Stevana Aleksića profesora scenografije, režisera, ilustratora, kolekcionara filmskih plakata, ukratko rečeno čoveka koji film živi, imali ste priliku da upoznate ako nas redovno čitate. Tema o kojima se sa Stevanom može razgovarati ne nedostaje, a povod za ovo druženje bila je obostrana ljubav prema jugoslovenskom filmu, kultnim naslovima koji su obeležili naše odrastanje i koje ćemo uvek rado pogledati ukoliko se zateknemo ispred ekrana kada se na televiziji emituju, ma koliko puta da smo ih već gledali. Stevan koji je, kao što sam već pomenula, pasionirani kolekcionar filmskih plakata, a poslednjih meseci radi na tome da u svom stilu, putem plakata oživi naše omiljene filmske junake, na najbolji mogući način odajući počast velikanima jugoslovenskog filma.
Od našeg poslednjeg razgovora prošlo je dve godine, na koje projekte koji su se dogodili u međuvremenu si najponosniji?
S obzirom na to da ne mirujem, moja kreativnost konstantno teži da se ispolji na razne načine. Pomenuću angažovanje na izradi kompletnog vizuelnog identiteta Escape Room franšize „FOX IN A BOX“. Moj zadatak je bio dizajn nekoliko prostorija u kojima borave takmičari koji rešavaju razne zadatke. Dakle scenografski posao u kome sam uživao, vodeći račina da vizuelizacija svih segmenata prostora sadrži duhovite prikaze maskote franšize, u ovom slučaju Lisice, odnosno Lisca koji suptilno nagoveštava takmičarima šta ih čeka kroz avanturu. Ovaj projekat radio sam za „Fox in a Box“ koji se nalazi u Majamiju na Floridi, te sam kompletan elaborat i dizajnerska rešenja slao putem interneta u USA.
Takođe bih pomenuo osvojenu nagradu za kratak film koji sam snimio, na konkursu u organizaciji agencije Leo Burnett u saradnji sa Doncafe Srbija, pod nazivom „Moj grad se budi“, u kome sam prikazao Beograd, onakav kakvim ga ja doživljavam u jutarnjim časovima.
Prešao si put od kolekcionara filmskih plakata do digitalnog ilustrovanja plakata, i mogli bismo reći napravio krug. Možeš li da nam ispričaš malo o značaju koji za tebe ima filmski plakat kao medij?
Filmski plakat je nekada bio zasebna disciplina u umetnosti, te su angažovani veliki ilustratori kako bi mudrim odabirom i ilustracijom karakterističnih scena, izraza lica glumačkih zvezda, atmosferom sprovedenom kroz crtež i boju dozivali posmatrače u bioskopske dvorane a u isto vreme im budili želju za kolekcionarstvom. Filmski plakat doživljava vrhunac 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada su slavna imena u pomenutoj oblasti maestralno stvarala famozne prikaze aktuelnih filmova toga doba. Filmski plakat izuzetno je važan jer je on prva informacija publici o delu koje će se premijerno zavrteti na velikom platnu. Plakat postaje jedinstvena memorabilija i svedočanstvo o prošlom vremenu.
Provedi nas kroz tvoje omiljene scene iz domaće kinematografije. Kada razmišljaš u slikama koje scene ti prve naviru?
Priznajem ima ih pregršt, teško je probrati, ali evo nekoliko: „Valter brani Sarajevo”- volim kraj filma, Batin okret i pogled u Smokija Samardžića, „Davitelj protiv davitelja” – Taško Načić proždire krempite, „Nije Lako sa Muškarcima” – Milena Dravić u ulozi Goradane Diklić, svaka scena u kampu na moru je zlata vredna, „Ljubavni život Budimira Trajkovića – Smoki Samardžić izgovara „IRAK”, a ja padam u trans od smeha, „Bal na Vodi” – Ester proslavlja rođendan, Džo je precvikovao kravate četvercu, svi se vesele uz pesmu na gramofonu „Hey babu riba”. „Most” – partizanski vestern okršaj između Tigra (Bata Živojinović) i Sove (Relja bašić). „Balkan Ekspres” – svaki tren u kome je Bora Todorović. „Šećerna Vodica” – Sonja Savić i Zoki Radmilović u istom kadru. „Kad budem Mrtav i Beo” – nastup Džimija Barke.
