Za taoizam se ne može pouzdano reći kada je nastao, međutim kao i svaki istorijski događaj potrebno ga je smestiti u vremenski kontinuum i odrediti ličnost koja se smatra njegovim osnivačem.
Prema nekim podatcima taoizam se prvi put javio u Kini u petom veku pre nove ere, a za osnivača se smatra Lao Ci ili Lao Ce koji je u svom prostornom življenju materijalizovao svoja razmišljanja izložena u delu Tao Te Đing ili Knjiga o putu. Taoizam zaista odgovara ili je odgovarao, vrlo specifičnom načinu mišljenja. Međutim, kao način života on daleko prevazilazi geografske i vremenske granice. Postavlja se pitanje gde treba svrstati taoizam?
Prema autoru ovog teksta i njegovom shvatanju sistema definicija, taoizam ne pripada nijednoj od kategorija u koje bi oni vođeni fragmentarnom logikom želeli da ga svrstaju.
Za neke on je kineska filozofija, za druge kineska religija, za treće pak jedan veliki konglomerat okultnih i alhemijskih obreda. Međutim, ako ga posmatramo kao filozofiju, konstatujemo da se razvijao zajedno sa Konfucijanstvom; kao religija, zamenio je staru religiju I odupirao se pred navalom Budizma koji se u Kini javlja negde u trećem veku p.n.e.; posmatrano sa trećeg aspekta, taoizam vodi poreklo iz doba Žutog cara koji je živeo i tri milenijumu p.n.e.
Suština problema pri definisanju taoizma je u tome što se ne može odrediti ni kao religija, nije ni filozofija, a još manje nauka. On nije doktrina, nije crkva, ne može se svesti na obrede ili na nepogrešivu dogmu. On ne pruža moralnu pouku u nama poznatom smislu, niti sadrži nepromenljivo učenje ili dogme koje treba bezpogovorno poštovati. Sve je to daleko jednostavnije. Taoizam je lep cvet u bašti, šolja vašeg omiljenog ćaja, poema koja vas je pokrenula, on se nalazi u knjizi koja vam se dopala. Dakle sve je Tao i Tao je ništa .
Taoizam se zasniva na izvesnom broju načela koja se obraćaju koliko čovekovom umu toliko i njegovom duhu. Kao što ćemo videti, ova načela su vanvremenska i da bi postojala nije im neophodan istorijski okvir, niti društveno-kulturni kontekst.
Načela taoizma nam nude jedan novi poredak u odnosu prema prirodi i nama samima. Razumeti tao i ući u njegovu suštinu jeste intuitivno iskustvo. Tao je jedan korak, stav, stanje, a ne fond znanja. Spoznati tao znači posedovati neograničenu svesnost u kojoj se briše svaka razlika između objekta i subjekta, ili jezikom psihologije, između „Ја“ i „Ne-Ja“.
Ali kao i svaka duhovna tvorevina potekla sa dalekog Istoka, zapadnjačkom duhu predstavlja izvesne, ali ne i nesavladive, poteškoće.
Ostatak teksta pročitajte u 2. broju Plezir magazina na stranici br. 47.
