Posmatrano na globalnom nivou, možemo reći da su tetovaže postale prihvaćene. Čini mi se da tetoviranje više nije tabu tema, već deo mejnstrima, usudiću se da kažem. Kada su tattoo umetnici u pitanju, za razliku od prošlog veka, više nije toliko neobično ni da žena bude ta koja će uraditi trajni crtež na vašoj koži, kao ni to da su neke od njih toliko „išarane“ da bi postidele mnoge mornare iz sredine dvadesetog veka. Zapravo, 2012. godina je bila prva godina kada se na području Amerike istetoviralo više žena nego muškaraca. Ali, za razliku od svima nama poznatih tattoo umetnica poput Ket Von Di (Kat Von D) ili Megan Masakre (Megan Massacre), ova vrsta umetnosti je nekada bila rezervisana pretežno za muškarce, o čemu govori i činjenica da je velikom broju ljudi prva asocijacija na tetoviranje Sailor Jerry. Ipak, na samom početku dvadesetog veka, za vreme cirkuskih nakaza i freak show predstava, nekoliko žena je utrlo put tatto umetnicama danas
Jedna od njih bila je Mod Stivens Vagner (Maud Stevens Wagner), prva poznata američka tattoo umetnica. Njeno učenje ovog zanata započelo je davne 1904. godine kada je upoznala svog budućeg muža Gusa Vagnera (Gus Wagner). Gus se smatra prvim tattoo profesionalcem koji je na svom telu imao, kako je sam tvrdio, 264 tetovaže koje su mu obezbedile mesto u freak show-u u kojem je bio „najviše umetnički išarana osoba Amerike“. Mod je takođe radila u putujućem cirkusu kao akrobatkinja i upravo je tako upoznala Gusa. Romansa između njih dvoje se razvila na netipičan romantično-holivudski način. Naime, on je želeo da izađe sa njom, a ona je pristala tražeći zauzvrat da je nauči da tetovira. Kao njegov šegrt ubrzo je savladala tradicionalan hand poked način tetoviranja, uprkos činjenici da je već tada postojala tattoo mašinica, čime je zajedno sa njim postala upamćena i kao jedna od poslednjih i prva poznata žena koja je koristila samo ovaj metod tetoviranja. Nakon što su ostavili cirkus, Mod i Gus su putovali po Americi kao tattoo majstori i takozvane „tattoo atrakcije“ po mnogim seoskim vašarima, šireći na taj način ovu umetnost van gradske sredine. Mod je uglavnom na sebi imala tetovaže karakteristične za to doba – patriotski motivi, kao i oni iz flore i faune, poput drveća, leptira, zmija, konja i ptica, a na levoj ruci je imala istetovirano svoje ime. Upravo su to bili i motivi koje je drugima radila, što ne treba da čudi jer je svaki period imao svoje popularne, hit tetovaže (kao što su danas znak za beskonačno, pero, strele i tako dalje).
Tradicija ovog tetoviranog para se nije završila samo na njima dvoma. Njihova ćerka Loveta (Lovetta) krenula je stopama roditelja, ali za razliku od njih ona nije imala nijednu tetovažu na svom telu. Kako navode brojni izvori, Mod je zabranila mužu da tetovira njihovu ćerku, te je ona nakon smrti svog oca odlučila da se nikada ne istetovira, jer ako nije mogao on to da uradi, nije želela da nosi ničiji rad na svojoj koži do kraja života. Loveta je tetovirala sve do početka osamdesetih, a poslednju tetovažu uradila je 1983. godine ni manje ni više nego Don Edu Hardiju (Don Ed Hardy).
Mod, iako najpoznatija, svakako da nije bila jedina tattoo umetnica tog perioda. Mildred Hul (Mildred Hull) je bila žena vredna divljenja jer je za razliku od mnogih žena koje su delile njenu profesiju, uključujući i Mod, Mildred naučila da tetovira sama, bez pomoći oca, muža ili bilo kog drugog muškarca. I to tetovirajući samu sebe uglavnom. Jednom naučivši zanat, tetovirala je punih 25 godina, sve do svoje smrti 1947. godine. Prvobitno je bila burleska umetnica, a svoju prvu tetovažu dobila je od svog dečka. Kasnije je postala šegrt Čarliju Vagneru (Charlie Wagner), izumitelju električne igle i tetovirala u zadnjem delu berbernice, kao i mnogi umetnici tog vremena.
Preko okeana, na području Velike Britanije, živela je još jedna Mod, pionirka u ovom poslu. Bila je to Džesi Najt (Jessie Knight), prva poznata engleska tattoo umetnica koja je svoju karijeru započela dvadesetih godina dvadesetog veka i ovim poslom se bavila sve do ere šezdesetih. Njen otac je bio poznati tattoo majstor tog vremena, ali Džesi nije želela da uči od njega već je postala šegrt umetniku pod imenom Čarli Bels (Charlie Bell’s). Iako ne postoji mnogo informacija o njoj, ono što je poznato jeste da je Džesi prvobitno pomagala ocu u izvođenju cirkuske tačke koja je uključivala njenu glavu kao stalak za metu i njenog oca koji oštrim predmetima gađa istu. Priznajem, to je sigurno izgledalo veoma atraktivno, sve dok jednom prilikom tačka nije pošla naopako i Džesi ubodena u rame. Nakon toga započela je svoju karijeru tattoo umetnice i bila je, kako izvori navode, predana isključivo tetoviranju slobodnom rukom, odnosno free hand stilu. Iako mnogi tvrde da je početkom šezdesetih odlučila da se povuče, navodno je tetovirala sve do 1965. godine jer je čak i u tim godinama imala izuzetno mirnu ruku.
Mod, njena ćerka Loveta, Mildred i Džesi samo su neke od odvažnih žena koje su se izborile za svoje mesto u tada pretežno muškom zanatu (feministčki rečeno i svetu). Smatrane cirkuskim nakazama, delikventkinjama, osobama sa one strane zakona i slično, pomogle su svaka na svoj način u rušenju tabua i „predale baklju“ današnjim tattoo umetnicama.