Fenomen jugoslovenskog filma i povratak retro estetike u dvadeset prvom veku, kako to objašnjavaš?
Jugoslovenski film oličenje je same Jugoslavije, zemlje u posleratnom kovitlacu, usponu, utopističkoj zavesi, udarnički nastrojenom narodu i mudroj propagandi druga Tita, velikog zaljubljenika u sedmu umetnost. Ogromna i moćna zemlja svih naroda i narodnosti iznedrila je nezaboravne reditelje, glumce i glumice, scenariste, snimatelje koji su ostavili neizbrisiv trag na filmskom platnu I ostavili u amanet bogatu riznicu sjajnih ostvarenja, za neke od njih može se reći da su danas nedostižna I stoje rame uz rame sa Holivudskim filmovima toga doba. Sa izgradnjom filmskog studia u Košutnjaku počinje istorija YU cineme. U današnje vreme vidno je prisutna želja da se povrati kvalitet filmskog sadržaja, evociranje uspomena na prošla vremena, samim tim retro estetika je neizbežna kao važan faktor u transponovanju kroz vreme i načinu da se vrate sve valjane stvari, a meni se to veoma dopada kao nekome ko je veliki nostalgičar.
Koji je po tvom mišljenju najpotcenjeniji domaći film?
Ne mogu reći koji je najpotcenjeniji, ali mislim da je film „Mala Noćna Muzika” jedan od onih potcenjenih naslova. Spasoje i Cole upadaju u niz smešnih situacija i ne možete da ih ne zavolite. Film je režirao Dejan Zečević a glavne uloge tumačili su Gordan Kičić i Vuk Kostić dok su se u ostalim rolama našli Vlasta Velisavljević, Boda Ninković, Feđa Stojanović, Petar Božović, Dragan Petrović i drugi. Spremam se da uskoro kreiram plakat za ovaj film.
Koji film bi pustio prijatelju strancu koji je prvi put kročio u našu zemlju za instant upoznavanje sa kulturom u koju je stigao?
To bi definitivno bio izuzetan dokumentarni film „Cinema Komunisto” u režiji Mile Turajlić, koji opisuje Jugoslovensku kinematografiju u periodu od 1946 do 1991. godine. Zasnovan na Jugoslovenskoj filmskoj industriji, ovaj dokumentarac prikazuje međusobno nestajanje jedne države i njene filmske kulture, uspon i pad jedne ideje. Odgovor na pitanje šta smo bili, a šta smo sada.
Reakcije glumaca na seriju plakata inspirisanih domaćim filmovima i serijama su fantastične. Možeš li da podeliš sa nama neke od utisaka?
Veoma mi znači što su značajni filmski autori videli moj rad i pohvalili projekat. Imao sam čast da se sretnem sa rediteljem Zoranom Amarom koji živi i radi u Americi i predam mu plakat za njegov kultni film Šmeker, u kome je glavnu ulogu igrao Žarko Laušević. Gospodin Predrag Perišić, profesor na FDU, scenarista kultnih filmova Ljubavni život Budimira Trajkovića i Nije lako sa muškarcima, veoma je zadovoljan plakatima koje sam ilustrovao za ova dva naslova. Primio sam i reči hvale od glumca i reditelja Dragana Bjelogrlića povodom ilustracija plakata za seriju Senke nad Balkanom, čiji sam veliki fan, a moj rad su putem socijalnih mreža podelili glumci Gordan Kičić, Andrija Kuzmanović i Marija Bergam, ovim putem im se zahvaljujem. Glumac i reditelj Lazar Ristovski uputio mi je komplimente za plakat filma Boomerang, Goranu Markoviću dopao se plakat za Tito i Ja, porodica Živojinović srdačno se zahvalila na ilustracijama plakata filmova u kojima je igrao Bata, kao i mnogi drugi kojima se dopao moj pristup tretiranju plakata za filmove u čijem su stvaranju učestvovali.
Za kraj je ostalo samo da vam preporučimo da zapratite Stevana na Instagramu i Facebooku kako biste bili u toku sa svim novostima, među prvima videli nove radove i poručili omiljeni poster.
