim prijateljem Vladimirom i Ljulju na Adi Međici, bio je neki radni dan.
Jaffa napolitanke pitaju: Šta tebi svaki dan čini malo posebnim?
Nešto bi zadržao samo za sebe, a podjelio bih biranje voća, onaj poslednji gutljaj hladne kafe što nađeš posle treninga, tuširanje hladnom vodom i onaj trenutak kada pokupiš osušen veš i završiš sa ribanjem stana, spontani susreti sa sestrom i prijateljima, kada usred pretrpanog radnog dana odeš u saunu ili na plivanje i nemaš grižu savesti zbog toga, da svedočiš uspjesima svojih prijatelja i da doprineseš koliko je u tvojoj moći, počupaš korov ili pokupiš smeće u parku ili jednostavno ne radiš ništa sem što sa prijateljima razmenjuješ memes i video klipove sa životinjama.
Omiljena reč od pet slova?
rados 🙂 i music
Koje bi osobine karakterisale tvoju fotografiju današnjeg društva?
Uvek je realna bez menjanja suštine. Dodam često i optimizma i mira onom ko je preko puta mene jer znam da je to guranje lekovito i za njih i za mene. Duboke su i široke kada želim a nekad su samo informativne i primenjive za potrebe za koje su me angažovali.
Nekada davno, Mikelanđelo je ostavio Rim, platno i plavo da bi otišao u Firencu da stvori svog Davida, koliko su ostavljanja bitna da bismo stvarali/krenuli dalje? Kad ostavljaš, a kad ostaješ?
Mislim da nikada ne ostavljam zauvek. I kada su ljudi odlazili iz mog života, želeo sam im srećan put i uvijek ostavio prostora za ponovni zagrljaj i razgovor o čemu god da nam prija u sledećem susretu. Nema potrebe biti rigidan i isključiv u ovom našem kratkom bitisanju ovdje. Samo smo ljudi pod uticajem raznih programa i strahova. Što se tiče stvaralaštva, uvjek nešto čačkam, posmatram, analiziram i dorađujem. Ne mora sve za života da se objavi. Nekim stvarima jednostavno nije vrijeme, tako mi barem kaže intuicija a ona je nepogrešiva.
Prava ultramarin boja potče iz jednog rudnika u srcu Azije, odakle potiče tvoja plava i da li joj je leva pritoka Sana?
Moja plava potiče iz dve ekstremno različite porodice iz kojih sam naučio mnogo a usput sam i uspeo da zaboravim i oprostim se od nekih programa za koje smatram da nema potrebe da se ponavljaju. Zanimljivo je da poslednjih godina više vremena provodim u srcu svoje Sane i da se prepuštam mirisima nje same, poljskog bilja i samog mirisa zemlje. Odlutam ti Valentina i do predaka i do nekih novih bebica koje samo što se nisu rodile. Lepo je dole, voleo bih da ti pokažem kako izgleda ispijanje kafe sa majka Azemirom i kakvu rakiju od višnje pravi.
Neophodni uslovi za rast i razvoj u umetnosti? Koja ti je omiljena biljka koju gajiš u stanu?
Otklon od svega; porodice, prijatelja, samog sebe, svakodnevnog. Apsolutnog izlaska iz komforne zone. Uvek mi je omiljena ona što krene da kljokne pa sam lud dok je ne povratim u puni sjaj. Uslov za rast i razvoj biljke je da se svađas sa njom. 🙂
Pitanje za tvoju ljubimicu Ljulju: Omiljena avantura sa Severom? Gde ste se upoznali? Da li ti je čitao poeziju Milene Pavlović Barili?
To ćeš morati nju da pitaš. Mislim da je njoj svakog dana avantura kada obujem patike i posegnem za njenim kesicama i povocem. She knows all the secrets of this world. Voli da je tapšem po guzi i da je češkam po donjem delu vrata. Voli da pliva ali samo u Savi, ne i u Dunavu. Obožava i da se vozi kolima i da gostuje kod mojih prijatelja koji je maze ako ja imam posao ili putujem bez nje.
Bakti:
mili
krhka sam i podložna prekidu
ovde počinje kraj
linije napetosti uklanjam
ožiljke ne
tvoje telo strano i prisutno
melem tvoje telo
ponekad ga stalno tražim
u međuvremenu
napuštam akšam
sve je dobro dok mama i tata mašu
i dok znam da me boli jer zarastam
ti kako si
(odgovori na pesmu u svom stilu)
Sever:
Mila,
ja sam na raspustu svog života i oprosti mi što me dugo čekaš.
Sve mi je preče od ovog intervjua, najviše da se radujem iako nema mnogo razloga za to.
Moje tijelo krhko i svileno voli da spava i sanja a u snovima smo bosonogi bez telefona i ega.
Mama nije srećna jer joj nije rodila bašta ali ide na more i izgorjeće ko rak. Jare moje voli Sunce.
Volim ga i ja ali volim i svoju kožu. Trudim se da je ne pržim. Gledamo se kada krene da zalazi.
Barili kaže da izađem iz stana i da zaronim dublje. Jesam, neki dan u jezeru. Nogama dirao alge, pijesak iz kog rastu. Koliko pijeska nam je ostalo, odgovora nemam ali znam da mi je radost svako zrno.
U sledećem životu bi voleo da budem mantra koju će izgovarati kada tražiš mir i snagu za dalje.
Mira nema dokle god su ratovi i sijanje straha, kopanja tamo gde bi ugrozili druge i poružnili naše đedovine. Biti prisutan ili odsutan, pitanje je sad. Idemo na 1,2,3?
Fotografije: Milena Popović
Šminka: Anđela Vasović
Lokacija: PolaPola
Prijatelj rubrike: Jaffa napolitanke
