Nena Ivošević zaljubljenost definiše kao vanredno stanje organizma, za ljubav kaže da nije uvek večna, ali da je vredna sećanja. Mladima savetuje da se opuste i da pronađu vremena za provod, Šimić, Ujević, Anitić i Ćopić su samo neki od njenih omiljenih pesnika.
Kako danas izgleda kuća bez broja, kada je Nena snimala, ali i kako se osećala kada je zapevala na Vazda bilo posle trideset godina pauze čitajte u intervjuu naše nove rubrike „ti kako si sa Bakti”.
Kad kažem plezir ti misliš… (šta je tvoj plezir?)
Na Amy Winehouse i dobru knjigu.
Šta je ono što si kroz svoj rad nastojala da pružiš ljudima?
Kroz pisanje i pevanje volela bih da sam ljudima prenela emociju.
Šta ostane tebi na kraju dana?
Mogu da kažem šta nije: san. Uglavnom sam snimala noću, nakon završenog posla. Međutim, pravila sam velike pauze u pevanju, tek kada su mi porasla deca snimila sam četiri ploče koje su se dobro prodavale. Pesme sam uglavnom pisala sama, a zahvaljujući Runjićevoj pesmi dobila sam studio i mogućnost da snimim sve što želim. Jedan moj obožavalac napisao je Nena je prekinula onda kada je mogla sve i to je, nažalost, tačno.
Koji soundtrack bi najbolje dočarao ovaj period tvog života?
Svaka pesma koja asocira na ono što je prošlo, a bilo je lepo, o ljubavi.
Kako izgleda tvoj idealni letnji dan, gde se odvija?
To je meni takva rutina postala… Lep mi je dan kad mi dođu unuci, sinovi, snaje pa odemo svi zajedno negde na ručak da se ispričamo, pa ja uživam u njihovoj radosti, lepoti, dobroti i onda imam utisak da sam uspela.
Jaffa pita: Šta svaki tvoj dan čini da bude malo poseban?
Unuci.
Omiljena reč od pet slova?
Ljubav.
Prvi pljesak si osvojila ispred Tereze Kesovije i Ane Štefok, koja nagrada ti je omiljena, koji festival, a koje kolege? Koja pesma koju si ti napisala ti je najdraža?
Najlepše sam se osećala 1969. u Sarajevu, na Šlageru sezone gde sam pored naših najboljih pevača dobila nagradu za pesmu Pusti me da odem, Vojkana Borisavljevića.
Posebno sam volela da slušam i cenila sam Senku Velentanlić, naravno tu je i Gabi Novak, od naših u Beogradu volela sam Tihomira Petrovića, Dragana Stojnića koji je snimao kad i ja, Dragan je imao prekrasne šansone i pamtim ga kao jako dragog i dobrog čoveka.
Omiljena pesma koju sam napisala je To ljubav zna.
Zdenko Runjić, Arsen Dedić samo su neki od autora koji su ti redovno slali/pisali pesme, ipak, većinu si napisala sama, kako je bilo pesnicima tada, a kako pesničku scenu doživljavaš sada?
Pesnici su onda bili jako uvažavani i oni su bili su ti koji odlučuju da li su pesme koje pevamo dovoljno dobre. Recimo, Duško Trifunović je napisao nekoliko prekrasnih tekstova poznatim grupama i pevačima. Šimić i Ujević, bili su mi najdraži, Dobrica Cesarić, Dragan Jovanović Danilov, Brana Petrović je bio sjajan, Miloš Crnjanski i MIka Antić svakako. Pesničke večeri su bile česte i posećene. Pesnici danas nisu u prvom planu kao što su nekad bili, kao što je nestala poetičnost u životu nestaju i oni. Opšta klima nam je nametnula hladnoću i agresivnost, pa čak i u pevanju, čini mi se da se ne usuđuju da metafora bude deo pesme, samo direktno u agresiju, sa nedovoljno nežnosti.
Šta ljudi danas najčešće podrazumevaju, a šta potiskuju?
Ljudi su danas nametnuto korektni što u startu nije dovoljno za realizaciju i rast odnosa, drugim rečima: da je stado ravno i mirno. Uzburkana krv je retka i slobodno mogu reći ne baš tako poželjna.
Jednom si mi rekla da je ljubav kad želiš da je taj neko dobro i kad nije dobar, kad ljubav nije dobra? Šta se danas nalazi iza vrata, u kući bez broja?
Ako nije dobra, onda nije ljubav, Bakti moja.
Kuća je srušena, ofucana i stara, ali lepo je kad ljubav opstane zdrava u ruševinama.
Voleti danas je Božji dar i privilegija: oči koje nisu imale sjaj, zasijaju i sve dobije drugi smisao kad čovek voli. Ljubav nije večna, ali je uglavnom vredna sećanja.
Koji ti je jedan od najdražih događaja tvoje mladosti?
Sećam se kad sam slušala Saru Von u Domu omladine, pokvario se mikrofon i ona je pevala bez ozvučenja, tada sam se prvi put zapitala da li je moguće da neko biće ovako peva.
Inspirišeš mlade ljude da stvaraju i tvoje pesme prilagođavaju svom doživljaju/pravcu, kako se osećaš povodom toga, a koji savet bi im dala?
Jednom je Mira Stupica rekla, talenat je jači od pameti, a ja bih dodala da glupost i manjak muzičke inteligencije mogu upropastiti talenat. Ponekad mladi danas nemaju osećaj za meru i čini mi se da danas većina pevača i pevačica radi za tiraž, za što brži uspeh, da bude hit, a meni je hit odavno otrcana reč koja često znači kratkotrajnost.
Lepo mi je i uživam da ispratim sve što mogu, nisam očekivala da će me na događaju gde ste me pozvali divni Stevan i ti mladi tako pažljivo slušati, plakati i da će znati moje pesme, ipak trideset godina se nigde nisam pojavljivala do tada. Bilo mi je jako lepo sa vama.
Mladim ljudima bih savetovala da se opuste i pronađu vremena za provod, da uspore.
Bakti:
neretko stvaram nova ostrva
ponekad uglavnom sredom
usmrtim hiljadu života u sebi
kupam se u vrelom pesku
tako lečim sve što me boli
dišem pamtim isparavam
ponekad plačem glasnije od erupcije vulkana
ti kako si
Nena:
ljubav se gasi ko zvezda
već sutra će zasjati nova
jer kako da prođeš kroz život
bez ljubavi i bez snova
neka se ljubavi pamte
nekima zaborav preti
al srce zadrhti samo
kada se tebe seti
kako sam te ja ljubila
tako neće niko više
kako sam te željna bila
kao suha zemlja kiše
kako sam te ja ljubila
tako neće niko više
i kada zaboli jako
to se živi to se diše
Fotografije: Milena Popović
Lokacija: PolaPola
Prijatelj rubrike: Jaffa napolitanke
