Mlada rediteljka Tara Gajović će se na predstojećem Bašta Festu, koji se održava od 29. juna do 2. jula u Bajinoj Bašti, predstaviti kratkometražnim filmom „U ramenima“, koji prati majku i ćerku na povratku kući nakon porodične proslave u kafani. Uprkos svedenom vremenskom formatu, rediteljka vrlo konciznim i elaboriranim filmskim jezikom dočarava njihov odnos dok se protagonistkinje, u kratkim epizodama, susreću s muškim osobama iz njihove prošlosti. Povodom predstojeće projekcije razgovarali smo s Tarom o nastanku ovog filma i kratkom metru, te festivalu u Bajinoj Bašti kao povodu za intervju.
Kako se javila ideja za film „U ramenima”? Potpisana si kao rediteljka, ali i koscenaristkinja, pa pretpostavljam da si bila uključena u film od same inicijalne ideje i kasnije tokom procesa rada?
Ideja za film je proistekla od jedne kratke scenarističke vežbe koju smo imali na faksu pod imenom “strah”. Strah od propadanja, koji se ogleda kroz odnos devojke prema svojoj majci, koja je rodila dok je bila tinejdžerka, o njenom preziru prema telu koje ju je stvorilo, dok posmatra njene osušene grudi. Scenario sam pisala sa scenaristkinjom Vidom Davidović, sa kojom sam krenula od ideje ove vežbe. Međusobna iskustva i posmatranje ljudi u svetu koji nam je poznat nas je na kraju doveo do odnosa majke i ćerke, s kojim je sve otpočelo.
Na filmu si radila sa glumicama i glumcima različitih generacija. Da li ti je lakše sa vršnjacima ili onim malo iskusnijima?
Mislim da rad sa glumcima varira od filmа do filma. Ne znam da li posedujem neki određeni metod kog se držim, često se prepuštam intuiciji i glumcima sa kojima volim da se zaigram još u fazi pričanja o scenariju. Naravno da rad sa iskusnijim glumcima ima svoje povlastice i od njih se može učiti, ali rad sa mlađim glumcima ume da bude zahvalan, posebno kada delimo odrastanje jedno s drugim.
Sa filmom „Obed“ već si učestvovala na internacionalnim festivalima, a „U ramenima“ je dobio i specijalno priznanje na prošlogodišnjem Festivalu autorskog filma u Beogradu. Koliko ti znače dosadašnja priznanja i kako na njih gledaš?
Nagrada na FAF-u me je dosta iznenadila i moram priznati donela malo više samopouzdanja, ali i poznanstava sa nekim milim ljudima. Nadam se da je to bio samo početak, na kom sam dosta zahvalna, i da će moji filmovi imati prilike da se upoznaju sa još ljudi. Najviše bih volela da što više proputujem sa svojim filmovima, kako bih imala prilike da upoznam druge mlade autore i da čujem o njihovim utiscima i iskustvima.
Da li si ranije dolazila na Bašta Fest i kako vidiš ulogu i značaj ovog festivala kako za tebe lično, tako i za generacije mladih autora/ki u celini?
Pričala sam jednom sa svojim prijateljom o Bašti i rekla sam mu kako bih volela da dođem prvi put sa svojim filmom, i drago mi je što se to dešava sada na jubilalrnom izdanju. Mislim da Baštu izdvaja lokacija na kojoj se odvija, čija izolovanost dopušta da sa drugim autorima provedeš dane i noći.
Trenutno radiš i na kratkom dokumentarcu „Bila sam na venčanju svojih roditelja“, dokle si stigla s njim i o kakvom projektu je reč?
“Bila sam na venčanju svojih roditelja” je dokumentarni film na kom radim već više od pola godine, i koji je sada u fazi snimanja. Film je o dva para sa periferije Beograda, iz Ripnja, koji su kao tinejdžeri dobili decu. Prvi par su moji roditelji, a drugi par je moja najbolja drugarica koja je dobila dete u srednjoj školi. Ovaj film doživljavam vrlo ličnim, i ovo celo iskustvo delim sa svojom užom ekipom koju čine moji najbliži prijatelji.
Da li kratki metar vidiš kao svojevrsnu „pripremu“ za dugometražni film ili je podjednako voliš kao autonomnu formu? Osećaš li možda da si već spremna za celovečernje ostvarenje i imaš li planove u tom smeru?
Kratki film posmatram kao autonomnu formu i volela bih da više zaživi kod nas. Za diplomski rad ću takođe raditi kratki film, koji obeležava kraj mojih studija, a nakon čega sledi početak pisanja scenarija za dugometražni film koji cveta u mojoj glavi, čemu se radujem, ali i čega se istovremeno plašim. To će biti film o ljubavi i ljubičicama. Verujem da ćemo se kratki film i ja i nakon toga susretati.
